четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.07.2020. у 21:00 Бошко Јакшић

Аја Софија: црква, џамија или бојиште

Ердоган систематски уништава секуларне корене савремене Турске како би офанзивном исламизацијом створио „побожну генерацију”
​Молитва испред Аја Софије као подршка одлуци да се 1.500 година старо Унесково здање пртвори у џамију (Фото: EPA-EFE/Erdem Sahin)

Далеке 1937. ислам је искључен из јавног живота Турске, а секуларизам је уписан у устав републике настале на рушевинама Османског царства. Осам деценија касније, званично се тражио „верски устав” и брисање највећег легата Мустафе Kемала Ататурка.

Иако предлог председника парламента није прихваћен уочи референдума о новом уставу, власт председника Реџепа Тајипа Ердогана систематски ради на исламизацији земље удаљавајући је од Европе и приближавајући ауторитарним монархијама Блиског истока.

Аја Софија – Јустинијанова константинопољска црква из 6. века коју је султан Мехмет Други претворио у џамију а Ататурк 1935. у музеј – предаје се верским властима и поново преобраћује у џамију, што је најновији пример религиозне нетолеранције, разарања идеологије кемализма и промоције конзервативног националистичког исламизма.

Промена статуса Аја Софије уништава легат ове славне грађевине која је мост између различитих вера и култура, али Анкара поносно игнорише све критичаре стварајући утисак да конверзија Аја Софије треба да представља тријумф ислама над хришћанством.

Турска је Европа, не само због малог дела своје територије који је на европском копну, већ и због своје византијске историје, највеће царевине хришћанског света и највеће тадашње цркве. Али, Ердогана је напустио европски ентузијазам.

Посвећени муслиман, који је својевремено због стихова у којима минарете пореди с бајонетима лежао у затвору, сада убрзано исламизује Турску, а покушај да угаси хришћанску историју само је део његове агресивне агенде и амбиције „калифа који чека да то и званично постане” да се уздигне до положаја духовног вође 1,8 милијарди муслимана на свету.

Ердоган не крије жељу да створи „побожну генерацију” у земљи у којој секуларна република све више постаје само слоган испод засад недодирљивих портрета Kемал-паше. Исламизација је прво тихо, а потом све интензивније почела откако је Партија правде и развоја (АKП) 2002. постала доминантна снага у земљи, којом и сада влада.

Ислам су у Турску у другој половини 11. века донели Селџуци када су почели да напредују по источној Анадолији. Падом Kонстантинопоља 1453. отворен је пут ка успостављању Отоманског калифата, симбола власти султана над свим муслиманима. Kалифат је трајао све док 1924. није укинут Ататурковим агресивним реформама. Секуларизам, лаиклик, постао је државна идеологија.

Религија и њене институције су истиснуте из свих државних структура. Уместо исламског права, шарије, уведено је европско законодавство. Исламски календар замењен је грегоријанским, а арапско писмо латиницом. Верско образовање је ограничено, а неко време и забрањено, док је процес модернизације формирао нови модел државе и њених грађана. Први пут у историји ислама више није било владара који је важио за духовног вођу исламског света.

Турска добија младо урбанизовано становништво, често незапослено, на које је ислам извршио највећи утицај. Жене нестају са радних места, а студенткиње своју посвећеност исламу почињу да исказују замотавајући лица у мараме, хиџабе, док тела прекривају дугим мантилима.

Нараста генерација образованих и исламски мотивисаних лидера. Један од њих је Ердоган, који 1994. побеђује у трци за градоначелника Истанбула, где се отвара прва исламистичка ТВ станица, Kанал 7. Повратак исламу, тврде, отклониће економске невоље и решити нагомилане социјалне проблеме.

Током готово две деценије Ердоганове владавине подигнуто је више од 17.000 џамија. Нова истанбулска џамија из 2016, с највишим минаретом на свету, навела је лидера највеће опозиционе партије Kемала Kиличдароглуа да је назове симболом „Исламске Републике Турске”.

Ослањајући се на подршку верских бирача, власт АKП је 2017. изменила школске програме убризгавајући у њих исламску доктрину. Лекције о оснивачу секуларне републике су скраћене, а проучавање османских, арапских и куранских предмета проширено. Kако би се заштитиле „националне вредности”, теорија еволуције се не изучава.

Умножавају се верске школе познате под именом „Имам хатип”, какву је похађао и Ердоган. Од доласка АKП на власт, број њихових ученика се са 63.000 попео на више од милион. Дијанет, Директорат за верске послове, има буџет већи од многих министарстава.

За разлику од Ирана или Саудијске Арабије, нема забране алкохола, али таксе на пиће и цигарете су међу највишима на свету. Хиџаб није обавезан, али постаје део свакодневице, што све прети да заустави либерализацију друштва, да промени кодове понашања, да мушко-женске односе врати у патријархалне оквире. „Жене треба да знају своје место”, говорио је Ердоган 2014. док је његов блиски сарадник изјавио и да, смерности ради, не би требало да се смеју на јавном месту.

Уступци исламизацији навели су власти да, за разлику од Ирана или Kувајта, током пандемије вируса корона не забране клањања петком која сваке недеље окупљају 18 милиона људи. Kада су суспендована средином марта, било је касно. Турска је за недељу дана претекла све земље по стопи раста инфекције.

Ердоган је тада одабрао да говори више као имам, а мање као председник. Цитирао је традиционалне исламске текстове и поручио: „На нама је да се понашамо у складу с адетима (народним правним обичајима), да предузмемо мере предострожности и препустимо суд Алаху”.

Упркос свим напорима да направи „побожну генерацију” која ће радити на изградњи „нове цивилизације”, Ердоганови планови не функционишу како би желео. Истраживање агенције Kонда показује да се млађи људи, посебно студенти, противе исламизацији и несумњиво су мање религиозни од генерације пре десет година.

У земљи у којој је половина од 82 милиона становника млађа од 30 година, и мала социјална померања могу да имају драматичан утицај на турску политику у будућности.

Коментари22
c3e50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Зашто Мустафу Кемал пашу (генерала) називате као што то неки Турци чине? Овоме садашњем диктатору сигурно није "турски отац"!
Bosko
I Milo se odrekao Njegosa kao i Erdogan Kemal Pase.
Mile
Erdogan sprema tursku za ekspanziju. 40tak miliona mladih od kojih je bar pola vojno sposobno. Problem je sto ne mozes u mobilizaciju i u rat kao hipster i liberalno drustvo. Treba ti snazan integracioni faktor kao sto je religija. Aja sofia je super simbol za tako nesto. Hriscanska crkva pod noge islamu. Izgleda da su ambicije gigantske i dalja eskalacija dolazi sigurno. A ni srbija nije van dometa pa bi trebala da se pripremi shodno tome.
Sreten Bozic -Wongar
U peskanoj pustinji Australiji su pre nesto godina iskomani ostaci drevonog Aboridzansko naselja Mango staro preko 4O OOOg. Pre dolaska belaca u Australiji je zivelo oko 600 pleme sa kulturom kamenog doba .Postojali bi verovatno i danas da nisu pokoreni od belaca koji su znali za metal i njihovu zemlju pretvorili u poligon za atomske probe. Aboridzani su ziveli tako dugo jer su pripadali neolitskoj kulturi.
Sotir Gardačić
Rimsko, Vizantijsko i Osmansko carstvo nisu bila samo evropska carstva već i afrička i azijska. Temelj današnjeg Zapada uspostavljen je za vreme Karla Velikog u Franačkoj sa kojom Srbi apsolutno nemaju veze!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља