„Разговори са Андрејом Пленковићем о томе коју и какву позицију би Самостална демократска српска странка (СДСС) имала у новој влади настављени су, jа сигурно нећу бити министар”, каже у разговору за „Политику” Милорад Пуповац, председник СДСС-а, одговарајући на спекулације, пре свега у хрватској јавности, да ће бити нови члан владе.

У сваком случају СДСС ће дати министра?

На заједничком састанку са заступницима других мањина договорено је да министар буде неко кога предложи СДСС. Дакле, неко ко је представник српске заједнице. И он ће заступати интересе и Срба и свих других мањина.

Да ли ћете можда добити и место потпредседника владе?

Ни то није искључено, али о томе треба да разговарамо. Дуго нисмо имали некога на тој позицији, од 2011. године, откада је господин Слободан Узелац отишао са места потпредседника владе.

Да ли сте у СДСС-у и у једном тренутку имали дилему да ли да подржите владу ХДЗ-а?

О томе није било расправе нити је било питање да ли је то потребно или није било потребно. Председништво је донело одлуку о давању подршке Пленковићу за састављање владе. Дакле, Пленковићу као мандатару. Сви остали аспекти разговора, партиципације у влади, о програму владе, то је нешто о чему још и председништво и друга тела тек треба да разговарају и преговарају.

Рекли сте да је неопходно да српски представници буду што заступљенији и на неким другим нивоима, у институцијама система?

СДСС и сада има одређени број државних секретара, помоћника министара и других позиција. Преговара се о томе да се та места задрже и разговара се о још неким другим местима.

Да ли је одлука ХДЗ-а да прави већину са мањинама изнуђена или је пак ствар политичке воље?     

Ствар је политичке воље ХДЗ-а да са мањинама и делом либералних политичких странака направи већину. И то је било опредељење и 2017. године и оно се наставило и сада. С обзиром на оспоравања партиципације Срба, посебно, али и других мањина од стране поприлично јаких десних групација у Хрватској, ми ценимо такву одлуку, која је једногласно и брзо донета на њиховим страначким телима, колико смо обавештени, што посредно, што непосредно од самог председника владе.

Да ли је подршка ХДЗ-у СДСС-а ваш стварни избор сарадње са странком каква је ХДЗ или је то потреба да се због лакшег остваривања права српске заједнице увек буде део власти или што ближе власти? Да ли бисте пристали и на учешће у власти са СДП-ом?

Наш избор су оне странке које су спремне да поштују темељне демократске вредности уставне државе и поретка у Хрватској, у шта спада и поштовање права мањина, достигнути степен тих права, стечена права и заустављање ширења нетолеранције према мањина. Посебно мржње према припадницима српске заједнице, њиховим представницима. И то је доња граница. То је она црта према којој се руководимо. Када тога нема, не сарађујемо. Оно што нас је још додатно определило јесте потпуна свест о томе да без странке снажног десног центра која иде према центру нема политичке стабилности у Хрватској. Па онда ни гаранције за остваривање права Срба и других мањина. Дакле, ту смо поступили врло рационално, руководећи се демократским вредностима и принципима. А што се тиче тога да ли ћемо сарађивати са СДП-ом, сасвим сигурно да хоћемо када се СДП опорави од кризе у коју је запао са овим резултатом на изборима.

Чини се да је СДП већ неко време у кризи и пре избора?

Ако ви то видите издалека, онда можете мислити како ми видимо изблиза. Према томе, то додатно још представља одговор на ваше питање зашто ХДЗ.

Да ли је ипак СДП пао и преко очекивања?

Постојале су три фазе. Непосредно пред расписивање избора сви су предвиђали да ће ХДЗ бити релативни победник. Потом фаза након расписивања избора када је почела кампања, када је изгледало да ће СДП бити релативни победник, и фаза десетак дана пред изборе, када је постало јасно да СДП губи предност и да ХДЗ прелази у вођство. То се тако и догодило, само је било питање који ће број мандата бити посреди. Резултат ХДЗ-а јесте нешто већи него што се предвиђало.

Многи су се жалили на малу излазност у односу на раније изборе. Она је била нешто већа од 46 одсто.

Излазност јесте мања, али с обзиром на страхове бирача од вируса, с обзиром на то да су у овом делу године људи на одморима и с обзиром на то да је део бирача остао код куће, добили смо мању излазност. Али је, пре свега, погоршавање епидемијске слике утицало на то да људи остану код куће.

Шта је СДСС до сада, као део власти у претходном периоду, учинио за српску заједницу?

У Хрватској је било снажно настојање да се права Срба на заступљеност у политичком животу, у Сабору и другде, ограниче, смање и лимитирају на то да се не може одлучивати о влади и о буџету. И у том смислу је био организован и референдум који је требало да доведе до тог стања. То се није догодило и то убрајамо у своје заслуге. Наравно, у сарадњи са другим заступницима националних мањина. Без обзира на све инциденте, на све тешкоће, размере говора мржње и акти насиља су могли бити много већи да није било сарадње кроз коју смо пролазили. Што се тиче других аспеката, посебно желим истаћи улагања у подручја у којима живе припадници српске заједнице и других мањина, улагања у комуналну и социјалну инфраструктуру која је значајно унапређивана у протекле четири године са посебним, додатним средствима која су била у складу са споразумом који смо постигли са мандатаром Пленковићем и који је постао саставни део програма владе. То се односи на путеве, водоводе, електрификацију, друштвене домове који су у ратом девастираним подручјима изузетно важни и неопходни.

Важно је и јачање културне аутономије?

Желим посебно да истакнем додатна средства за функционисање мањинских организација и институција у Хрватској, укључујући и српску и њихове програме, који су значајно унапређени у односу на ранија раздобља, посебно на раздобље које смо имали до 2015. године. Оно што нисмо успели урадити у мери у којој је требало и што ће се радити у овом мандату, тиче се образовних права, унапређење образовних политика на српском језику и ћириличном писму, унапређење службене употребе ћириличног писма у Хрватској, тамо где су испуњени законски услови. И наравно, унапређење других облика културних аутономија које су гарантоване уставом и законима и додатно јачање толеранције у Хрватској према српској заједници.

Где је, када су Срби у питању, најлошија ситуација?

У неким деловима Лике, као што су Врховине или Удбина, ситуација је веома добра. Када је у питању Лапац или неке друге средине, потребно је много да се промени. Иста ствар је у појединим деловима Баније, где је потребно направити искорак када је у питању обнова комуналне инфраструктуре, боље организованости заједнице. Када говоримо о Кордуну, ситуација је у неким општинама као што је Крњак веома добра, али у неким као што је Плашки није добра. Нема значајнијег развоја. Дакле, неке средине сустижу већинске хрватске средине попут Кистања, Врховина, Крњака, па и попут Вргин моста, али друге, нажалост, касне и то ћемо морати да променимо.

Председник СНВ-а Борис Милошевић је рекао да су напади на Србе обележили 2019. Да ли се слажете са тим?

Ти напади су обновљени као што су се у неким сегментима обновили и 2020. године. Нажалост, ми тај рукопис и ту идеју препознајемо. Део тога долази из појединих градова и општина и појединог политичког миљеа. Њихов циљ је напад на нас и напад на наше партнере, на нашу коалицију и као последица тога се десило да су неки људи изашли из ХДЗ-а и прешли у неке друге странке и покрете. И то је имало цену не само по Србе него и по политичке односе у Хрватској. Ми ћемо посебну пажњу посветити томе да у следећој години, у којој ће бити попис становништва, али и локални избори, атмосфера не буде онаква какву појединци најављују да би могла бити –оптерећена претњама, тензијама и потенцијалним нападима усмереним према старијој популацији Срба, женама и деци, како то чујемо од појединих групација које су навођене од неких политичких центара.

Влада Андреја Пленковића не би могла да се похвали добрим односима са Београдом протеклих година. Колико ви можете да помогнете, као неко ко учествује у власти?

Протеклих годину-две се није могло урадити готово ништа. Наши напори су били само у смеру да се не погоршава стање које иначе није било добро. Мене радује честитка коју је председник Србије Александар Вучић упутио председнику ХДЗ-а Пленковићу. То је гест који упућује на могући смер другачијих односа од оних који смо имали.

Сви су приметили и да није било честитке у обрнутом правцу?

Да. Али се увек мора са неке стране кренути. Зато кажем да мене радује што је председник Вучић упутио ту честитку. А што се тиче наших напора, ми ћемо се трудити да та комуникација буде обострана.