Рат између Јерменије и Азербејџана, један од најкомпликованијих светских територијалних сукоба, с дугом историјом, по свему судећи ће бити обновљен. У недељу је избио сукоб на граничној линији између две земље, у области Товуз, и на обе стране има погинулих и рањених. У Бакуу, престоници Азербејџана, у уторак су уследиле велике демонстрације у знак подршке војсци. Неколико хиљада младих демонстраната кретало се централним улицама престонице узвикујући патриотске пароле и носећи националне заставе и транспаренте на којима је писало „Карабах је наш”, „Слава војсци”, „Војска напред”, а медији јављају да је главни командант најавио мобилизацију.
У најтежем артиљеријском сукобу у последњих неколико година, Азербејџан је потврдио смрт 16 војника, међу којима су и два висока официра. И на јерменској страни има погинулих, а званично је потврђена смрт четворице војника, мада у Бакуу тврде да је на непријатељској страни око 100 војника изгубило живот.
Док Баку оптужује Јереван да је прекршио примирје, друга страна је оптужила Азербејџан да је он започео гранатирање и покренуо сајбер-напад на веб-сајтове јерменске владе. Они су упозорили да ће влада у Бакуу због тога сносити одговорност, уз „непредвидиве последице”.
Нагорно-Карабах је територија чију независност су 1991. прогласили Јермени, који су ту већински народ, али коју, позивајући се на међународно право, Азербејџан сматра својом државом. Власти Азербејџана су током каснијег војног сукоба изгубиле контролу над Нагорно-Карабахом, а од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, у којој Азербејџан инсистира на очувању свог територијалног интегритета, а Јерменија брани интересе непризнате републике, пошто Нагорно-Карабах није страна у преговорима.
Током рата почетком деведесетих година прошлог века погинуло је 20.000 људи и расељено неколико стотина хиљада, а сукоби се периодично обнављају. Али, сукоби на овим просторима Кавказа сежу много дубље у историју и – као и у многим компликованим територијалним споровима – свака страна се позива на период током којег је та територија припадала њима, а ратовима је мењала владаре. Независност Нагорно-Карабаха признале су једино Абхазија, Јужна Осетија и Придњестровље, територије које су се такође издвојиле из матичних држава. Распад Совјетског Савеза довео је до цепања бивших република и незадовољства дела народа, углавном руског, који није хтео да прати прозападни курс нових држава.
Кроз овај сукоб, који је почео 1988, преламају се интереси и значајних светских и регионалних сила. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган сматра да је Јерменија одговорна за кршење примирја на граници с Азербејџаном и оптужио је Јереван за провокације с намером да створи ново жариште у региону. Ердоган је обећао Азербејџану подршку против „било каквих напада”, јер Турска има дубоке етничке и културне корене с Азербејџаном.
Русија, САД и Француска, копредседавајуће ОЕБС-овом групом која посредује у постизању споразума у конфликту око Нагорно-Карабаха, осудиле су нову ескалацију насиља. Озбиљну забринутост због сукоба две државе изразио је и представник Кремља Дмитриј Песков, а представник генералног секретара УН Антонија Гутереса позвао је на тренутну обуставу ватре и деескалацију сукоба. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је у телефонским консултацијама с колегама из Јеревана и Бакууа позвао на моментални прекид ватре и суздржаност, имајући у виду преузете обавезе.
Обе стране у овом рату су изузетно осетљиве на изјаве и новинске написе, па је и амбасадор Украјине у Јеревану Иван Кулеба у понедељак позван у Министарство спољних послова због тога што је захтевао да Јерменија поштује територијални интегритет Азебејџана. Јeрменско Министарство спољних послова је украјинском дипломати, како је саопштено, изнело чињенице о кршењу примирја с азербејџанске стране и циљаном гранатирању цивилне инфраструктуре и цивила у јерменским пограничним селима. У тим гранатирањима је оштећен и „Гаспромовов” гасовод на територије Јерменије, па је прекинут доток гаса. Међутим, Кијев у овом сукобу види властиту позицију у односу на Донбас и на страни је оних бивших совјетских република које бране своје границе од 1991. године.
Што се тиче Русије, тренутно су односи Москве бољи с Бакууом него с Јереваном, иако је Јерменија чланица Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Након „плишане револуције” у Јерменији, на место председника је дошао Никол Пашињан, склонији Западу, а у међувремену се догодило повлачење генералног секретара при ОДКБ-у Јурија Хачатурова и хапшење бившег председника Роберта Кочаријана. Али, руска војна база се и даље налази у Јерменији.
Азербејџански амбасадор у Москви Полад Булбул отворено је упозорио да ће Баку тражити повратак Нагорно-Карабаха под суверенитет Азербејџана, а сукоб је назвао провокацијом Јерменије, чија је сврха да увуче Русију и ОДКБ у сукоб и створи ново жариште напетости које ће забринути Русију и утицати на њене односе с Турском.
