петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 09.07.2020. у 10:40 М. В.

Одлазак Миодрага Матицког

Посвећено и истрајно залагао се за српски језик и правопис у јавном дискурсу
Миодраг Матицки (Фото Д. Јевремовић)

После краће болести преминуо је романсијер, приповедач, песник и научни радник Миодраг Матицки (1940–2020) који се посвећено и истрајно залагао за српски језик и правопис у јавном дискурсу. Био је члан Одбора за историју књижевности и Одбора за народну књижевност САНУ, вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске.

За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године. Био је члан је Удружења књижевника Србије, Удружења фолклориста и Друштва за јужнословенску митологију. Од 1996. до 2008. био је председник Управног одбора, а од 2008. председник Скупштине Вукове задужбине.

Матицки је био покретач и главни уредник Српског народног илустрованог календара „Даница”, која је штампана од 1994. а од 2009. године са додатком „Даница за младе”, као и одговорни уредник „Књижевне историје”, часописа за науку о књижевности Института за књижевност и уметност. Био је члан редакције научног часописа „Књижевност и језик” (1976–1980), „Летописа Матице српске” (1983–1987), „Ковчежића” Вуковог и Доситејевог музеја.

Рођен је 1. новембра 1940. године у Великом Средишту, код Вршца. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1963, магистрирао 1965. и докторирао 1972. године. Објавио је поетске збирке „Кроз прстен јабуку” и „Кирвај”, романе „Трећи коњ”, „Глува лађа”, „Луди песак”, „Иду Немци”, „Пљускофон, са Милицом Матицки”, „Немири меде Желимира”..., као и књиге приповедака „Свакодневно хватање веверице”, „Уз музику коју волите”, „Вучјак Аделе Аргени”, „Десети за молитву”, „Сеновите приче”.

Од 1966. до 2007. године радио је у Институту за књижевност и уметност у Београду, а од 1977. до 2006. био је директор ове институције.

У почетку је био сарадник на пројекту Биобиблиографски приручник за историју југословенских књижевности, а од 1987. па до 2005. године руководио је научноистраживачким пројектом Историја српске књижевне периодике. Као уредник едиције Института „Студије и расправе” уредио је 40 књига.

У сарадњи са Матицом српском покренуо је у Институту научне едиције: Историја српске књижевне периодике (монографске обраде појединих стожерних књижевних часописа, групе часописа и библиографије појединих часописа), Библиотека усмене књижевности (научна издања часописних и рукописних збирки народних умотворина – сабрана усмена дела српског народа), у којој је објавио и четири књиге.

Од 1998, у два мандата био је члан Управног одбора Андрићеве задужбине, а од 2005. до 2008. био је члан Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Од 1980. до 1985. био је главни и одговорни уредник Књижевне општине Вршац.

Од 2006. до 2012. био је потпредседник Националног савета за науку и технолошки развој Републике Србије.

Коментари3
37a43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana LAZIČIĆ-PUTNIK
Zbog neobjavljenog saučešća porodici Maticki, izjavljujemo opet duboku tugu dragim rođacima i prijateljima povodom odlaska dragog nam Duleta...počivao u miru...bilo nam je drago poznavati i družiti se s tobom.Porodica Putnik iz Pule,Hrvatska
Бато
Велики и племенити човјек. Било је задовољство познавати те и разговарати са тобом. Породици искрено саучешће.
Dragan Stokić
Dragi Dule,uspomena na naše druženje i prijateljstvo živeće u meni sve dok i moje srce ne prestane da kuca.Hvala ti.Tvojim voljenim iskreno saučešće . Dragan

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља