уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.07.2020. у 18:00 Драгомир Анђелковић

Русија у српском ријалитију

Срђан Печеничић

Ових дана је у неким српским медијима интензивирана црна пропаганда против Русије. По правилу, то су средства масовног информисања блиска властима. Преко њих у смеру Руске Федерације помахнитало одапињу отровне стреле НАТО лобисти, или макар то чине они међу њима који данас на неки начин раде и за наше владајуће структуре. Москву оптужују да стоји иза актуелних грађанских и опозиционих протеста, односно, ако у њих и није директно умешана, да је инспиратор деловања, како се каже, агресивног понашања „десничарских проруских снага”.

Они који воде кампању против Русије њене мотиве за удар на официјелни Београд објашњавају намером Кремља да делегитимише „покушаје Србије да под окриљем Запада постигне компромис о новом статусу Косова”. Надам се да нису у праву. Не у вези с Русијом, јер ту добро знам да је реч о лажима. Нема око тога ни трунке сумње. Москва ни на који начин није укључена у организовање протеста у Србији. Супротно су празне приче без икаквих доказа. Осим ако НАТО лобисти не желе да убеде српску јавност да су Руси већи Срби од оних на власти код нас, односно да делују против њих јер мисле да воде Србију ка предаји. У том случају онда они који раде за официјелни Београд баш њега најгрубље оптужују, о чему би требало да размисле они који их данас медијски форсирају.

Ствар је у томе што нам Запад не нуди никакав компромис око Косова. У игри су, условно речено, две варијанте капитулације Србије. Прва би подразумевала размену територија између Приштине и Београда. Испало би да двоструко дајемо своје. Као, нешто бисмо добили, али то би било мизерно и уз то скупо плаћено. Друга опција није ништа боља. Не бисмо признали Косово, али би оно остало у садашњим међама. С Приштином бисмо нормализовали односе по Ишингеровом моделу, што значи да бисмо Косово у сваком погледу третирали као државу. После неког времена дошло би на ред и признање „целовитог” Косова.

Колико знам, а нисам баш необавештен, нико нам са Запада не нуди било шта више и боље од наведеног. Од Србије, ради имагинарне, како нам обично кажу „ЕУ перспективе”, траже да се на овај или онај начин одрекне Косова. И да ли је то „компромис под окриљем Запада”? Питам само реторички, јер сви добро знамо да је одговор – не. Као што је јасно да они који сада у Србији нападају Русију заправо не раде толико против ње, колико против наше земље. Циљ им је да догурају Србију до понора косовске капитулације и да онда она, одвојена од руске гране за коју се држи, у њега покорно упадне.

О томе би садашња власт, која им у медијима које несумњиво контролише даје толико простора за деловање против Русије и посредно Србије, морала озбиљно да размисли. Екстремни прозападни гласноговорници од ње су пре свега унајмљени – или ми се бар тако чини – како би амортизовали део бирачког тела које је анационално, па некада и антинационално оријентисано. Оно није велико, али је врло гласно и борбено. Стога се ради на његовом збуњивању и ућуткивању. Уз то, ангажовани НАТО лобисти имају још једну функцију, а то је да се посредством њих Западу пошаље порука да, иако Србија има партнерске односе с Русијом, наш јавни простор није затворен и за заступнике другачијих геополитичких усмерења.

Маркетиншки је и то опортуно и разумљиво. Међутим, после тога је тачка стављена на национални прагматизам. Ту наступа зона деструкције националних интереса. И у њу се сада улази. Напросто, ствар је у томе што много више нама треба Русија него ми њој. Она је наш ослонац за одбрану Косова и Републике Српске. Гурањем Москве од себе не бисмо наудили њој, већ себи. А ако неко то ради да би добио одрешене руке за косовску капитулацију, тај гази Србију и српски народ. Не примарно Русију. Отуда, надам се да садашња власт нема директно везе (посредно свакако има) са блаћењем Русије које је сада у току. Није то више питање односа с Москвом, што је такође само по себи битно, већ става према себи и свом народу, што је још много горе ако је у мрачним тоновима.

Зато се искрено надам – а како се каже, нада умире последња – да је реч само о томе да су се НАТО лобисти које је власт унајмила отргли контроли. Они вероватно раде, како за нове послодавце, тако и за оне старе, па настоје да једним ударцем убију две муве. Да протесте протумаче у интересу овдашњих власти, као да су искључиво споља изазвани и сведени на рушилачку компоненту (иза које се, узгред речено, не зна ко стоји), док евроатлантским моћницима обављају посао тиме што у медијском простору који им је за реализовање првог задатка дат, нападају Русију и кваре руско-српске везе.

За официјелни Београд је то проблем – ако то не схвата, време је да схвати – јер се ствара утисак да он стоји иза кампање против Русије. Морао би хитно да реагује и прекине антируско и антисрпско дезинформативно хулиганство чији смо сведоци у низу писаних медија, али и ТВ станица с националним фреквенцијама. Ако то не учини онда се озбиљно поставља питање да ли НАТО лобисти злоупотребљавају целу ситуацију или је, пак, стварно реч о трасирању пута за косовску капитулацију.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари20
82e26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

puno ime i prezime za jednu jedinu rijec : "bravo"
@ dr S.D. Za samo jednu jedinu rijec -"bravo" - potpisali ste se punim imenom i prezimenom, uz ono "dr". E, pa, stvarno "bravo"!!
Slavčez
Gde ima dima ima i vatre, a ovde dimi li dimi.
Velikomoravac
Srećna nova 1948 godina.
радисав
Ја би пре рекао 1912 година. Ал треба знати мало више од комунизма.
Nenad
Promjena granica izmedju Srbije i Kosova bi bila bitna ne samo za lokalni odnos nego mnogo sire. Kako se to rijesi moze uticati i na mnoge druge sporove.
радисав
Никакве промене граница неће и не може бити! Покрајина КиМ ће у целини бити интегрисана у састав Републике Србије. Они који су спонзорисали и спонзоришу побуњенике имају и имаће прилике да их интегришу у своја друштва и политичке системе. Никакве везе нема КиМ са БиХ, нити са Кримом нити са Кипром нити са Палестином. Сваки од случајева захтева посебан приступ.
Раде Ковачевић
Ако НАТО лобисти у Србији, самозвани евроатлантски аналитичари, тврде без икакавих доказа да се у недавним протестима у Србији назире "руски траг" тада ће пре бити да су евроатлантске државе, иначе увек спремне да финансирају антируске интересе у Европи, до гуше умешане у хулиганско дивљање анархиста у Србији, посебно у српској престоници! Дилема је нешто друго: Ако ЕУ прихвата само признање независности Косова од стране Београда, како пуноправно чланство у ЕУ може бити стратешки циљ Србије?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља