субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.07.2020. у 21:55 Јелица Антељ

Путовања отказана, али новац од авио-карата не враћају

Многе авио-компаније нуде путницима заменске карте или путовања до краја године, иако нису део уредбе коју је влада донела за туристичке аранжмане
(Фото Пиксабеј)

Када прође здравствена криза и дође крај пандемије о правима потрошача ће се сигурно доста говорити. Иако се последњих месеци углавном помињу туристички аранжмани и нереализована путовања, проблема је за купце било у свим областима, онлајн трговини, рекламацијама, неспоразумима са оператерима мобилне телефоније или осигурањем. Многи су се ових дана нашој редакцији жалили да и неколико месеци не успевају да добију новац од нереализованих авио-карата, а неке компаније путнике нису чак ни контактирале. Уредба о заменским путовањима, које је држава усвојила у тренутку када је због вандредног стања већина путовања отказана, односи се на пакет аранжмане, дакле и на авио-карте у случају када су оне неодвојиви део аранжмана. Међутим, многе авио-компаније, код нас и оне лоукост, на почетку најпре су игнорисале путнике, а онда су почеле да им нуде заменске карте, при том под условима које су авио-компаније постављале.

– Понудили су ми да бирам лет до краја септембра, само за Француску у коју је требало да летим пословно почетком априла. Зашто бих ишла поново у Француску, ако немам пословне обавезе? Зато што компанија не жели да ми врати новац и тако јој је лакше? Какве то везе има са заштитом права путника –  коментар је једне наше читатељке која је, како каже, од три карте које је купила још на почетку године и није их искористила због вандредних околности, добила само половину новца.

У Националној асоцијацији туристичких агенција Јута кажу да када је реч о аранжманима који нису реализовани, а укључују и авионске карте путници добијају заменска путовања. Када је реч о чартер летовима, у случају када путник отказује из рецимо страха, компаније имају право да наплате стварне трошкове, будући да ту карту не могу више да продају.

– На пример за путовања у Турску. То је дестинација на којој за сада све функционише и страх од путовања не може бити разог за отказ путовања, уз очекивање да ће путник добити цео износ те карте. Било би могуће у случају да се то место у авиону прода, али то би морала да утврди инспекција. Нових путника је мало и места која су раније продата се тешко поново продају, а компанија је реално имала трошкове – каже Александар Сеничић, директор Јуте. На редовним линијама, додаје, за Турску новац се уредно враћа, али за сада са закашњењем.

Авио-компаније су од почетка ове кризе преживеле можда и највећи удар, али путници не би требало да плаћају ту цену. Ипак мало је примера у којима су путници током претходних месеци добили новац без условљавања. Према писмима наших читалаца, многе компаније се на почетку путницима уопште нису ни јављале, а онда када је контакт успостављен почели су проблеми око враћања новца, издавања потврда којим се може умањити будућа куповина карата….

– Заштита потрошача у туризму није иста као она у трговини где купите производ и постајете његов власник. У нашем сектору доста тога зависи и од партнера у ланцу у коме се реализује услуга и зависимо једни од других. Ако враћамо новац од хотела, најпре морамо да сачекамо да власник хотела врати новац нама, да у међувремену, уколико има право, наплати трошкове у зависности од разлога отказа путовања – објашњава Сеничић за „Политику”.

Питање отказаних путовања, објашњавају наши саговорници није решено ни у Европи и о томе ће се тек разговарати. Европска комисија је недавно најавила тужбе против десет земаља које су нудиле заменска путовања уместо новца. Иако је ЕУ то дала као препоруку, рачунајући да путник има право да бира, многе земље су ту препоруку узеле као обавезујућу и почеле масовно да деле ваучере уместо новца. У Јути кажу да је највећа грешка што се у Европи, а и код нас не уведе обавезно осигурање од отказа путовања које би било укључено у цену аранжмана. У случају било каквог проблема путник би се договарао са осигуравајућом кућом са којом би и уговарао све ризике.

– Код нас је све остаљено на вољу путника, а они када је тако, по правилу никада не купе осигурање. Код нас је једна осигуравајућа кућа уговарала осигурања од отказа путовања , укључивши и ризик од епидемије и сви путници који су уплатили ово осигурање наплатили су свој новац – каже директор Јуте. Међутим, таквих је мало иако ова услуга кошта између два и четири одсто цене аранжмана, а пружа комплатну заштиту.

– На западу путници прво питају која врста осигурања се нуди, па онда причају о аранжману, а код нас плате осигурање да ни не знају шта покрива. Одговоран је само онај купац који се добро распитао о свему – закључује Александар Сеничић.

Коментари7
8f1ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusko jugoslavija
Koga drzave u celom svetu stite?Pa multinacionalne kompanije.Ista gradjani tu predstavljaju.Neme ucesnike.Kakva ce biti odluka suda?U korist avio-kompanija i agencija.Uredba vlade o zamenskim putovanjima je cist primer,kako drzava gleda na gradjane.Ako je agencija prebacila novac stranom partneru OK.Ako nije nek vrati novac.Na to ih obavezuje princip dobrih poslovnih obicaja.
Marina
Avio kompanije imaju gubitke, turusticke agencije imaju gubitke, smestajni kapaviteti imaju gubitke, prevoznici imaju gubitke..., svi zbog vanredne situacije, zbog prirodne katastrofe, nepredvidjenih okolnosti na koje nisu mogli da uticu... Svi, sem obicnog naroda, imaju gubitke i ne mogu tom narodu da vrate njihove sopstvene pare. Jedino narod nije imao gubitke. Jedino narod nije nicim pogodjen. Jedino narod moze da podnese sve katastrofe, pa zbog toga moze i da trpi i otrpi sve moguce nedace.
Слободан
Има још и горе. На пример, авио-компаније оглашавају летове по врло повољним ценама. Купите ту карту, а онда вам пониште тај лет "због короне". Не враћају новац, него дају ваучере за летове те компаније које важе нпр. годину-две (често краће), у истом износу. Наравно, до тада цена карте буде скупља, па ипак морате да доплатите (нпр. Ер Азија, Виз Ер). Или ако вам и врате (врло ретко) новац, то чине тек после 3 месеца и више, и то без камате (нпр. Катар Ервејз). Све ово пишем из личног искуства.
Лазар Сиришки
Ако сте авио карту платили са рачуна Ваше банке или Вашом кредитном/дебитном картом, у том случају се обратите на Вашу банку са рекламацијом у којој наведете све податке о купљеној авио карти и поднесете захтев за враћање новца у пуној висини на рачун са кога је карта плаћена. Банка је дужна да Вам изађе у сусрет и новац врати. Мени се то овде догодило (чешка банка) и за месец дана су паре биле на рачуну, до последње круне. Поздрав свима. Лазар Сиришки
Nena
E tu se vidi ko je secikesa i hajdučko društvo a gde potrošači imaju prava i država gde se poštuju prava kupaca. Naizgled s e je slično i norme su usaglašene ali jedno veliko ALI, koje značajno razlikuje deklarativne norme i praksu....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља