недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.07.2020. у 20:00 Тања Вујић

Амерички нафташи у опасности од банкрота

Успех заснован на баснословном задуживању враћа се петро-сектору САД као бумеранг
Нафтно поље у западном Тексасу Фото ЕПА ЕФЕ - Л.В.С.)

Нафташка фирма „Чезапик” из Оклахоме основана је 1989. с почетним капиталом од 50.000 долара. На врхунцу успеха производила је највише природног гаса у Америци после „Ексона” и вредела 37 милијарди долара. Пре неколико дана прогласила је банкрот са само 82 милиона долара готовине на рачуну и девет милијарди долара ненаплативог дуга. Менаџмент је остао прибран. Пре објаве одласка „на добош” поделио је међу собом бонус од 25 милиона долара зато што су ту где јесу остали „до краја”, гласило је образложење. Повериоци сумњају да та фирма вреди више од 116 милиона долара. 

Ово је скраћени животопис пионира америчке производње нафте из уљних шкриљаца, уносне индустрије која је за само 15 година из темеља изменила опис домаћег и светског петро-тржишта, тако што је Америку из улоге увозника црног злата промовисала у статус најозбиљнијег конкурента Саудијској Арабији и Русији. 

Брзински узлет финансијски скупе, технолошки захтевне и еколошки ризичне екстракције нафте из уљних шкриљаца у САД најбоље одсликавају берзански бројеви почев од 2010, у време залета највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата.

Барел нафте је у том кошмарном периоду пребацио цену од 100 долара, у једном тренутку продавао се и за 143 долара. Ондашња јагма инвеститора за улагањем у „шкриљце” била је разумљива. У следећих пет година америчка производња нафте из шкриљаца скочила је са 5,4 милиона барела дневно на скоро 10 милиона, да би недавно износила 13,1 милион, наводи „Фајненшел тајмс”. Америка је постала водећи произвођач нафте у 21. веку и, по процени председника Доналда Трампа, „енергетски независна држава којој више није неопходна нафта са Средњег Истока”. Нажалост, цена тог успеха у међувремену је само расла. 

Тако је од 2014. до данас светско тржиште нафте сведок издашног раста америчке производње и извоза нафте, али и упорног и ћудљивог раста, те стрмоглавог пада цене стратешког енергента, интрига у ОПЕК-у, нових петро-алијанси, нетранспарентног мерења америчких залиха црног злата... У том комешању, америчким произвођачима нафте и њиховим инвеститорима одавно је јасно да бизнис има смисла једино ако је цена барела између 49 и 55 америчких долара. Барел лаке тексаске нафте на берзама је у четвртак вредео око 40 долара (пролетос је у једном моменту његова вредност износила мање од нула долара). И то понајвише због историјског посртања глобалне привреде у јеку пандемије короне. У таквој атмосфери, банкрот „Чезапика” (након педесетак сличних бродолома малих америчких петро-фирми лане) потресао је Волстрит. Више нема жмурења пред чињеницом да је петро-успон САД, изгледа, био заснован на масовном „дужничком мехуру”, што би до краја 2021. могло да отера у банкрот 250 мањих америчких петро-фирми. Успех на темељу баснословног задуживања враћа се као бумеранг: америчке произвођаче нафте из уљних шкриљаца у следеће четири године чека отплата 86 милијарди долара дуга. Бонитетна агенција „Мудиз” сматра да је 60 одсто те суме ненаплативо. 

Ревизорске куће и адвокатске фирме које прате кретања нафташке индустрије износе суморна предвиђања судбине петро-сектора од Тексаса до Оклахоме и Аљаске, као и њихових поверилаца. Дугогодишње поверење берзи да ће „бум” нафте из уљних шкриљаца бити јефтинији од екстракције нафте традиционалним методама, односно да ће брже донети велике приносе, као да је скроз испарило. 

„У 15 година бума, бизнис производње нафте из уљних шкриљаца у губицима је од преко 300 милијарди долара, уз отпис имовине већи од 450 милијарди долара. У последњој деценији банкротирало је 190 америчких нафташких фирми, док број несолвентних убрзано расте. Водеће петро-фирме у Америци у првом кварталу 2020. збирно су пријавиле губитке од 26 милијарди долара”, наводе ревизорске куће. 

Осим тога, стигла је и корона. Пословни модел „раста по сваку цену бачен је кроз прозор”, закључила је глобална петро-консултантска фирма „Вуд Макензи” након банкрота „Чизапика”. Сезона пуштања низ воду несолвентних нафташа изгледа да је тек почела. 

„Пандемија ковида 19 умножила је притиске на произвођаче нафте из уљних шкриљаца, а пад вредности тих фирми може у следећих шест до 12 месеци изазвати највећу консолидацију (америчке) петро-индустрије у историји”, проценио је недавно Двејн Диксон, заменик председника америчког енергетског одсека ревизорске куће „Дилојт”. У преводу: америчке нафташе чека сезона масовних банкрота, које, по процени „Дилојта”, тек 27 одсто фирми има снаге и разлога да преживи. 

Одакле ће у помоћ стићи коњица? Једино велике независне петро-компаније и нафташке мегафирме попут „Шеврона” и „Ексон мобила” имају финансијску снагу за такве аквизиције, процењују у лондонском Ситију. ¶

Коментари13
07ce5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Сад ће још више да зависе од оних који подржавају џихадисте и чинити више да им се додворе (brownnosing!) и у нашим крајевима.
Иван Грозни
За разлику од руске, америчка економија знатно мање зависи од извоза онога што ископају из земље. О Арабији да не говоримо. Ниске цене нафте помогле су рушење СССР-а, а високе цене нафте допринеле су Путиновом успону. Овако ниске цене нафте и рецесија на Западу нимало не одговарају Русији. Уколико овакво стање потраје, руска економија може доживети катастрофу. Новац ће моћи да позајме само од Кинеза, а то ће имати своју цену. Једино подручје на које Кина може да се шири је Сибир.
Bata V.
Smešno. Ruska ekonomija se u medjuvremenu značajno diversifikovala a za razliku od SAD, Rusija je mnogostruko manje javno zadužena i sa ogromnim rezervama zlata.
miki
svet bi definitivno bio mnogo bolje mesto za život bez američkog kapitalizma
Nik
Ovo je prilicno uobicajena prica iz kapitalizma (gde opstaju najaci) a ostali se pustaju niz vodu i mnogi ce reci da je to tajna uspeha kapitalizma koji je nadziveo komunizam Sovjestskog tipa a kako u Kini ima mnogo kompanija koje drzava drzi na respiratoru na ovaj ili onaj nacin ni njima se ne pise bolje.
nikola andric
Ko god je pazljivo pratio surete Putina i kralja Salmana mogao je primetiti srdacne odnose. Obojica su, naravno, znali da Ameri ne mogu da proizvode naftu ispod $ 40 po barelu. Zbog toga su spustili cenu ispod $40 i unistili najveceg konkurenta. Ne znam cenu ruske proizvodnje ali Saudi Arabiju kosta barel $7.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља