среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.07.2020. у 19:19 Војислав Лалић

Спрема ли се Ердоган за ванредне изборе

Поједини аналитичари процењују да ће одлуку о претварању Аја Софије у џамију турски председник покушати да искористи како би се учврстио на власти после нових избора
Реџеп Тајип Ердоган с министрима пред Ататурковим маузолејом (Фото EPA-EFE/STR)

Да ли председник Турске Реџеп Тајип Ердоган одлуком да Аја Софију претвори у џамију демонстрира моћ или прикрива унутрашње слабости у владајућој партији – то је питање на које покушавају да одговоре турски и страни аналитичари. Неки од њих верују да ће Ердоган покушати да капитализује тај корак расписивањем ванредних избора.

У опозицији верују да је Ердоган повукао овај потез како би скренуо пажњу домаће јавности са све тежих економских проблема. Они су се још више заоштрили после пандемије вируса корона, која је досад однела 5.300 живота, док је скоро 200.000 Турака заражено. То је спречило долазак страних туриста, који су прошле године у Турској оставили 35 милијарди долара, а многе фабрике раде смањеним капацитетима.

После пораза у Истанбулу на прошлогодишњим локалним изборима, Ердоган је обећао да ће коначно, како је и раније обећавао, претворити Аја Софију у џамију. Он очигледно верује да ће захваљујући томе повратити већину у граду на Босфору, у којем је својевремено започео каријеру, да ће овим потезом придобити гласове конзервативних исламиста и радикалних националиста који још пате за османском прошлошћу. Али, то можда није довољно, већ би његову даљу политичку судбину могли да предодреде млади, који, за разлику од њихових родитеља, према истраживањима, не робују ни исламизму ни секуларизму.

Ердоган се први пут суочио и са дисидентима у сопственој партији, која је на власти 18 година. Kад је преузео све полуге власти у земљи, окружио се пријатељима и рођацима који му све аминују. То је од њега отерало многе способне стручњаке, што је изазвало економску кризу у земљи. Своје партије су основали бивши премијер и шеф дипломатије Ахмед Давутоглу и некадашњи министар економије Али Бабаџан, који ће му сигурно одвући известан број гласова. Леђа му је окренуо и популарни Абдулах Гул, бивши председник Турске, један од оснивача Ердоганове Партије правде и развоја (АKП).

Редовни парламентарни и председнички избори у Турској одржавају се 2023. године. Поједини аналитичари верују да би Ердоган после потеза са Аја Софијом могао да  распише ванредни излазак на биралишта. АKП сада има већину у меџлису захваљујући подршци десничарске Партије националистичког покрета (МХП).

Питање је како ће на јавно мњење утицати изјаве правника који тврде да је одлука о Аја Софији противзаконита. Експерт за административно право Метин Гундај каже да суд није могао да Ататуркову одлуку о претварању Аја Софије у музеј мења после 80 година и да после толико времена право секуларне републике замењује османским параграфима.

„У време османске империје цела земља је била власништво султана”, наводи Гундај и додаје да би по тој логици потомци султана Абдулхамита могли да траже и да добију у наслеђе палату Топкапи у Истанбулу.

Председник Турске је, према многим оценама, желео и да покаже своју моћ земљи и свету.

„Ово је демонстрација силе. Ердоган жели да поручи да се Турска никога не боји”, каже Kонстантин Николакопулос, професор теологије на Универзитету „Лудвиг Максимилијан” у Минхену, преносе турски медији.

Ердоган последњих година покушава да се наметне као заштитник муслимана на Блиском истоку, у централној Азији, на северу Африке и Балкану. То потврђује најава из његовог кабинета да ће после Аја Софије „ослободити” и Ал Аксу, џамију у Јерусалиму, али није речено како ће то постићи.

Промена статуса Аја Софије, нема сумње, још више ће удаљити Турску од Европске уније, што потврђују оштре критике које стижу из Брисела. У Анкари се због тога много не узбуђују пошто приступни преговори ни после 15 година нису одмакли од старта.

Коментари9
1e306
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Teodor Atinski
U Aja Sofiji hriscani nisu mogli da se mole bogu ni pre Erdoganove odluke. Kulturni zlocin je pocinio sultan Mehmed pre sest vekova.
Dusan T
Meni se cini da je jasno zasto je nasrnuo na Aja Sofiju. Sto se tice izbora, sta god da radi, poslednje mu je.
Srdjan
Čemu tolika uzbudjenja. Narod kaže: čija stoka toga i planina. U Turskoj praktično više i nema hrišćana i ovo se moglo očekivati iako Istanbul ima dovoljno džamija.
Muradin Rebronja
Ako je hrišćanin sinonim za dobre ljude, onda je Turska puna dobrih i tolerantnih ljudi. U prvom redu pravih vernika islama jer znaju da je Bog jedan i da svi narodi pripadaju Njemu.
А
То само у Србији важи...уради тако у Немачкој па ћеш да видиш шта ће да се догоди
Zivorad S.
Mene ne interesuje kada ce biti izbori u Turskoj. Mene intresuje da li mogu Ujedinjene nacije odnosno UNESKO da zaustave Erdogana koji je krenuo u osvajacki pohod.
Milijana
Kad prodje korona bila sam planirala da posetim Istanbul i Aja Sofiju. Kako sada da tamo udjem kada je to dzamija a ja pobozna pravoslavka.
Dusan T
@Milijana Konstatinopolj svakako treba da posetite, a kada budete ulazili u Aja Sofiju, prekrstite se i udjite na mala vrata. Isto tako na izlasku. To sto neki Turci kazu da je dzamija, ne znaci da stvarno jeste. I oni ce proci, i njihovi minareti ce nestati, a Aja Sofija ce ostati.
Vladislav Marjanovic
Ako je Bog jedan, onda mu se moze svuda moliti: i u crkvi, i u dzamiji, i u budistickom hramu, i u sinagogi. Ali ako se Bog poistovecuje sa verskom zajednicom, onda nastaje problem. Pitanje je: sta je vaznije: vera u jedinoga Boga (ukljucujuci njegove manifestacije) ili veroispovest iskazana u ritualima i dogmama?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља