недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.07.2020. у 21:21 Јована Рабреновић

Мајско трошење државе повећало дефицит и јавни дуг

У првих пет месеци минус у републичкој каси 236,4 милијарде динара, док је јавни дуг у мају порастао за око 2,2 милијарде евра и достигао 57,2 одсто БДП-а
(Фото А. Васиљевић)

Криза изазвана актуелним вирусом и те како је коштала државу, што се види из фискалних података за мај које је управо објавило Министарство финансија. Минус у државној каси у првих пет месеци достигао је 236,4 милијарде динара, што је око две милијарде евра, док је јавни дуг само у мају порастао за око 2,2 милијарде евра и тако достигао 26,79 милијарди евра – 57,2 одсто БДП-а.

О коликом трошењу државе се ради види се и из тога што је првобитним буџетом предвиђен минус од само 20,2 милијарде динара, а ребалансираним с краја априла 348 милијарди динара. Значи, држава је већ две трећине планираног дефицита потрошила.

Економисти кажу да је то очекивано због пандемије и свега онога што ју је пратило јер је држава имала мање приходе, а веће расходе. У мају је почела исплата првог минималца и дела државне помоћи од 100 евра свим пунолетним грађанима и сигурно је да ће се из сличних разлога минус у државној каси очитавати и у јунским, као и у јулским подацима јер се ових дана завршава исплата трећег корона минималца.

Економиста Љубомир Маџар каже да су с обзиром на околности такви фискални показатељи сасвим очекивани.

– Велики је био притисак да се помогне привреди и томе се било тешко одупрети. Грех није ни на чију душу. Друге земље су на сличан начин помагале своје економије. Привреда је претрпела страшан удар и без ожиљака не може да прође. Скептичан сам да ће помоћ стварно да им помогне, а што се тиче евентуалног новог пакета помоћи, не верујем да ће га бити. За тако нешто потребно је ново задуживање, а оно је скупо. Наш рејтинг још увек није тако добар као што се жели представити и сматрам да држава неће моћи превише да се задужи – сматра наш саговорник.

Од почетка године државни дуг је већи за око 2,8 милијарди евра, а с повећањем јавног дуга у мају за 2,2 милијарде евра његов удео у бруто домаћем производу је увећан за 4,8 процената за само месец дана. Званичници су „зацртали” да ове године, упркос планираном задуживању, јавни дуг неће бити већи од 60 одсто БДП-а.

На крају јануара ове године јавни дуг је износио 24,20 милијарди евра, а на крају децембра 2019. године 23,94 милијарде евра, што је чинило 52 одсто БДП-а.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је јавни дуг повећан како би се спасила привреда, предузећа и запослени, што је оправдано. Он сматра да ће јавни дуг достићи 60 одсто БДП-а, а да ће можда бити и неки проценат изнад тога и то са садашњим нивоом помоћи привреди, без додатних стимуланса. Очекује да ће се држава још задуживати, укупно ове године за 3,5 милијарди евра па ће јавни дуг крајем године достићи 61,62 одсто БДП-а.

– Удео јавног дуга у БДП-у од 57,2 одсто израчунат је према оптимистичком сценарију да ће пад БДП-а бити 1,8 одсто и према томе је рађен ребаланс буџета. Ако рачунамо да ће пад бити три одсто, као што каже ММФ, пораст јавног дуга је још већи – каже Арсић.

ММФ је пре неколико дана, приликом завршетка последње ревизије актуелног аранжмана, властима поручио да због ризика треба раст плата и пензија ограничити наредне године. С тим је сагласан и Арсић, који указује да, ако се привреди да додатна помоћ, за повећање неће остати пара.

Министарство финансија је саопштило да су за пет месеци остварени приходи у износу од 455,8 милијарди динара, а расходи у износу од 692,3 милијарде динара. Само у мају дефицит је износио 122,4 милијарде динара. У мају су наплаћени приходи у износу од 76 милијарди динара, од чега су порески приходи износили 68,5 милијарди динара.

Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а у износу од 35,6 милијарди динара и акциза у износу од 19,4 милијарде динара.

Кад је реч о субвенцијама, оне су износиле 41,6 милијарди динара, а остали текући расходи 44,9 милијарди динара с обзиром на, како се наводи, чињеницу да је са ових расходних категорија исплаћивана помоћ привредницима и грађанима у склопу сета мера за борбу против ефеката пандемије вируса корона.

Коментари2
465c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

софи
Колико се сеећам 2012. године били смо пред колапсом, колективном глади и сл. Сада је дуг дупло већи, пензионерима отете пензије, а резултати ,,никада бољи, финансије стабилне". У чему је проблем? Ја сам незналица, али имам просечну памет и ништа ми није логично.
Pedja
Gledaj BDP u 2012 u to me je fora! Ono ti kaze jesi li bankrot ili ne! Pozdrav.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља