петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.07.2020. у 20:15 Дејан Алексић
ЧЕТВРТ ВЕКА СТАНИЦЕ ВУКОВ СПОМЕНИК

Оронула железничка лепотица из доба немаштине

(Фотографије Н. Марјановић)

Рађена је по француским прописима и по узору на велелепне подземне станице у свету. Из дубина земље ницала је у годинама када је наша земља грцала у немаштини. Али, за њену градњу новац се није жалио. На отварању је морала да засија у пуном сјају, а свечано је отворена на Ивањдан, 7. јула 1995. године као нови понос српских железница, домаћег градитељства, Београда и СР Југославије. Железничка станица Вуков споменик, један од најмодернијих и најлепших објеката новог, и даље недовршеног, Београдског железничког чвора, јуче је напунила 25 година. На отварању јој је прорицана светла будућност, а четврт века касније прилично је оронула, као и плато изнад ње. Али, без обзира на то, ипак је у функцији. Станица која је пројектована за 15.000 путника на сат данас пре свега опслужује композиције „БГ воза” које иду ка Овчи, Земуну, Батајници, Лазаревцу и Реснику, али и међуградске возове који су веза са Панчевом, Алибунаром и Вршцем.

Градња једног од најлепших и најмодернијих железничких објеката у држави, према главном пројекту Саобраћајног института ЦИП, започета је у мају 1989. када су околности у СФР Југославији биле још и прилично стабилне, али се шпиц радова одвијао када су нашој земљи, тада већ крњој Југославији, уведене међународне санкције. А доста новца требало је за огроман подземни железнички објекат опточен гранитом, рељефима и опремом из иностранства. Како је забележено, један од финансијера градње станице испод „Вука” била је и банка Дафине Милановић, жене коју многе српске штедише не памте по добру.

За градњу овог железничког објекта у недрима централног дела града, чија се перонска платформа налази на 40 метара испод површине земље, био је задужен „Енергопројект”. Пројектантска решења, како се наводи на сајту ЦИП-а, рађена су на бази најсавременијих светских искустава у изградњи подземних железничких станица и метроа. За опремање је коришћена најсавременија електро и машинска опрема и инсталације домаћих и страних произвођача. Једна од атракција, коју је станица добила у току изградње, јесте коси тунел од 60 метара са покретним степеницама набављеним из Русије, којима се до перонског дела стиже за минут и по.

Ипак, како је пре неколико година навео у писму нашем листу архитекта који је био специјалиста за контролу рокова и квалитета, у градњи ове станице било је и пропуста. Због журбе да се до краја јануара 1994. заврши једна од фаза радова, урађена је лоша изолација станице од атмосферских вода, односно постављена је недовољно квалитетна фолија. Са његовом фирмом, како је указао, уговор је раскинут једнострано, лоша изолација је затрпана и асфалтиран је коловоз.

Да је ова станица четврт века постојања дочекала у не баш најбољем светлу, лако могу да се увере и лаици. Подземне степенице на улазу у станицу одавно не раде, многи локали у њој су аветињски празни, а поједини улази заударају на мокраћу.

Ипак, и поред свега тога, станица која ће се можда једног дана наћи и на траси београдског метроа, јер је на њој остављена могућност и за развој ове врсте железнице, и даље делује репрезентативно. Томе доприносе и материјали од којих је рађен ентеријер, као што су црни, сви и црвени гранит, али и поједини детаљи. Међу њима се истичу рељефи као што је онај у бронзи, „Београд од времена деспота Стефана”, али и мозаик са ћириличним словима.

Занимљивости:

  • Део станице су и пословни простор и гаража са 92 места
  • Укупна површина перонске платформе 2.500 метара квадратних
  • Перонска конструкција дуга 225 метара
  • Евакуациони излази омогућавају излазак људи на површину за само 10 минута
  • Станица је смештена између стајалишта „Карађорђев парк” и „Панчевачки мост” и налази се на траси врачарских тунела
Коментари7
a91f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

В укус РПС кина род
Ако улази у ову подземну станицу заударају на мокраћу, ако су локали празни, а ходници прљави и неосветљени, то нису знаци оронулости објекта, него оронулости и небриге оних који су дужни да објекат одржавају. Није могуће сваки грађевински објекат 25 година након завршетка градње темељно реконструисати, него ваља чувати, чистити, поправљати и с времена на време инвестирати у одржавање. Осим тога, ни проблем лоше изолационе фолије сигурно није нерешив. Ако циљ није да нешто потпуно пропадне...
љубитељ железнице
Слажем се са Вама донекле,локали су сигурно требало да буду издати,али је велико питање регулисање статуса њиховог власништва,некадашњег ,,Желтуриста".Подсети бих вас да је сама Инфраструктура Ж.С. претрпела огромно смањење,одлив радне снаге у предходним годинама и тренутно се Инфраструктура одржава ,,на мишиће".Град Београд улаже ,,НУЛА" динара у само стајалиште,а врши потпуну наплату карата .Остаје нада да долазе боља времена,а то је повећање шинског градског превоза,метроа и БГ воза.
Божидар
За одржавање држава, фирма, институција мора да има фондове који функционишу али на жалост ми смо прваци света у бесповратном претакању из фонда у фонд. Многи државници, па и капиталистички мешетари су од нас занат научили!
љубитељ железнице
Мишљења сам да је Ваш текст непотребно, тенденциозно критичан.Поменуто стајалиште има својих врлина и мана.Тренутни дневни проток путника је између 6 000 и 10 000,што га чини најфреквентнијом железничком станицом у Србији.Грађена у немаштини или богатству,таква саобраћајна чворишта су нам преко потребна,ко и свакој милионској метрополи.Што се тиче одржавања,сходно средствима (одваја их само Инфраструктура Ж.С.,а град ништа) одлично функционише, ,,Колко пара,толко и музике".СРЕЋНА ГОДИШЊИЦА!
Ранко Родић
Било би занимљиво знати колико путника данас, у току једног сата, прође кроз железничку станицу Вуков споменик.
Miloje
Na zalost ne radi se o izuzetku vec o pravilu. Radi se o problemu koji korene ima u sistemu. Resenje je da se promeni sistem ili da se gradi maksimalno jednostavno i nikada megalomanski pretenciozno (samo da se kaze "i mi konja za trku imamo"). Zaboraviti metro. Takve objekte onda moze da odrzava i Gradska cistoca ili neko istih kvalifikacija.
Bivsi student gradjevine
To je dokaz nase Srpske ne-kulture.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља