понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.07.2020. у 09:14

Кер-Линдзи: Кључно је шта Србија тражи за признање Косова

Џејмс Кер-Линдзи (Фото Д. Јевремовић)

ЛОНДОН – Професор на Лондонској школи економије ЛСЕ Џејмс Кер-Линдзи оцењује да Европска унија, иако жели коначно решење, не зна у ком правцу да усмери дијалог између Београда и Приштине и наглашава да је суштинско питање за проналажење тог решења своди на то шта Србија тражи за признање косовске независности.

„Проблем је то што ЕУ једноставно не зна како даље и у ком смеру да води ове разговоре да би се дошло до коначног решења косовског проблема. Фокус дијалога у циљу нормализације односа кроз разне појединачне области је огромно трошење времена и енергије”, каже Кер-Линдзи за Танјуг уочи наставка дијалога Београда и Приштине у Бриселу.

Коментаришући теме које ће бити на агенди преговора Београда и Приштине данас у Бриселу, Кер-Линдзи каже да се све у суштини своди на једно питање, а то је шта Београд заузврат жели за признање косовске независности.

„Признање желе и САД и ЕУ желе да постигну. Можемо да причамо о нормализацији и дијалогу, али ово је кључно питање које тражи одговор”, истиче Кер-Линдзи.

Он додаје да ће бескрајни разговори, како каже, око малих питања само одужити ову ситуацију.

Постоје бројна питања која морају да буду предмет дијалога, укључујући религијске локалитете на КиМ и права Срба који живе тамо и све то треба да буде део коначног споразума и мислим да коначни споразум може бити постигнут.

„Враћање на бављење малим питањима на индивидуалној основи, а након тога бескрајно бављење спровођењем тих споразума ће одужити ову ситуацију у годинама који долазе, а сматрам да је дошло време за свеобухватни споразум”, оцењује Кер-Линдзи.

Кер-Линдзи понавља своју тезу да сви проблеми треба да се разреше једним свеобухватним споразумом, али сматра да је добро то што ЕУ жели дијалог јер то говори да постоји кохерентност у њеним циљевима - шта жели да постигне и како процес треба да се одвија.

„У овој фази мислим да је ЕУ релаксиранија због тога што разговори нису више у рукама САД. Али сада када је ЕУ поново главна, чини се да немају ни малу идеју о томе шта даље да ради”, упозорава Кер-Линдзи.

Упитан да ли верује да Брисел спреман да подржи компромисно решење и да ли постоји механизам који би понудио нешто Београду и Приштини за достизање компромиса, Кер-Линдзи каже да је чињеница да ЕУ жели да пронађе решење јер одуговлачење овог проблема није у интересу ЕУ, међутим истиче да сумња да су члановима Европске комисије, ако можда имају неке идеје шта да раде, руке везане од стране Немачке и Француске”.

„Берлин је одлучан да ограничи разговоре и спречи било какав дијалог о политички осетљивим опцијама, док у међувремену Француска изгледа жели да спречи брзи напредак тих разговора јер ће то имати утицај на проширење ЕУ.

На питање да ли сматра да је такав споразум могућ без САД, али и без Русије, он каже да Москву и Вашингтон треба укључити у било које коначно решење.

„Када је реч о САД, ја не видим велике проблеме. Ако се Београд и Приштина могу договорити о нечему, не видим да би Вашингтон стајао на путу томе. Али такође може да се деси да буде потребна помоћ Вашингтона и пре тога”, каже он.

У случају Русије, објашњава Кер-Линдзи, битно је што било који коначни споразум треба да прође у Савет безбедности УН, а то, како наводи, значи да ће и Русија и Кина морати да се сложе.

„Не видим да би се Пекинг супротставио било ком споразуму, али мислим да би Москва имала своје разлоге када је реч о пружању подршке за било који споразум. Косовски проблем је веома користан извор за руски утицај у Београду. Када се он реши, Београд неће морати да се ослања на Русију на начин на који то сада ради”, оцењује Кер-Линдзи.

Он наводи да постоји могућност да Москва покуша да блокира споразум на другачији начин.

„ Да ли тако што ће радити на спречавању његовог потписивања или поткопавању након што он буде постигнут, пружањем подршке онима који су против. Вредно је поменути да је то Москва чинила после Преспанског споразума између Грчке и Северне Македоније”, закључује Кер-Линдзи.

Коментари49
a870b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Na koga se misli iz BG da nešto traži, za koga to traži i šta? Da li je teško shvatiti da nema plana i platforme za vođenje bilo kakvih razgovora, da je Ustav sve i sva, uz R1244, kao i da o pitanju bilo kakve podele Srbije nema pravo niko da odlučuje, taman i Ustav promenio? Celovitost Srbije je pitanje i brojnih budućih pokolenja, Srbija nije privatna imovina bilo koga. Može eventualno za Baden Virtemberg, London, pokrajinu Île-de-France, Republiku Srpsku, Krajinu i severni deo Albanije.
Лазар
Ако ћемо да се играмо онда: Уједињење са РС и ЦГ (ако жели), српске општине на КиМ са коридорима који их повезују, екстратериторијалност за манастире и поприште Косовског боја па да уопште разговарамо о нечему. И то никако о некаквом признавању УЧКоваца него нек разговори буду директно са Албанијом. А то шта дотични мисли да понуди врв је оно што су Албанци одавно требали да испуне по Бриселском споразуму. Сад се види да је нама горе од Амера кад нам раде о глави ови глобалистички "Европљани".
Аћим
Kosovo Srbija može samo da izgubi ako bi sva vojska srpska izginula na koskvu, I ako bi neka sila okupirala Srbiju. Može svako da živi na Kosovu kao delu Srbije, što nije sporno. Ko može priznati nezavisnost dela teritorije, koji je na silu otet. To ni Hitler nije tražio od zemalja koje je okupira.
sMILE
Evo, npr, Sever, formiranje ZSO, eksteritorijalni status svetinja, Republiku Srpsku, izlaz na Boku preko Sutorine i Prevlaku.
Мали Ђокица
Да неким случајем поставимо услов да би признали тзв. Косово ви то не би дали г. Кер - Линдзи. А тражили би: 1. Да вратите "280.000 Срба које сте протерали са својих огњишта. 2. Да вратите све српске фабрике, руднике и остала предузећа (због којих сте и бомбардовали Србију; цела САД гарнитура је отела све руднике и фабрике). 3. Све куће које сте или попалили или отели или се у њих уселили. 4. Све отете: алатке, машине, стоку, шуме итд. 5. Казните све убице који су побили децу и њихове родитеље.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља