уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 11.07.2020. у 22:00 Маријана Авакумовић

Тихи ход железаре обара српски извоз

Продаја челика на међународном тржишту пала за 100 милиона евра, што је ХБИС групу, власника смедеревске железаре, натерало да преполови производњу
Железара у Смедереву (Фото А. Васиљевић)

Квоте на челик су успориле, а пандемија ковида 19 је закуцала ексер и затворила производњу у једној од две високе пећи у смедеревској железари. Када је извоз пао за трећину, Кинези су пећ ставили у режим тихог хода и преполовили производњу највећег извозног адута Србије.

Према подацима до којих је „Политика” дошла, из смедеревске железаре је у првих пет месеци ове године извезено челика у вредности од 211 милиона евра, што је за око 33 одсто мање него у истом периоду 2019. године. Пад међународне тражње за овим производом умањио је српски извоз за око 100 милиона евра.

Кинеска компанија ХБИС је пре две године скинула „Фијат” са трона највећих извозника, када је смедеревски челик продала у свету за око 800 милиона евра. И прошле године, чак и када је Европска унија увела квоте на увоз челика, смедеревска челичана се задржала на првој позицији и извезла челика у вредности око 600 милиона евра.

– Разлози гашења високе пећи број 1 у компанији ХБИС Србија јесу утицај квота на извоз нашег челика у земље Европске уније и смањена потражња за челиком на тржишту, јер су многи наши клијенти обуставили производњу услед пандемије ковида 19 – образложили су у железари и најавили да ће пословање прилагодити поруџбинама.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да пандемија јесте довела до глобалних поремећаја и, када се удружи са квотама које је Европска унија увела на увоз челика, ништа није неочекивано.

– Ако је једна пећ на тихом ходу, то практично значи да могу највише да произведу милион тона челика. То ће се одразити на извоз, али и на раст српског БДП-а јер је железара имала значајно место у његовом генерисању – каже Савић.

Професор Економског факултета наглашава да је у смедеревској фабрици запослено 5.500 радника.

– Да ли ће то имати последице на запослене у овом тренутку, још немамо информацију. У сваком случају, добар део радника више нема шта да ради. Да ли ће они ићи на плаћено одсуство од 60 одсто плате или ће некога привремено отпустити, можемо само да нагађамо. Нешто ће променити што се тиче запослених јер није нормално да половина фабрике не ради, а да сви остану као да се ништа није десило – каже Савић.

Због свега овога наш саговорник није оптимиста када је реч о позитивној стопи раста српске привреде. Ова компанија контролише тридесети део српског БДП-а и њено искакање из система не може да прође без последица.

Извоз основних метала (група производа у које спада и челик) већ није на месту број један када је реч о вредности извоза. У најновијем броју часописа „Макроекономске анализе и трендови” наводи се да је вредност извоза основних метала у априлу износила 104 милиона евра и забележила међугодишњи пад вредности извоза за 32,5 милиона евра или 24 одсто. Тада је била на другом месту. Следећег месеца вредност извоза је била 99,5 милиона евра с међугодишњим падом вредности за 95 милиона евра, или 49 одсто спустила, што је основне метале спустило на треће место производа са највећом вредношћу извоза.

Када је реч о производњи основних метала, наводи се да је десезонирани индекс опао до нивоа који је за 21 одсто нижи од просека претходне године и ту сада стагнира. Међугодишњи индекси су опадали од почетка ове године, а у мају је међугодишњи пад износио 30 одсто. Производња сировог гвожђа, челика и феролегура смањена је за 42 одсто. Утицају квота за челик сада се придружио и пад тражње у ери пандемије, констатују аутори у јунском издању овог часописа.

Међутим, Иван Николић, уредник МАТ-а, указује да је током 2019. производња основних метала постала проблематична област прерађивачке индустрије, али не у свим њеним гранама, већ, пре свега, у области сировог гвожђа, челика и феролегура. Овде се након одличних двогодишњих резултата (2017, 2018) додата вредност опет обрушила, те је са негативним предзнаком од преко 91 милион евра.

Поред пада тражње због рецесионог притиска с којим је суочена глобална аутомобилска индустрија и још неки њени сегменти, кључни чинилац лоших перформанси ове гране потиче од квота за увоз челика у ЕУ. Заштитне мере ЕУ у виду квота на увоз уведене су почетком фебруара 2019. и односиле су се на 26 категорија производа од челика пореклом из земаља изван ЕУ, укључујући и Србију. Квоте на увоз челика у ЕУ увећане су, истина, од 1. јула за око пет одсто, али то очигледно није битније ублажило проблеме.

С друге стране, ова производња је била суочена и са неповољним ценовним диспаритетима, које су подигле трошкове. Док је цена руде гвожђа на светском тржишту у односу на 2018. увећана за око 60 одсто, у исто време је дошло до значајнијег пада цене челика, што је оборило вредност аутпута.

Коментари9
47823
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mikica
nije dobro ali ce se barem smanjiti i uvoz sirovina
nikola andric
Celik moze da proizvodi, uopsteno govoreci, svako. Dakle nije problem proizvodjna nego prodaja. Otuda kvote. Na televiziji se do ocajanja mogu videti reklame ciji je cilj i nada prodaja reklamiranih ''svasta''. Kinezi naravno vec imaju ''evropsku kvotu'' pa su je prosirili srpskom kao da su ''spretniji'' od evropljana. ''Logika stvari'' se vidi u predlogu da Srbija uvede kvote na poljski i ukrajinski celik. ''Slobodna trgovina'' ne postoji ni u sopstvenim zemljama. Akcize to jasno pokazuju.
Max Max
Ako je čelik glavni izvozni adut Srbije koja nema rudnike pirita, onda tu nešto nije u redu. Od čije rude gvožđa Kinezi prave čelik i zagađuju pola Srbije iz svoje Železare. Žalosno je videti najvoćarskiji kraj Srbije kako posustaje pod nesnosnim smradom gasova iz visokih peći!
Nebojsa
Пирит није руда гвожђа. Истина је да немамо лежишта руде гвожђа .
Чије је шта
То је челичана која је власништво кинеске компаније којој је поклоњена као и борски комплекс као и нафтна идустрија као и застава крагујевац.....ништа то није Српско осим прекарних радника и њиховог зноја. Када се висока пећ угаси треба и до две недеље да се поново доведе у технолошко стање и кошта подоста зато се држи на леру ако постоје очекивања у пар наредних месеци
Nebojša Joveljić
@Grdan. Tihi hod je ispravan izraz. Visoko peć se ne gasi lako i bez ogromnih posljedica, kao što je to već primjetio jedan komentator na članak od 08.07. U tom članku je napravljena još jedna greška. EU je od februara 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih država na maksimalno 3,3 MILIONA TONA čelika, a ne na 3,3 tone čelika kao što tamo piše.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља