недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.07.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Како преболети живо дете

Постоје родитељи који веома тешко подносе када одрасли потомци постављају превелику дистанцу, када се веома ретко јављају или када потпуно прекидају контакт, не схватајући разлоге који стоје иза таквих одлука
(Срђан Печеничић)

Ако однос родитеља и њиховог детета ставимо у временску димензију, јасно је да се овај однос мења током времена. Како се дете мења, како одраста или пролази различите фазе свог одраслог живота, тако би требало да се мења и родитељски приступ. Јасно је да се не може на исти начин приступати предшколском, школском, факултетском и одраслом детету које се такође мења. Идеално је да у свим овим фазама постоји обострано разумевање као и снажна емоционална веза рођачке љубави, која се шири и на унуке који такође одрастају и мењају се.

Израз „одрасло дете” је оксиморон, то јест означава нешто неспојиво. Дете је особа која је у позицији зависности од својих родитеља, јер није још спремна за самостални живот. Прихваћено је да је дете особа до своје 18 године. Када нечије дете одрасте, када постане самостално и прихвати одговорност за сопствени живот, тада више није дете, него је нечији одрасли син или одрасла кћерка.

Опасност превелике љубави

Некада долази до тога да, било вољом родитеља, било вољом одраслог детета, престаје сваки контакт између родитеља и детета. Познато је да се неки родитељи одричу свог одраслог детета када оцене да их је потпуно разочарало и осрамотило. Већина родитеља се не одриче свог детета без обзира на то шта оно урадило и којим начином живота живи. Некада ни они родитељи који трпе значајно физичко и психичко насиље од свог потомка не помишљају да га се одрекну.

С друге стране, постоје и она одрасла деца која прекидају сваки контакт са својим родитељима. Иако ово није честа појава, постоје бројни разлози за њу: неки се стиде својих родитеља; неки сматрају, оправдано или неоправдано, да су у детињству биле жртве малтретирања од стране својих родитеља; неки не виде други начин да остану самостални и да се ослободе родитељске контроле, итд.

Родитељи који воле своје одрасло дете веома тешко подносе када оно поставља превелику дистанцу, када се веома ретко јавља или када потпуно прекида контакт. Родитељску бол појачава неразумевање разлога који стоје иза одлуке одраслог детета.

Једна категорија ових родитеља су „родитељи који превише воле”, којима је њихово одрасло дете смисао живота и који своју љубав показују превеликом бригом. Управо ово понашање које родитељ види као велику љубав, одрасли син или кћерка сасвим друкчије доживљава. За маму која пет пута дневно зове своју тридесетогодишњу кћерку је то „велика љубав”, али за кћерку је то велика гњаважа и доживљај да мама покушава потпуно да јој контролише живот. Кћерка протестује и покушава да успостави друкчији тип односа са својом мајком, али мама то не прихвата и наставља по своме. Кулминација овог конфликта је када кћерка схвати да се мама неће променити и да јој је једино решење да остане своја и да сачува интегритет своје личности да прекине контакт с мамом.

Ма колико овакав потез кћерке био нужан или оправдан, емотивна цена коју плаћају обе стране увек је велика. На тај начин „превелика љубав” постаје главни разлог за прекид односа и обострану патњу. Добар родитељ схвата да самостално дете треба да иде својим животним путем, да доноси своје одлуке, јер је оно одговорно за свој живот и оно ће живети с последицама својих одлука. Некада овај прекид односа буде „лекција” родитељу који научи да мора да промени свој приступ, тако да уместо вечитог преваспитача и контролора прихвата да је његово дете одрасло, прихвата да оно мора да се емотивно удаљи од родитеља и да успостави друге, чвршће емотивне везе са својим партнером, својом децом. Често се догађа да се после неколико година „паузе” однос одраслог детета и родитеља поново успоставља и наставља на новим темељима.

Синдром отуђивања

Посебна прича су они родитељи који су након развода емотивно изгубили дете само зато што је друга страна, бивши супружник и његова шира породица „тровали” однос детета и родитеља. Овакво понашање се стручно назива „синдром отуђивања”, то јест алијенације, и није случајно што је законом забрањено. Није случајно што у неким земљама, када се установи да један родитељ отуђује дете од другог, да саботира или спречава виђање детета и другог родитеља, старатељство се аутоматски одузима првом и додељује другом родитељу.

Поновни пут до односа с дететом које је прекинуло однос почиње преиспитивањем своје родитељске улоге.

Коментари17
b5b1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milomir
Postoje roditelji, po meni su to narcis- roditelji, koji svoju decu vide kao investiciju za starost. Takav stav je egoističan, celo vreme pokušavaju upravljati životom odrasle dece. Prekid kontakt je jedini ispravan način i bega od takvih roditelja.
Горан
не сретох још дете старије од родитеља. не сретох још родитеља незадовољног собом а задовољног дететом. не сретох још родитеља задовољног собом и испуњено дете.
Boris
@Горан Kakva gomila ispraznih floskula i predrasuda. Poznajem gomilu zadovoljnih roditelja i ispunjene dece...
сава
Разлог остајања одраслог детета у дому родитеља често је однос зараде младе особе и трошкова самосталног живота.Што би рекли наши стари-од готовине правиш вересију.
Prazna samoobmana
Ovde deca ostaju s roditeljima jer su nesposobna, kao i, očigledno, roditelji. Tačka. Nemam ni ja zalihe, ali živim samostalno jer mi je suprotno bolesno, retardirano, nenormalno, neprirodno. Svaka generacija ima svoje. A mešanje generacija isključivo dovodi do retardacije. Očigledno. Pre ne bih imala dete, nego da mi ga vaspitavaju babe i dede!?
Nenad
A kako se nazivaju majke koje se same odalje od dece i prekinu svaki kontakt, da bi se predstavljale kao devojke, bez braka i dece iza sebe?
Irene
Jelena, ta mama treba da si stvori svoj sopstveni, odrasli zivot a ne proxy putem kceri.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља