Већина факултета објавила је прелиминарне резултате пријемних испита који су на Универзитету у Београду трајали до 5. јула. Иако ће коначне ранг-листе факултети углавном истаћи до краја наредне недеље према речима проф. др Петра Булата, проректора за наставу највећег универзитета у Србији, ове године било је неколико стотина студентских пријава мање него лане, а баш прецизну статистику имаће по окончању уписа, до 17. јула. Већ наредног УБ ће објавити извештај о слободним местима за други уписни рок, за који пријаве почињу 2. септембра, али на основу досадашњег броја пријављених већ се формирала листа факултета на којима је остало места за упис из другог покушаја, негде чак и буџетских.

На УБ то су Технички факултет у Бору (за 240 места имају 76 пријава), Пољопривредни (за 895 индекса пријављено је 517 матураната), Шумарски (за 345 места пријављено је 187 особа), Физички (на 155 места конкурисало је 76 кандидата), Факултет за физичку хемију (за квоту од 100 места пријављена су 53 кандидата) и Православно богословски (за 230 индекса пријављено је 120 матураната). На Универзитету у Новом Саду највише слободних места остало је на Педагошком факултету (за 160 индекса пријавила су се 73 матуранта). Петар Булат наглашава да је постала уобичајена пракса да свршени средњошколци конкуришу на више сродних факултета као што су Медицински и Стоматолошки, или Филолошки и Правни, за који је ове године било дозвољено полагање само српског језика на пријемном испиту, тако да се још не може предвидети тачан број будућих бруцоша.

– Смањена стопа наталитета у земљи, из године у годину на факултете доводи све мањи број свршених средњошколаца, што је и један од разлога за мањи број пријављених. Међутим, ове године имамо и једну нелогичност јер је око 1.300 мање свршених средњошколаца у Србији иако је, мимо устаљене праксе, овогодишња генерација матураната, рођених 2001. године, већа од прошлогодишње (рођени 2000) за 4.500 ђака. Као извор узимамо Републички завод за статистику, па ћемо са њима видети о чему је ту реч. На неким перспективним студијским смеровима је, нажалост, остало баш доста уписних места, јер матуранти хрле ка, на први поглед, атрактивним програмима који им често и не доносе сигурно запослење. То је зато што се јавност још не обавештава колико треба о профилима који ће Србији бити у будућности потребни. Пример је Рударско-геолошки факултет који нема довољан број кандидата да попуни уписне квоте, а рударски инжењери су и те како тражени. Тамо су се за 316 одобрених места пријавила 163 матуранта – каже Булат.

Он наглашава да су пријемни испити у главном граду протекли без било каквих проблема и нерегуларности јер су и кандидати и наставници поштовали све безбедносне мере које је, због пандемије, прописао Институт „Др Милан Јовановић Батут”.

На медицини 38 вуковаца није положило пријемни

Не баш пријатно изненађење на овогодишњем пријемном испиту на Медицинском факултету у Београду приредили су вуковци, јер чак њих 38 уопште није положило елиминациони тест, открива за „Политику” проректор Петар Булат, професор у тој установи. Најслабији од матураната који су им дошли са просеком пет имао је само по шест бодова на тестовима из биологије и хемије, од максималних 60 колико је могао да оствари.