понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.07.2020. у 16:20
ФИЛАТЕЛИЈА: НАУКА (1)

Београдска шака

Издање у оптицају од 10. јула садржи две марке номиналних вредности по 70 динара, два коверта првог дана (ФДЦ) и пригодан жиг, а штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
(Фотографије Пошта Србије)

Прва интензивнија истраживања на пољу роботике у Србији почела су шездесетих година на Институту „Михајло Пупин”, где је зачета такозвана Београдска школа роботике.

Професори ЕТФ-а у Београду Рајко Томовић и Миодраг Ракић, започели су 1963. пионирски рад на изради вештачке шаке. Исте године, на Институту су конструисали модел прве на свету протетичке роботске шаке са екстерним напајањем. Шака је имала пет прстију, микроелектрично управљање и сензорску повратну спрегу. Омогућавала је хватање предмета савијеним и опруженим прстима. Овај модел мултифункционалне спољашње ручне протезе познат је у свету као Београдска шака.

То је била прва активна вештачка рука налик руци човека, са четири прста и палцем у величини људске руке. На врховима прстију били су интегрисани сензори притиска, а шака је била повезана са подлактицом, зглобом који је омогућавао пронацију и супинацију. Управљање је пројектовано коришћењем хеуристике стечене покушајима опонашања људског хватања, а управљачки алгоритам је применио принцип прилагођавања облика руке предмету који се хвата, и то тако што је максимално повећао додирну површину између предмета и руке. Самоподешавање облика руке је било могуће због примене интелигентне механике која је савијала или исправљала све прсте и то користећи само један електромотор. Контролер је покренуо савијање прстију пратећи вољну команду корисника, а кад су врхови прстију додирнули предмет механизам у шаци је наставио савијање појединих зглобова до тренутка изједначења притисака на врховима прстију. Ова активност се одвијала без надзора и активности корисника вештачке руке. Самоподешавање је омогућило палмарни, латерални и прецизни хват. Иако није била у употреби као ортопедско помагало, Београдска шака је значајна јер је током даљих истраживања утицала на развој роботских руку у свету. Развијајући нове верзије, на побољшању њене адаптивности радио је тим инжењера из института. Рад на роботској шаци интензивирао је активности у области роботике у Институту „Михајло Пупин”, па је 1967. године основана Лабораторија за роботику, прва у југоисточној Европи.

Стручна сарадња: Иван Станић, кустос Музеја науке и технике у Београду и академик проф. др Дејан Поповић, Српска академија наука и уметности

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Коментари1
8ddaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana Dukić
Hvala autoru teksta na podsećanje- nekada smo bili međi prvima u svetu i u ovoj oblasti. Sada za te inženjere niko ne zna jer se te vrednosti ne promovišu niti stimulišu. Rezultat se vidi na svakom koraku

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља