Суботица – Грађевински инжењер Жомбор Рожа у учионици основне школе обрео се стицајем околности – није било довољно професора математике и физике. Своје ђаке није подучио само рачунским операцијама и формулама већ им је подарио моћан алат за унапређење њихових мисаоних способности.

– Доказано је да шах развија 60 вештина код деце. Зато сам желео да га уврстим у наставу као ефикасно средство за развој дечје интелигенције – објашњава Жомбор Рожа за „Политику”. Убрзо је открио да има могућности да шах буде изборни предмет, али да за то не постоји ни програм ни уџбеник. У сарадњи са Шаховским савезом Војводине, пре готово деценију израдио је школски програм којим је први пут шах уведен у наставу. За то има и сертификат, у Швајцарској је стекао звање школског предавача шаха, као једини у нашој земљи. Подухватио се и организације првог школског шаховског турнира, који је одржан у школи у Чантавиру, а Министарство просвете га је акредитовало.

Жомбор Рожа прича да је прве потезе научио од једног старијег човека који је играо шах у парку. После је с оцем играо шах, учествовао на такмичењима. У хекса шаху, који игра и његов брат, досегао је мајсторски ниво.

– Постоји 13.000 игара које се могу играти на шаховској табли, ја у раду с децом примењујем око 500. Да бих их мотивисао, пратим њихова интересовања. Знам које филмове и серије гледају, које игрице играју и у тај свет онда пакујем шах. У играма сваки час мењамо правила и тако симулирамо живот и динамичке промене. Деца се уче да у свакој ситуацији повезују своја претходна знања и проналазе решења – каже Рожа. На тај начин, објашњава, настао је и „фанчестик”, скуп игара међу којима је само једна такмичарска, а све остале креативне и опуштајуће. Са колегиницом др Емеше Мате осмислио је игру „шах-мат дислекси”, којом дислексичној деци помажу да своју креативност користе као адут за превазилажење проблема у читању и писању.

Жомбор Рожа нам објашњава да свака фигура у шаху има своју математичку вредност и да му је то дало основу за креирање задатака којима се од деце тражи апстрактно размишљање, брзо решавање проблема, коришћење логике и знања из других предмета.

– Показало се да деца која уче шах после извесног времена значајно напредују у свим школским предметима. Шах је сјајна подлога за улазак у свет програмирања, али сада је са увођењем предмета информатике шах избачен из школског програма и као изборни предмет – указује Рожа.

Сарадња с Јудитом Полгар

Жомбор Рожа повезао се и са Јудитом Полгар, најбољом шахисткињом свих времена која је израдила програм „Шаховска палата” за децу нижих разреда. Учествује и на њеном „Глобал шах фестивалу” са игром „честивити”, у којој је повезао шах и физичку активност деце. Са овом игром он представља нашу земљу, а „честивити” је постала тако популарна игра да у Будимпешти сваке године организују камп „Шахактивити”.

За све оно што је учинио у настави шаха са децом и организовањем шаховских активности Жомбору Рожи је недавно уручена награда „Др Ференц Бодрогвари”, коју град Суботица додељује ствараоцима млађим од 40 година за истакнути допринос културном, научном и уметничком животу.