недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.07.2020. у 21:21 Миленија Симић-Миладиновић

Уписани ђаци сведочанства и уверења доносиће накнадно

Од 62.817 ученика, тек 8.000 уписано електронски, остали ишли до школе
Најсигурније лично предати документа (Фото Н. Марјановић)

Од укупно 62.817 ученика уписаних у средње школе широм Србије у недавно завршеном првом року, око 8.000 њих искористило је могућност за онлајн упис. Први пут уведен, а пре свега због нестабилне епидемиолошке ситуације препоручен као најбезбеднији начин да мали матуранти и званично постану средњошколци, електронски упис није масовно искоришћен. Онлајн се уписало свега 12,7 одсто ђака, осталима је било лакше да дођу у школу. Тако изгледа кад се упореде поменути подаци саопштени за „Политику” из Министарства просвете и Канцеларије за ИТ и е-управу. Испоставило се да је упис одржан у време наглог пораста броја оболелих и проглашења ванредне ситуације у 20 градова и општина због ковида 19, чиме је онлајн услуга постала још примеренија.

Намеће се питање зашто је већина родитеља и ђака, више од 85 одсто укупног броја уписаних, одлучила да дође у средњу школу ради уписа, упркос епидемиолошком ризику и препоруци да не долазе, већ децу упишу електронски.

– Електронски упис подразумева и део услуге који је посао запослених у школама, што значи да ће за више од 60.000 родитеља, то јест њихове деце, аутоматски бити повлачени подаци из матичне књиге рођених, пребивалишта и здравственог информационог система. Тако да можемо да кажемо да је услуга е-уписа за 100 одсто родитеља обезбедила да не морају да доносе ниједан папир, да не буду курири који иду од шалтера до шалтера, а да је уз то и 15 одсто родитеља искористило ту могућност да не оде у средњу школу – одговор је надлежних из Канцеларије за ИТ и е-управу.

Првог дана уписа у средње школе онлајн услугу портала „Е-управа” искористило је око 6.000 ђака. Да је „било извесних проблема, неколико пута долазило до успоравања, односно пуцања тог сајта”, потврдио је и Александар Пајић, посебни саветник министра просвете, као и да је „велика већина изабрала да оде у школе, да види како изгледају”, иако то није било препоручљиво.

У школама су се строго придржавали мера епидемиолошке заштите. Од директора смо сазнали и да су и они, тек кад је упис почео, обавештени да ће приступ подацима за онлајн пријављене ђаке имати тек кад се упис званично заврши и да ће тада моћи електронском поштом да обавесте родитеље да ли нешто од докумената недостаје или је упис успешно окончан. И након тога родитељи нису разумели из које базе се преузимају сведочанства из основне школе која не постоје у дигиталној форми, као и лекарска уверења, јер многа деца због претеће епидемиолошке ситуације нису стигла да обаве потребне здравствене прегледе.

– Самим тим што је ученик распоређен у одређену школу, о чему школе имају информацију, значи да је завршио основно образовање. У тренутку када обрађује пријаву која је електронски поднета, овлашћеној особи из школе није потребан увид у сведочанство како би успешно завршила упис, али када пође у школу, ученик ће донети сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању, као и уверење о положеном завршном испиту да се приложи у досије ученика – разјаснили су за наш лист у Канцеларији за ИТ и е-управу.

Ипак, упис у стручне школе, било да је пријава поднета преко портала било директно у школи, не може да буде окончан док ученик не прође лекарски преглед. У школама нам је потврђено да је ресорно министарство омогућило упис ученицима који нису прибавили лекарско уверење за образовни профил у који су распоређени, уз обавезу да га доставе кад се за то стекну услови. Отуда је први круг уписа у средње школе и званично завршен и чињенично није док сва потребна документа не буду на броју у школској евиденцији до 31. августа.

Коментари0
b177b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља