четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.07.2020. у 19:00 Александар Апостоловски

Први пољубац и матурска хаљина

Како да клинцима вратимо ово и следећа лета? Дужни смо им и за пролећа, јесени и зиме. Дугујемо им концерте, путовања по свету, студентске размене, плес уз некакву љигаву баладу оцвалог хеви-метал бенда

Осамнаести рођендан је само један. Не постоји његова реприза. Не постоји следеће лето кад си млад. Не сећам се детаља своје прославе пунолетства, имам само магловите успомене на журку у трособном новобеоградском стану. Седамдесетак нас, у мрклој ноћи. Зашто ми се мота по глави балада Парног ваљка „Страница дневника”? Вероватно сам пријатне успомене спаковао у подсвест. Проклет био, Аки Рахимовски, ти и твој промукли глас.

Како ће наша деца прославити улазак у свет одраслих? Познајем једну девојку, за мене девојчицу, која је месецима планирала коју ће хаљину сашити, баш ону најлепшу. Црвену, за мене исувише кратку. Уценила ме је. Ако јој којим случајем откријем идентитет, избациће ме из куће. Превише сам открио, али неће ваљда читати новине за свој 18. рођендан.

Хоће ли се икада вратити она наша лета? Не због нас, потрошили смо их, свако на свој начин. Како ће клинци живети и памтити ово и следећа лета? Можда су само ових дана имали шансу да уђу у први тим. Да постану Дуле Савић или Моца Вукотић. Да дају гол у последњем минуту и трче ка северу или југу. Хоће ли икада играти против Реала, са 17 година, као некада Пижон? На Маракану је дошао трамвајем, није очекивао да ће га Миљан Миљанић убацити у игру. Био је још дечак. У свлачионици је био опуштен, претпостављао је да ће 100.000 људи гледати са клупе за резерве. Али, Миљан је прочитао његово име. Стари муфљуз југолиге знао је да је куцнуо тај час, да дечак одрасте.

Клиња са Звездаре истрчава на траву и зна да та се ноћ никада неће поновити. Реалу даје два гола, а затим толико малтретира шпанске бекове да га Миљан дозива до аут-линије и чупа га за уво. Пижон се не осврће на то, јер зна да та ноћ и то лето немају репризу. Узима лопту и наставља да дрибла Шпанце. Сто хиљада људи је у трансу док посматра дечака који постаје мушкарац и нови херој светског фудбала.

Те ноћи, у неком другом крају Београда, Србије, Југославије и универзума, неки анонимни Пижонов вршњак први пут је пољубио девојку. Неко је луњао градом са друштвом. Нека цура је отишла код кројача да испроба хаљину, за свакога оца исувише кратку. Али свако од њих је био слободан и сањао је само следећи дан, јесењу екскурзију, школску симпатију којој коначно треба прићи и освојити је.

Неко је те ноћи читао књигу, не размишљајући да његова усамљеност није кућни притвор без пресуде и без краја, јер га је чекао сутрашњи дан. А Сунце се поново рађа.

Драган Стојановић

У јуну су сви једва чекали да се школа заврши, средином августа су сви чекали да школа почне. Како ће наша деца ићи у школу? Ове јесени и зиме вероватно ће пратити онлајн наставу од куће, бесомучно ће се дописивати на вајбер групама, договараће се како да преваре родитеље и састану се у већим групама, као да су илегалци који иду да запале немачку гаражу.

Како ће се пољубити први пут? Е мој Халиде Бешлићу, био си пророк. Први пољубац давно заборављен, први дернек ко зна гдје је. Сећаш се тог рефрена, кад смо те ми, деца новог таласа, толико презирали, а сада ти се клањамо? Свако од нас га заувек памти јер је тада открио тајну седмог печата. Хоће ли сада, у некој ноћи која нема репризу, дечак и девојчица тражити једно од другог потврду из Батута да су негативни на корону како би примакли усне једно другом? Наравно да не, али то више неће бити несигурни, дрхтави улазак у романтични свет одрастања, већ осећај страха, кривице, коцкања и природне жеље. Да ли ће носити хируршке рукавице док се држе за руке или ће их скинути и пофајтати руке алкохолом?

Како да им вратимо ово и следећа лета? Дужни смо им и за пролећа, јесени и зиме. Дугујемо им концерте, путовања по свету, студентске размене, плес уз некакву љигаву баладу оцвалог хеви-метал бенда. Сада ми и Бон Џови звучи као класика. Криви смо јер неће одлазити на летовања и нервирати нас што се не јављају. Жалићемо за ноћима када смо их чекали до јутра, бесни јер искључују мобилне. Наша себичност, саможивост и похлепа изгледају сада тако бедно, јер дубоко верујем да је такав начин живота, проглашен за идеологију новог света, угрозио имунски систем природе – и она је одговорила вирусом.

Нисмо ми, маторци, најугроженији. Слушао сам уживо Бору и „Два динара друже”, Хвар сам сматрао својим личним острвом, пио сам „карлсберг” са њиховим директором у Копенхагену, локао виски са америчким маринцима у Брчком, јео узбекистански пилав у Ташкенту, а потом одлазио у ноћни клуб за дипломате, где је плесало 12 двојница Кетрин Зите Џонс. Постављао сам питања Владимиру Путину у Сочију, ноћио у Абу Дабију у хотелу са безброј звездица око којег вијуга стаза за „Формулу један”. У циганмали коју су уклањали на Новом Београду како би се подигао некакав стамбени комплекс, помагао сам црној браћи да саставе писмо Савету безбедности. На Ист Риверу их нису фермали. Био сам на северу када је Дејо Савићевић дао гол Милану, а онда је пала магла. И слушао Мика Џегера на Ушћу, гледајући га како се клати поред Кита Ричардса.

Све те успомене мењао бих за велику, рођенданску журку једне девојке, за мене девојчице. Хаљина јој је ипак прекратка!

Коментари4
5a90b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

reportaza, ta neprikosnovena kraljica novinarstva
Kakav krasan tekst, pisan leprsavim stilom! Eto, zbog ovakvih tekstova reportaza je bila i ostala neprikosnovena kraljica u novinarstvu i prava miljenica citalaca... Pravo osvjezenje u odnosu na neke tekstove pisane "rogobatnim birokratskim jezikom" koje pisu neki autori sa nazivom kolumniste, a cija recenica pocinje sa onim : "Prvo i osnovno..." Zbilja mi je zao sto Vasa kcerka ovog ljeta nece moci otici na neko lijepo matursko putovanje, zbog osvete prirode zlom i egoisticnom covjeku. (Dj.Te.)
Киза
На жалост ми "матори" смо поново забрљали.... Чак и кад смо у прилици да нешто учинимо за НАШУ децу, код већине превлада "...Наша себичност, саможивост и похлепа, начин живота, проглашен за идеологију новог света..." и због бриге за сопствени "доњи део леђа" а под изговором да бринемо за нашу децу, опет одлучивање о животу и смрти препустимо другима! И тако годинама! Само кажем.,.
ДбР
Маестрално!
Славко и Лавко
Прелеп текст.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља