четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.07.2020. у 20:31 Велимир Младеновић
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДРА КОЛАКОВИЋ, историчарка

Културa комуницира без превода

Још је Дучић рекао да је правни факултет у Паризу школа будућих српских министара, а о продору француске културе у нашу средину сликовито написао да када у Паризу пада киша српски интелектуалац у Београду отвори кишобран
(Фото: лична архива)

Поводом француског националног празника, 14. јула, који због пандемије вируса корона ове године није могао да буде обележен онако као ранијих година, Александра Колаковић, научни сарадник на Институту за политичке студије из Београда, представља нам важне тренутке из заједничке прошлости Француске и Србије, као и значај културних веза између две земље. Она најављује излазак и монографије о односима двеју земаља у издању поменутог Института из Београда и Универзитета Сорбона.

– Када сам заједно са француским колегама са Сорбоне, а пре свега професорима Филипом Железом и Сашом Марковићем, као и са колегама из Института за политичке студије, кренула у реализацију првог заједничког пројекта билатералне сарадње пре три године, циљ нам је био да отворимо неистражене теме француско-српских односа у прошлости. Поред зачетака дипломатских веза, односа Француза и Срба кроз ратове и у међуратном периоду, допринели смо и анализи веза француске и српске левице и деснице. Такође мислим да је значајно то што смо представили истраживања културних веза и културне дипломатије две средине у периоду после 1945, који су до сада неправедно научно запостављени. Зборник садржи текстове из пера 22 еминентна стручњака из Француске, Румуније, Италије, Бугарске и Србије, на француском је језику и верујемо да ће омогућити даљи развој научне сарадње и преко потребно укључивање српске науке у европске оквире. Већ смо разговарали са професорима Сорбоне и Политичких наука у Паризу да организујемо промоције, а то је планирано и у Српском културном центру. Вирус корона је успорио наше планове, али интересовање и научна комуникација се развијају – каже Александра Колаковић.

Као неко ко се бави француско-српским односима, како данас видите те везе, нарочито на пољу културе и уметности?

Идејни утицаји Француске присутни су у српском друштву још од револуције, као и дух просветитељства. Уткани су у темеље изградње модерне српске државности захваљујући пре свега српској елити која се школовала у Француској од 1841. године а потом преузела места за катедрама школа и факултета. Још је Јован Дучић рекао да је правни факултет у Паризу школа будућих српских министара, а о продору француске културе, образаца понашања, живота и моде у Београд и друге градске средине сликовито написао да када у Паризу пада киша српски интелектуалац у Београду отвори кишобран. Богдан Поповић, његов брат Павле, потом Јован Скерлић, Милан Грол развили су и пратили један неформални правац развоја српске културе по угледу на Француску. Те културне утицаје преточили су на пример у изградњу такозваног београдског стила по угледу на француски језик. Већ крајем 19. века отварана су француско-српска удружења за учење француског језика, као и стицање дубљих знања о француској култури. Утицаји у књижевности, уметности и науци су бројни, а њихов ехо и стварање нових постоји и данас, иако су у прошлом веку пре свега руска, а потом енглеска и америчка култура имале снажне продоре у Србији.

Какво је данас место француске културе у нашој земљи?

Француски институт у Србији јесте стожер који усмерава продор француске културе и захваљујући њему успели смо да у Србији осетимо дух нове француске културне и научне сцене. Чак је и у овим новим и измењеним околностима пандемије Француски институт пронашао начине да се не прекину пројекти и иницијативе. Уосталом, француско министарство културе било је прво, које је још у марту по проглашењу пандемије, створило платформу и под #culturecheznous омогућило да се из најудаљенијих делова света путем интернета прате француски филмови, представе, концерти, предавања или читају књиге. Посебно је важно што је и Србија сада део Франкофоније и што се пажња посвећује младима. У српским школама се поново у значајној мери учи француски језик, постоје билингвална одељења, чије ћемо утицаје на присуство француске културе тек осетити. Оно на чему још може да се ради јесте умрежавање и повезивање, комуникација између културних радника и стваралаца две средине. Основа постоји, чине је појединци, заљубљеници у Француску, њену културу и вредносни систем, верујем да ће они ојачати ту непрекинуту нит француско-српских културних веза.

Има ли места и за српску културу у Француској?

Култура има моћ да комуницира без превода и да прелази границе, нешто као данас актуелни вирус, само што је она онај „добри вирус” који задире у сферу короне, дакле срца. Културна размена између Француске и Србије увек је била важна. Видели смо да је и приликом прошлогодишње посете Емануела Макрона један део иницијативе и споразума обухватао сектор културне размене у коме су филм и стрип препознати као поље у које ће обе стране улагати. Посматрано кроз историјски оквир култура се показује као везивна компонента у периодима када су се градиле политичке и економске везе. Мислим пре свега на период од пре једног века, као и на онај после Другог светског рата, када се Титова Југославија одрицала многих српских предзнака, али не и француско-српског пријатељства и културних веза из ранијег периода. У овом контексту култура је моћно средство дипломатије  и данас. Српски културни центар у Паризу има велики потенцијал, који је потребно прилагодити жељама и навикама становника и посетилаца француске престонице. Да српска култура може бити занимљива Французима, показују сећања на гостовања на пример београдске опере и балета од пре готово седам деценија; затим фантастичне изложбе српске средњовековне уметности, касније успех српског филма на Канском фестивалу. Стваралаштво Данила Киша и данас повезује две средине.

Како унапредити представљање наше културе у Француској?

Проблем је што је потребна подршка државе младим уметницима, онаква какву је на пример 1910. године имала Надежда Петровић или пре ње вајар Ђока Јовановић. Нагласила бих да би у Француској поред класичне културе, и потребе да се српска књижевност преводи на француски, велики успех могло имати интересовање за креативне индустрије. У Француској данас имамо и један део дијаспоре који се у трагању за уметничким изразом нашао у Паризу и другим француским градовима и чија дела можете пронаћи у најпознатијим париским галеријама. Потребно је и њихово стваралаштво подржати из матице.

Обележавајући 180 година од успостављања дипломатских веза између Србије и Француске организовали сте научни скуп и низ предавања. На које кључне светле тренутке у заједничкој прошлости између Француске и Србије не смемо заборавити?

На насловној страни Зборника радова, насталог као резултат прошлогодишње конференције, која је омаж 180. годишњици успостављања дипломатских односа Француске и Србије, је значка из 1916. године, израђена за потребе организовања Српског дана у Француској. На њој су нацртани француски и српски војник у срдачном загрљају – два војника који се боре за исту слободу и правду, против заједничког непријатеља. Сигурно да је искуство опоравка српске војске на Крфу и заједничког ратовања, пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије са војницима Франше д’Епереа оно што ни Француска ни Србија не смеју више никада заборавити. Кажем никада више јер су југословенско искуство Србије и бурни догађаји с краја 20. века довели до заборава и замагљених представа, које су резултирале и оним што смо видели у новембру 2018. године на обележавању стогодишњице примирја у Великом рату. Да до тога неће доћи доказ су појединци, породице потомака оних који су заједно ратовали у Француској и у Србији. Ти докази постоје и на државном нивоу обе стране.

Коментари19
01dbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tri u jedan
Nacitana, elokventna i privlacna.
Edi
Milo lice.
Radan
Vise intervjua sa Kolakovickom.
Brana
Neverovatno simpaticna.
Neko
Sve cestitke ovoj mladoj i uspesnoj zenici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља