четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.07.2020. у 22:00 Маријана Авакумовић

Приватни сектор тихује, а јавном се најављује повећање плата

Било би много продуктивније и сврсисходније повећати неопорезиви део зараде и смањити намете на рад него делити новац јавном сектору, сматра економиста Саша Ђоговић
У не­ким сек­то­ри­ма ће би­ти от­пу­шта­ња, по­себ­но у фир­ма­ма ко­је су у вези са ауто­мо­бил­ском, ма­шин­ском и ме­тал­ском ин­ду­стри­јом (Фото Н. Марјановић)

Ако буде сачувана стабилност до краја године, биће услова за раст плата у јавном сектору, најавио је председник Србије Александар Вучић. Током овог месеца слично је рекао и после видео-састанка с мисијом ММФ-а, када је изразио очекивање да ће се контролисани раст плата и пензија наставити и у 2021. години. Међутим, економисти сматрају да то није реално када је приватни сектор на коленима, а није ни правично јер би сви требало да деле судбину друштва.

Економиста Саша Ђоговић, аутор публикације „Макроекономска кретања у Србији”, категорично каже да у овој и наредној години нема шансе за повећање плата. Осим ако држава не планира додатно задуживање. То би даље значило повећање дефицита и јавног дуга који ће по свему судећи до краја године прескочити 60 одсто БДП-а.

Иначе, у априлу је влада усвојила ребаланс буџета којим је планиран буџетски дефицит од седам одсто БДП-а или више од три милијарде евра. Али наш саговорник очекује да ће нова влада сачинити још један ребаланс буџета, када ћемо знати да ли ће буџетски дефицит бити повећан.

– Уместо повећања плата, требало би ићи на олакшавање ситуације у привреди. Било би много продуктивније и сврсисходније повећати неопорезиви део зараде и смањити намете на рад него делити новца јавном сектору. Свакако би одређене награде и стимулације требало дати запосленима у здравству. За њих мора да се пронађе новац тако што ће се обавити тријажа непродуктивних инвестиција, било да је реч о административним зградама или улагању у безбедносне и војне структуре – сматра Ђоговић.

Остатак јавног сектора, каже, на то не може да рачуна када привреда трпи. Приватни сектор ће имати појачану незапосленост и не може да се рачуна на раст плата. У таквој ситуацији јавни сектор не може да буде острво за себе.

– Када се заврше сезонски радови у пољопривреди и грађевинарству биће појачани приливи незапослене радне снаге. Забележићемо потпуни подбачај у туризму, готово библијских размера. Имамо велики пад у индустријској производњи текстила, намештаја, па и основних метала. Веће компаније попут Железаре, која већ бележи губитке и гаси једну пећ, моћи ће да издрже, али шта је са осталима. Доста малих предузећа нема резерве и акумулирани капитал који би им омогућили дуже време да опстану на тржишту и обезбеде солвентност, тако да ће многи отићи у историју – каже Ђоговић.

Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да „с резервом” треба говорити и о повећању плата, јер то зависи од трајања здравствене кризе због пандемије.

– Не би требало повећавати расходе у буџету. Порески приходи од почетка године опали су за два одсто, што је доста – рекао је Радосављевић агенцији Бета.

У прилог ставу да треба бити обазрив у обећањима о повећању плата и пензија иде, како је рекао, и то што од планираног суфицита у буџету „нема ништа”, већ се после пет месеци у овој години бележи дефицит.

То, оцењује, није неуобичајено у кризи, и зато треба водити рачуна о обећањима како се Србија не би превише задужила.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословни подршку, каже да је приватни сектор имао пад прихода од око 33 одсто у јуну, што је настављено у јулу. То практично значи да ће зараде у приватном сектору морати да се смањују, а у неким секторима ће бити отпуштања. Првенствено, каже, у великим компанијама које раде за велике индустрије по Европи јер је тамо тражња преполовљена. То су фирме које су везане за аутомобилску, машинску и металску индустрију. Према његовим речима у сектору услуга је права паника јер ће многе фирме бити угашене, а десетине хиљада људи остати без посла.

– Није добро да повећавамо плате у јавном сектору, а с друге стране, пола привреде каже да нема довољно новца да исплаћује запослене. То није добра порука привреди. И није фер, јер привреда треба да напуни буџет. Једино што у кризама помаже јесте да се улаже у јавне инвестиције и тако поспешује рад привреде – сматра Рајић.

Како се тренутно крећу зараде у приватном и јавном сектору?

Зараде у јавном сектору остаће непромењене у другом делу године, док ће зараде у приватном сектору имати благи пад, предвиђања су најновијег „Кварталног монитора”, билтена који издају Економски факултет у Београду и Фондација за развој економске науке (ФРЕН).

Коментари33
4994d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vagar
Velika ekonomska kriza 2009-2011 uklonila je predhodnu vlast i dovela ove.Ako ovi nisu iz toga izvukli nikakvu pouku,ova kriza će i njih skloniti sa vlasti.
Брано
Сматрам, као службеник у органу државне управе, да би у овим околностима, евентуално повећање плата у јавном сектору (осим у здравству), поготово државној управи и локалној самоуправи, било равно самом злу.
Kostic
Veliki broj ljudi zivi od pozorisne umetnosti:reziseri, scenografi, kostimografi, kompozitori, garderoberi, glumci, itd... Velika se nesreca nadvila nad svima pa tako i u ovoj umetnickoj bransi. Osim institucionalnih pozorista jos je veci broj glumaca koji imaju samostalne projekte pa i samostalne produkcije. Kako resiti problem od septembra kada pocinje nova sezona . Da li je resenje da svi posetioci sede sa maskama na licu a da glumci da bi izasli na scenu nose potvrde testa?
dusan1
Najveća pomoć poslodavcima a i zaposlenima kako u privatnom tako i u državnom sektoru je smanjenje socijalnih razlika što dovodi do toga da su ljudi zadovoljni i da se isplati pošteni rad a ne 'snalaženje'. Kao prvo odrediti da za isti posao kod privatnika mora da bude makar 1 dinar veća plata nego u državnoj službi . To potstiče da onaj ko plaća porez ima interes da radi a ne da čeka da se uvali na budžet ! Drugo da u državnoj službi najmanja plata bude bar trećina od najveće .
Đorđe
Ako propadne privatni sektor, propašće i srpska ekonomija i srpska država. To je valjda svima jasno!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља