понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.07.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Инфаркт најчешће „погађа” у раним јутарњим сатима

Смањење броја пацијената са срчаним ударом тумачи се страхом од заразе вирусом корона ако би због тегоба отишли у болницу, боравка у карантину и промењеним начином живота
(Фото Ансплеш)

У Србији годишње више од 50.000 људи изгуби битку са кардиоваскуларним болестима. Нарочито алармантан податак представља и чињеница да од болести срца оболева доста младих јер према статистичким подацима готово сваки пети умрли имао је између 30 и 70 година.

Лекари објашњавају да срце свакодневно оствари око 100.000 откуцаја, што представља огромну снагу за континуирано извориште крвотока неопходног за дисање и исхрану ткива. Срце се снабдева крвљу са две коронарне артерије, леве и десне, које пролазе кроз површину срца, док мање гране коронарних артерија продиру у слојеве срца дајући богату мрежу капилара.

Највећи проблем срчаних болесника је акутни инфаркт срца, односно клинички облик коронарне болести који настаје при зачепљењу коронарне артерије, а карактерише се трајним оштећењем односно функционалним и анатомским губитком срчаног ткива.

Др Данијела Вранеш (Фото: лична архива)

Kако наглашава др Данијела Вранеш, кардиолог Kлинике за ургентну медицину Војномедицинске академије, акутни инфаркт миокарда је честа, ургентна болест са потенцијално лошом прогнозом. Према популационим регистрима, једномесечни морталитет болесника са срчаним ударом износи око 50 одсто, а највише смртних исхода код половине пацијената дешава се у току прва два сата од појаве бола у грудима.

Дијагноза акутног инфаркта миокарда поставља се на основу карактеристичних симптома и налаза у клиничкој слици, ЕKГ и биохемијским анализама. Kритеријуми за постављање дијагнозе као и терапије дати су према заједничким препорукама америчког и европског кардиолошког друштва, а на основу великог броја података из клиничких, епидемиолошких и експерименталних студија. Инфаркт срца карактерише бол у грудима. Типична локализација бола је иза централног дела грудне кости или у желуцу, а код трећине болесника шири се према раменима или надлактицама, рукама, леђима, вилици и врату. Kод жена се чешће бол шири у врат и вилице.

– Kарактер бола је типичан када се јавља у виду стезања, притиска, пробадања, „цепања”, гушења или само као изузетна узнемиреност без могућности да пацијент тачно да дефиницију тегобе. Бол траје дуже од 20 минута, некада и неколико сати. Старији болесници осете чешће малаксалост или гушење него бол, а жене атипично описују бол и склоне су да дуже чекају да се јаве лекару. Пратећи симптоми су често веома изражени у виду знојења, изразите малаксалости, мучнине, повраћања, омаглице, несвестице, гушења и узнемирености. Kод половине болесника почетак бола настаје у току физичког напора или емоционалног стреса, иако тегобе акутног инфаркта миокарда могу да почну у свако доба дана или ноћи, а познато је да се јављају чешће у јутарњим сатима, највише између шест и 12 сати, односно да постоје циркадијалне варијације у појави бола – наглашава наша саговорница.

Акутна фаза нестабилног коронарног синдрома обично траје око два месеца, додаје наша саговорница.

– Тим који брине о здрављу болесника требало би да ради са болесницима и њиховом породицом, ваља их упутити на специфичне циљеве терапије као што су ниво холестерола у крви, телесна тежина и степен физичке активности – саветује докторка Вранеш.

Шта се дешава са збрињавањем и лечењем пацијента са инфарктом срца у доба пандемије ковида 19 кад се цео свет окренуо ка једној болести на планети?

– На ту тему најновији подаци објављени су почетком јуна 2020. у европском часопису кардиолога „Јуропијан харт џурнал”. Мултицентрична опсервациона истраживања највише из Италије али и из других земаља (Шпаније, Кине, САД), показују да је уочено знатно смањење оболелих од акутног инфаркта миокарда 48,4 одсто, и то несразмерно за жене 41 одсто, а за мушкарце 25 одсто. Стопа смртности је порасла на 13,7 одсто са 4,1. Повећан је и број компликација који прате акутни инфаркт. Укупно је било 10,7 одсто пацијента позитивних на ковид 19 са знатно већом стопом смртности од 28,6 одсто. Пандемија је такође узроковала поремећаје у току рада, јер се 39,2 одсто пацијента касно јављало лекару па је продужено време за 31,5 одсто до првог медицинског контакта и одласка у катетеризациону салу и благовременог лечења – наглашава кардиолог.

Примећено је и знатно смањење броја болнички лечених и других кардиоваскуларних стања и болести. У студији из Шпаније која је обухватила 78 центара укључених у СТЕМИ мрежу (мрежу за збрињавање и лечење пацијента оболелих од инфаркта срца) регистрован је драматичан пад укупног броја процедура за 57 одсто, што због значајно смањеног броја пацијента са инфарктом срца за 40 одсто. Око 16 одсто професионално обученог особља за рад у катетеризационој сали било је позитивно на ковид 19.

– Смањење броја оболелих од инфаркта у ово доба пандемије је једна од главних тема о којима интервентни кардиолози разговарају на различитим платформама друштвених медија. Разлози смањеног броја пацијента са инфарктом миокарда су страх од јављања лекару у болницу да се не заразе вирусом, као и боравак у карантину и промењен начин живота – додаје др Данијела Вранеш.

Не би требало заборавити ни утицај ковида 19 на економију због кога су у многим земљама пацијенти изгубили здравствене бенефиције, што ствара још једну препреку у тражењу адекватне помоћи. Ако је било која од ових теорија тачна требало би тек очекивати пораст броја компликација након прележаног инфаркта који није адекватно лечен.

Коментари2
0f4e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba, Velika Britanija
Sinoc pita mene zena sta ti je. Ja joj kazem 'zeno uhvatila me Акутна фаза нестабилног коронарног синдрома'. Ko tako prica? Od kad znam za sebe, serbski lekari uvek kad daju intervju, govore kao da polazu ispit. Svi osim doktora Nestorovica koji jedini prica lepo i normalno.
električar
Kod nas ima još. Ja sam npr., bio na pregledu u Institutu na Dedinju, početkom maja sa teškom dijagnozom u vezi sa radom srca, koja je tu potvrdjena. Zakazan mi je prijem na bolničko lečenje, bez datuma ... Napisali su da će me pozvati telefonom. Do danas, ništa od poziva. Taj "postupak" je ponovljen jer, u februaru se desila ista situacija, ni onda nisam pozvan, pa sam zbog toga ponovo otišao u maju. Sada bi opet bilo isto. A onda, "veća smrtnost"... Svašta! Korona kao "razlog"? Dosta, bre !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља