петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.07.2020. у 15:40 Бранка Васиљевић

Четири деценије борбе за опстанак свете птице Србије

Ових дана са Увца полеће нова генерација белоглавих супова, лешинара који су пре три деценије у нашој земљи били на рубу опстанка
Сада нашим небом крстари око 600 ових пернатих летачица (Фото: Фондација за заштиту птица грабљивица)

Нејаки Урош, Добрила, Игор или Хаџи Јован нису само имена историјских личности и људи већ највећих „владара” српског неба – белоглавих супова. Ова птица чији је распон крила око 2,80 метара једна је од најпроучаванијих у нашој земљи и врста која се уз помоћ стручњака на нашим просторима вратила „из мртвих”. У Србији се проучава четири деценије, а пре само тридесет година била је на рубу опстанка. Тада је у нашој земљи остало само 10 гнездећих парова. Сада над нашим плаветнилом крстари око 600 јединки, а ових дана полеће нова генерација младих птица из гнезда.

– Нисмо могли да допустимо да ишчезне тако важна врста и симбол Србије. Програмом мера заштите белоглавог супа који је сачинио Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, института од националног значаја Србије, Универзитета у Београду који је спровела Фондација за заштиту птица грабљивица, популација се увећала за више од 17 пута и данас представља најбројнију на Балкану. Белоглави суп из Србије сада је нада за опоравак ове врсте на Балкану па и Блиском истоку, где је ова врста ишчезла или управо нестаје – објашњава др Саша Маринковић, из Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Генетска истраживања која је спровео овај институт указала су да је аутохтона популација белоглавог супа у Србији по свему јединствена. Прилагођена је да опстане чак и у суровим континенталним условима Пештерске висоравни где зими у време полагања јаја температура пада испод минус 30 степени. Белоглави суп иначе насељава искључиво медитеранске области и једино у Србији је успео да освоји умерено континенталне просторе.

– У недавно завршеном обележавању младих птица на гнезду у резервату Увац учествовало је двадесет волонтера, алпиниста и орнитолога. Ово је веома важан корак јер тако можемо да пратимо њихову даљу судбину и сазнамо са каквим се опасностима сусрећу и где све лутају. До данас је обележено 327 јединки које су примећене на око 4.000 локација у чак 22 земље широм медитерана и Блиског истока. Пратимо из часа у час информације о кретању седам белоглавих супова којима је постављен сателитски одашиљач – каже Маринковић.

Познато је и да супови у својим лутањима прелете километре. Најудаљеније место где је нађен наш суп Али Баба налазило се у Јемену, од Србије удаљено 3.450 километара. Постало је уобичајено да сваки суп који посети свету земљу Израел добија испред имена префикс хаџи. Један од оних који је био на „хаџилуку” је Хаџи Јован који је у Израелу боравио пет година, наглашава наш саговорник.

Многи се још сећају Добриле која је пронађена у Турској, Уроша Нејаког који се лечио у Пољској, Садама кога су криволовци киднаповали у Ираку, Саре која је прелетела око 2.000 километара из Израела како би у постојбини на Увцу нашла младожењу…

Белоглави суп сачуван је и умножен у западној Србији, али се у источној Србији води као ишчезла врста.

– Повратак белоглавог супа на Стару планину већ деценију не добија подршку државних чиновника који се стављају испред науке и струке, из само њима познатих разлога. Држава је суфинансирала програм надгледања и маркирања белоглавих супова у Специјалном резервату природе Увац, али већи део средстава је обезбедила Фондације за заштиту птица грабљивица. Програм заштите белоглавог супа је симбол заштите угрожених врста на Балкану. Данас кад сретнете ову птицу широм Балкана велика је вероватноћа да потиче са Увца. Али и поред изузетних резултата неизвесно финансирање програма сваке године доводи у питање континуитет најдужег мониторинга који траје на Балкану – наглашава Маринковић.

Предводник олуја

Белоглави суп је по свему посебна врста која поседује национални, културолошки, образовни, економски, санитарни и естетски значај. Од памтивека је света птица за Србе којој се приписују разна веровања и дају натприродне моћи. Његова карактеристична глава обрасла паперјем са гривицом у дну врата јединствена је у природи и недвосмислено је приказана на грбовима средњовековних српских владара.

– У народу се верује да види у будућност, да живи 500 и више година и да је весник између света богова, људи и подземља. Праведан је и никад не убија свој плен већ долази по „своје”. Верује се да предводи олује и не сме му се наудити да се не навуче гнев на породицу. Због тога није ни чудо што се његов лик нашао на грбовима Мрњавчевића, Лазаревића, Немањића и Црнојевића у средњовековној Србији – каже др Саша Маринковић.

Коментари3
4b26c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Три лоша , на једног М.
Milica Ivovic
Najtoplije čestitke dragim kolegama sa Krita! Ne mogu se dovoljno diviti i radovati vašem uspehu! I kod nas, na Kritu je oporavljena populacija supova (sa 350 na >700) ali uz milione i milione eura pomoći iz fondova EU, dok ste vi postigli mnogo veći uspeh u jednoj osiromašenom zemlji, zemlji koju su pokušali da unište u svakom pogledu izazivajući čak i ekološku katastrofu. Ja se ovde u Grčkoj borim da spasim grabljivice od vetroprakova, ali je korupcija i javašluk nezamisliv.Živi bili!
đuro kljajić
Sveta ptica? Kad je to ona kanonizovana? Pernata letačica? Pa i slavuj je pernata letačica. Izvinjavam se na tonu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља