четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.07.2020. у 18:00 Драган Делић

Инфективни тријумфализам

Клиника за инфективне и тропске болести у Београду (Фото Н. Марјановић)

Стари Римљани су записали да „треба доказати само оно што ће, ако буде доказано, користити оном који доказује”. Уз искрено поштовање латинских мудрости, овај, у суштини, прагматичан став мени није беспоговорно прихватљив и покушаћу да то објасним кроз један конкретан пример. Наш председник господин Вучић је 12. јула изјавио да „у Инфективној клиници од 1926. године нико ексер закуцао није”. У времену општег неверовања, када многи желе да забораве или оперу прошлост, када је призивање позитивних реминисценција отпадништво, тврдим да наш председник није рекао комплетну и (мени) прихватљиву истину. Сумњајући долазимо до истине, а она је следећа: поред понеког „ексера”, 1982. године саграђена је двоспратна зграда за пријемно-поликлиничку службу, у тешким и сиромашним деведесетим годинама реновирана је једна зграда и започета доградња друге, која је завршена почетком 21. века. Моја маленкост је од рада на међународним клиничким студијама реновирала своје одељење, слично су урадили и неки други лекари захваљујући донаторима.

Шта је, онда, комплетна истина? Чињеница је да је због потцењивачког и игнорантског односа према значају инфективне патологије у хуманој медицини, кооперативности и ненаметљивости мојих изванредних учитеља, Инфективна клиника деценијама запостављана и заобилажена у модернизацији и неопходном прилагођавању актуелним и надолазећим препознатљивим проблемима. Отворено сам о томе писао за „Политику” (11. априла 2009, 19. септембра 2014, 9. јануара 2017. и 27. априла 2018. године) и хвала уредницима на разумевању и, можда, подршци. Трачак наде је био 2014. године, када су Институт за јавно здравље РС и Министарство здравља дали писмену сагласност за изградњу нове зграде Инфективне клинике и одвојили почетна финансијска средства (око 36 милиона) за надградњу пријемне амбуланте. Променом министра здравља (СНС уместо СПС) све је то заустављено, да би после необјашњивог и неразумног одлагања од шест година, ангажовањем председника Вучића, била реактивирана стара идеја доајена српске инфектологије.

Текућа пандемија инфекције SARS-CoV-2 поново је доказала колико Србији недостаје нова, модерно организована, материјално опремљена и кадровски ојачана Инфективна клиника; то исто важи и за остале инфективне клинике и одељења у Србији. С друге стране, неприхватљиво је, не само због истине, да се негирају напори, па и (скромна) достигнућа бројних појединаца и здравственог система у тешким временима. Конкретно, самозаслепљујући тријумфализам који се огледа у поруци „историја почиње са мном”, када је реч о Инфективној клиници, не одговара истини. И то је један од главних, вишедеценијских проблема Србије – недостатак континуитета у позитивним променама и негирање да је то могуће. Свака нова политичка гарнитура почиње „испочетка”, „од нуле”, јер су претходници били некомпетентни, незналице, а већина, подразумева се, корумпирани и лопови. И све то пролази деценијама на овом простору, јер већина, изгледа, више жели сигурност и вођу него истину.

У принципу, самовиђење лаика или погрешне информације обично воде у самообману и то се јасно види у следећој изјави председника: „Лично гарантујем да ћемо победити корону”. Подсећам да због несрећног колоплета политичких и стручних ставова – што је резултирало неприхватљивим компромисима и слањем погрешних порука – и следствено томе значајног губитка ауторитета и поверења у Кризни штаб (КШ), у коначници није постигнута неопходна подршка целокупног становништва у сфери личне одговорности. Наиме, слобода кретања и окупљања имплицира личну одговорност, и то је била добра порука КШ. Недовршеност ове стратегије огледала се у недостатку постепености и селективности укидања противепидемијских мера, односно у одсуству проактивног става КШ и владе. Није ми јасно зашто, на тој вододелници, нису питани познати и искусни епидемиолози ван КШ са различитим ставовима, зашто нису с њима подељени идеје, сумње и размишљања, јер „добро је само оно јединство које не искључује и разноврсност” (Слободан Јовановић).

Очигледно наш председник нема тапију свеопштег поверења грађана, које се, иначе, мукотрпно стиче изношењем истине, што данима резултира с епидемиолошке стране неприхватљивим окупљањима (идеолошки) различитих група грађана. Говорити о „победи” је нетачно и цинично, јер је реч о највећем поразу савремене цивилизације на глобалном нивоу због незнања, неспремности, неодговорности, површности и неодлучности држава, здравствених система, фармацеутских кућа и, понајмање, Светске здравствене организације. Да је било више памети („човек колико зна толико и може”) и слушања, ова пандемија се није морала десити или би протекла са много мање жртава, да не говорим о другим проблемима у области менталног здравља, економије, образовање, културе, међуљудских односа… Зато је ово време тешког пораза и регресије, без обзира на велелепност текућих научних достигнућа и грандиозну борбу здравствених радника.

Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
39ee8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Одличан текст. Власт је у Србијин корумпирана још од... одувек. Али, оваква ароганција, игноранција и безобразлук власти не знам да ли су икад виђени.
Poverenje
Ja ne mogu da izgubim poverenje u krizni štab kada od početka epidemije poštujem njihova uputstva i nisam se razboleo. Normalno živim, radim, izlazim, uz predviđene mere i sve je u redu. Znači da su u pravu. Tračevi, lažne vesti i politička prepucavanja me ne zanimaju. Da li je juče bilo 327 ili 337 zaraženih uopšte me ne dotiče, taj broj ne menja činjenicu da li treba ili ne treba da nosim masku ili perem ruke.
M.pov.citaoc
...i drzite odstojanje, sto vece to bolje.
Čika Dragan
Uz lično nezaovoljstvo, strah, bes,...što je u Srbiji na jedan milion stanovnika preminulo njih 59 i uz još uvek neizvestan kraj - jer znam da smo mogli poći bolje, ne mogu da ne primetim: u Svetu je od milion stanovnika preminulo 82, u Belgiji 847, Francuskoj 462, Italiji 581, Španiji 608, Engledkoj 673, USA 448, Švedskoj 564, Nemačkoj 110,...Istina je da je politika dovela do loših rezultata, ali i u kritikama ima puno politike. Nemoguće je sakriti višestruko veći broj od prikazanog.
Jovan b
Mi se nalazimo na kraju prvog talasa, i rano je da govorimo kako smo prošli. Treba uzeti sve u obzir, naš mentalitet, uticaj politike što pozicije, što opozicije, ekonomiju, zasićenost "teškim merama". Smatram da je bolje što je do ovoga došlo tokom leta, ljudi će tokom drugog talasa biti i odgovorniji, i oprezniji.
Draskone
Svi vidimo da se u Srbiji politika umešala u borbu sa kovidom 19. Na izbore za vreme korone je izašlo 3 miliona ljudi. Ako srpska svadba ima prosečno 300 ljudi, to je 10 000 svadbi u jednom danu. Kockarnice i nočne žurke i dalje lagano funkcionišu. Socijalna neobrazovanost i neodgovornost, koja umesto da se sankcioniše sa njom se koketira u ime ljudskih prava?? E pa u ime istih tih ljudskih prava, odakle neodgovornima pravo da ugrožavaju druge? Sve to je igrokaz - privida demokratije .
Божидар Анђелковић
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА НА РЕСПИРАТОРУ У једном недавно објављеном тексту француски политиколог Доминик Моиси поставља питање како високообразовани запослени, заштићени могућношћу да раде од куће, могу уопште приговарати радницима у есенцијалним делатностима на првој линији ватре да је њихов страх претеран. Да ли је коронавирус докрајчио глобализацију и каква судбина чека Европску унију која је показала забрињавајућу несолидарност на почетку ове кризе? - пита РТС.
Sirano
Ne, korona virus pomaze globalizaciji i ovom svetskom poretku zapadnog neoliberalizma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља