четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.07.2020. у 18:00 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Ћути ди си, ни за ди си ниси

Усплахирени, могуће и успаничени Дачић, после 14 година на челу СПС-а схватио је да бунтовници његову главу на сребрној тацни нуде и шефу напредњака и чланству социјалиста
Ивица Дачић (Фото Танјуг/Раде Прелић)

Лидер најстаријег српског политичког „бренда”, како Ивица Дачић назива социјалисте, доспео је у неугодну позицију да исказивањем лојалности владајућој странци штити сопствену будућност, потапајући свој СПС све дубље у напредњачку матицу.

Кроз делове СПС-а одавно струји потмуло незадовољство због губитка партијског идентитета, који се у великој мери везује за личне амбиције Дачића и компаније, који би да по сваку цену буду у власти.

То што као такви уопште постоје, социјалисти могу да захвале идеолошки лојалном и истрајном бирачком телу које не прихвата могућност да их више нема.

Социјалисти су дуго у врху власти, а чини се да су премијерска и министарске позиције њихов највећи успех. Док су српски социјалисти 21. века попуњавали фотеље у разним гарнитурама власти, партија је губила себе.

Какав је легат СПС-а, странке чија се идеологија заснива на борби за права радника, сељака, омладине, пензионера, за једнакост полова, бесплатно школство и здравство, достојанствен живот свих грађана?

Има ли више социјалне правде? Нема. Радници су у најтежем положају у новијој историји. Сељаке су десетковали арапски и домаћи латифундисти, док власт не допушта да се организују по задругама. Омладина чека у реду за пасоше. Пензионери се радују кад им се врати део онога што им је отето. Полови су изједначени по правима, не и по платама. Бесплатно школство и здравство су утопијски сан, баш као и достојанствен живот.

Шта су социјалисти учинили да тако не буде? Ништа. Активно су учествовали у дивљој приватизацији непрекинуте транзиције која је похарала земљу. Потом су на исту тему ћутали у свим владама у којима су учествовали. Пристали су да буду икебана система који је увелико супротан теоретским постулатима њихове идеологије.

Одавно младотурци и ветерани унутар СПС-а покушавају да спрече да социјалисти потпуно изгубе идентитет. То што су неки чланови виђени на протестима против власти, други напредњаке на локалном нивоу отерали у опозицију, а трећи претио блокадом ауто-пута уколико СНС смени „још неког” од СПС-ових директора, Дачић је назвао „побуном”.

Све се, свакако не случајно, догађа у време када Александар Вучић не само да бира мандатара, већ и читаву владу. Председник не прикрива да му се не допада упитна лојалност социјалиста.

Усплахирени, могуће и успаничени Дачић, после 14 година на челу СПС-а схватио је да бунтовници његову главу на сребрној тацни нуде и шефу напредњака и чланству социјалиста. Одабрао је приоритет и пожурио да на све начине потврди оданост досадашњем коалиционом партнеру.

Нећу да радим против Вучића по цену да више не будем лидер СПС-а, поручио је. Неке „побуњенике” је потом избацио из партије, друге опозвао са саветничких места и захтевао да се бунтовник из Сурдулице извини председнику СНС-а.

Исказивањем привржености шефу друге странке послао је поруку да га будућност социјалиста мање занима од личне перспективе на власти, у чијим се врховима налази дуже од три деценије, али тиме неизбежно регрутује још веће незадовољство унутар СПС-а.

Однос према напредњацима, револт против системске корозије, постаје катализатор унутрашњих превирања у СПС-у. Да је само то, било би разумљиво. Али, питање је да ли постоји искрена жеља да се промени матрица понашања.

Отпор стиже од оних који се осећају одстрањени од лукративних партијских делатности. Ако је тако, онда је у праву Вучић кад каже да су му леђа окренули социјалисти које је спречио да краду колико су намеравали (зашто их је до сада толерисао?).

Многи аналитичари хвале Дачићево „лукавство” и уметност политичког преживљавања, али Вучића те особине не фасцинирају – сматра да је и у томе успешнији. Председник државе и СНС-а воли да све држи на кратком штапу. Узалуд се СПС нудио да буде на заједничкој листи са СНС-ом. Вучић се није примио, пошто није склон да безрезервно верује лидеру социјалиста, који и није познат по доследности и поштовању омерти које је давао разним актерима политичког живота Србије.

Не би се рекло да је Вучић очаран наставком коалиционе сарадње. Можда би Дачић могао да се учлани у сигурну кућу СНС-а и препусти социјалисте некоме ко би чувао оно што је остало од њиховог идентитета, али зна се ко то не би допустио: Русија.

Москва не намерава да се одрекне добрих услуга русофила који су традиционално окупљени око СПС-а. Та чињеница, уз потребу да са неким подели одговорност око Косова, знатно одређује Вучићеву комбинаторику. Избацивање социјалиста из коалиције тумачило би се као објава рата Русији. За Вучића превише. Биће му довољно да преко Дачића дисциплинује непослуше социјалисте.

Где је боље социјалистима, на власти или у опозицији? На власти им је угодније, али политички опасније, пошто би се наставила ерозија њиховог идентитета. Теоретске су шансе да би лидер СНС-а, сем политичке козметике, био спреман на било какве озбиљније уступке сем финансијских.

Конструктивна опозиција, о којој је говорио почасни председник СПС-а Милутин Мркоњић, не решава ништа. Статус кво удаљенији од привилегија власти.

У правој опозицији, где социјалистима види место посланик СНС-а Драган Шормаз, било би тешко из више разлога: удаљавање од токова новца, баласт што их нико не би доживљавао као истините опозиционаре, као и чињеница да припадност тој скупини барем за изгледно време не обећава да би се поново домогли власти.

Дачић у понедељак иде на консултације код Вучића без осмишљеног плана, још мање захтева. Само да га председник узме. Социјалисти су неопходни овој земљи, која је слаба на боковима левог центра, али не овакви квазисоцијалисти, којима поручујем: Ћути ди си, ни за ди си ниси.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари40
c125c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevenka
Čovek je kul, Posle hajke na Miloševića dobro je i uspeo da održi stranku. A tek koliko je rada uloženo da povrati države i osujeti priznanje KiM -a kao nezavisne " države"....jedini promasaj mu je Bajatović. Samo guraj Dačo, za donrim se konjima prašina diže.
Marko Radulovic
Odlican clanak, jedino jos Politika ima analiticke i balansirane tekstove koji se ne svode na cisto pljuvanje jedne od strana. Tuzno je sto Rusija ima sada vise upliva u unutrasnju politiku nego u vreme komunisticke SFRJ. Ljudi vole da im Rusi komanduju, nama izgleda ne treba nezavisnost, osim eventualno od zapada
OK Real
ovolika mrznja prema Dacicu je samo odraz politicke gluposti, ali i politickih stavova. Na meti svih autosovinista je Dacic jer je u prethodnom periodu odoborio broj priznanja Albanske kvazi drzave na ispod polovine clanica UN-a. To je tezak udarac Albancima, EU i SAD i Dacic se mora izbaciti iz igre. Autor je izuzetno elokventan i zna da pravu cinjenicu precuti a spinovima dokazuje svoj stav (ako je to njegov stav).
dejan
Zasto smo mi odustali od odpriznavanja tzv Kosova a Albanci nisu prestali da lobiraju za ista ta priznanja.Jel i to deo prihvatanja Dacica u vlasti.Sve radimo sami protiv sebe,neka mi neko kaze jednu povoljnu stvar koju smo dobili briselskim sporazumom a ima ih sijaset koja smo prava izgubili.
Милош Лазић
Када би се укинуо Закон о финансирању политичких активности из 2014. године и вратила (добра стара) "чланарина", на нашој политичкој сцени настала би путсош. Овако, у власти су и "политичари" који своје чланство не могу да окупе ни за два спојена кафанска стола. Море, вратите нам СКЈ, по могућству без лидера данашње "левице", па да још мало уживамо у демократији, и у држави социјалне правде.
Петар Н. Сремац
Ово су све остаци Брозове "Црвене буржoaзије" од 2000-те до данас, претстављени сада већ преко унука. У ствари Дачић се кити туђим перјем јер Социјалистичку партију је основао пок. прсд. С. Милошевић. Он је одлучно раскрстио са титоизмом и вратио покрајине у законски оквир републике Србије, где су и припадале од 1945. Дачић данас, на жлост, кокетира са титоизмом - а да је ваљало, не би пропало. Извините г. Јакшићу...!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља