понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 18.07.2020. у 22:00 Маријана Авакумовић

Терет кризе треба сви да поднесу

Социјално-економски савет позива да се смање менаџерске плате, привредници не виде у томе значајну уштеду
Драган Стојановић

Све чешће се чује да терет здравствене кризе мора да се подједнако распореди на све у друштву па светски милионери позивају своје државе да им повећају порезе, а Социјално-економски савет Србије предложиће смањење плате најплаћенијим менаџерима у циљу умањења трошкова пословања које је отежано због пандемије.

– Криза приморава да смањујемо трошкове пословања и пробаћемо да у те мере штедње укључимо и плате и да смањење почнемо од зарада најскупљих менаџера – рекао је агенцији Бета Слободан Ђиновић, члан Председништва СЕС-а, тела које окупља представнике владе, удружења послодаваца и синдиката.

Ђиновић, који је директор компаније „Орион телеком”, сматра да ће фирме које немају никаквих прихода, сада када је истекла државна помоћ од три минималца за раднике, бити принуђене да отпуштају вишак запослених.

Друга могућност за фирме којима су приходи драстично смањени јесте да оду у стечај уколико држава буде стриктно примењивала клаузулу да морају да врате помоћ ако пре краја октобра отпусте вишак запослених изнад десет одсто.

Ђиновић је рекао да ће СЕС као другу меру за ублажавање последица кризе у економији тражити да се порез на додату вредност (ПДВ) плаћа по реализацији продаје, а не да привреда кредитира државу, плаћајући га унапред.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца, који је такође члан СЕС-а, каже да је намера савета да сви делови друштва сносе терет кризе и да је њихов апел за смањење менаџерских плата упућен првенствено јавним предузећима која, према његовим речима, нису осетила терет кризе.

Топлица Спасојевић, председник ИТМ система, каже да ако криза потраје, биће неопходно прилагођавање и државе и приватног сектора.

– Мислим да је боље прилагођавати укупан ниво плата, него да неко добије отказ. СЕС може да даје савете и упутстава јавним и државним предузећима, али не може приватним фирмама. Мој савет колегама у приватном сектору јесте да сачувају што више радних места, јер људи су једино богатство у свему овоме – каже Спасојевић.

Он је присталица пропорционалног умањена зарада свима, тако што би најмањи процент умањења имали радници с најнижим примањима, а највиши најплаћенији.

– Не мислим да наши менаџери у јавним предузећима и уопште у привреди имају екстремно високе плате и да би се умањењем њихових зарада нешто значајно постигло. Предлог о умањењу највиших менаџерских плата има смисла на Западу, где они годишње зараде између 30 и 50 милиона евра или у Русији, где поједини менаџери годишње зараде 20 милиона долара – каже Спасојевић.

Према његовим речима, плаћање ПДВ-а по реализацији јесте добра мера и неке земље су тако поступиле. Мада би, каже, то опет био удар на државу с једне стране, али је за привреду јако важно.

На питање да ли би српски привредници дали свој допринос друштву тако што би предложили да им порез буде увећан, као што су то недавно урадила 83 светска милионера, он каже да је питање колику ће добит остварите фирме у Србији после свега овога.

– Лако је Џефу Бејзосу, коме је богатство скочило за 50 одсто за време пандемије, или Билу Гејтсу, који имају такве глобалне бизнисе без чијег изума ниједно домаћинство и ниједна канцеларија не функционишу, да траже веће порезе. У Србији је велико питање ко ће бити богат до краја године. Сви ћемо морати да прилагодимо и навике и трошења имајући у виду да приходи не могу да буду као што су некада били – каже Спасојевић.

Зоран Дракулић, председник Клуба привредника, каже да позив СЕС-а да се смање менаџерске плате у приватном сектору нема смисла јер сваки послодавац зна колико ко вреди и колико треба да га плаћа.

– Мада и ако мисле на јавни сектор, плате њихових менаџера нису спектакуларне. Имало би смисла да су предложили да дођу прави менаџери и да се добро плате да би те фирме функционисале на прави начин – каже Дракулић.

Он такође сматра да има смисла да се ПДВ плаћа по реализацији, али с друге стране ризик пословања се преноси на државу, што је тешко и неизводљиво. На питање да ли би наши привредници предложили да плаћају већи порез и тако помогли друштву, он каже да ми треба да размишљамо о смањењу пореза, а не о повећању.

– Та расподела богатства мора да се изврши. Код нас су разлике мале, али у свету су огромне и то што предлажу светски милионери има смисла – каже Дракулић.

Зоран Петровић, председник Управног одбора Америчке привредне коморе, каже да је питање смањења менаџерских плата искључиво у „рукама” власника компанија и не види зашто би се неко други са стране тиме бавио.

– Различито је учешће цене људског капитала у различитим бизнисима. Пре него што дођете на питање резања плата, па и оних менаџерских, гледате на којим све то позицијама можете уштедети. У лошим временима, нема бонуса за менаџере, а често су та места и највише у ризику од губитка посла, јер највише и коштају. Крајња и најтежа мера је отпуштање људи. И у приватним компанијама важно је вођење властитим примером, али то је нешто што радите увек, а не само када су времена лоша – каже Петровић.

Драгољуб Дамљановић, председник Српске асоцијације менаџера, каже да је ова криза показала колико су неке фирме биле спремне на све оно што их је снашло, неке су прилагодиле пословање, док су неке морале да се суоче с обуставом рада.

– Управо из свега тога видимо да им полазна основа за даље планирање није иста и у складу с тим би требало да свака компанија унутар свог система прилагоди бизнис план, направи план уштеде, види на којим све нивоима могу умањити трошкови. Када у том процесу дође и до питања смањења плата, потребно је бити фер и рационалан. Важно је да се заштите људи, као и да компанија настави да ради. Зато уређени системи прво редукују трошкове и плате топ менаџменту, менаџерима. Имамо и примере неких компанија које су то већ урадиле и на тај начин послале поруку да нема заштићених, али да би свима у систему требало да буде исти циљ, да се одржи пословање – каже Дамљановић.

Коментари11
e5832
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Malo je poznato ali ''teret krize jednako podeljen'' se desio u Holandiji posle drugog svetskog rata. Pod nazivom ''ciscenje novca'' ministar finansija Liftik je uveo 10 Guldena dohotka za sve gradjane Holandije. Stari novac je ukinut , crni onemogucen, a za zamenu za ''novi'' je trebalo dokazatu poreklo starog novca. Nesto kao nase ispitivanje imovine. Holandjani ga nisu voleli. Kad je trazio 10 centi od poznanika da telefonira prijatelju dobio je 20 kako bi mogao da nazove sve prijatelje.
Леон Давидович
Кризе су показале да је социјализам могао бити боље решење из једноставног разлога што је могла да се проводи солидарност између привредних субјеката то јест да се помаже слабијим.
Леон Давидович
@ И. Грозни Ратови су учинили своје и то је било видљиво. али је дошла друга фаза пљачке и уништавања предузећа.
Иван Грозни
Основни проблем у бившој СФРЈ су ратови, а не промена система. Што се тиче грабежљивости, то је урођена људска особина и против тога се не може. Треба је само некако усмерити.
Прикажи још одговора
Божидар Анђелковић
КОМУНИЗАМ КОНАЧНО СТИГАО: БЕСПЛАТНИ АУТОМОБИЛИ - У Немачкој се електрични аутомобили могу купити по цени нижој од просечне цене услуга оператера мобилне телефоније, а неки се могу добити чак и бесплатно. Државне субвенције у потпуности покривају изнајмљивање електричног аутомобила „рено зое“. Према речима представника дистрибутерске мреже „Аутохаус Куних“, у року од 20 дана након оглашавања те понуде на њиховом сајту, стигло је око 3.000 пријава, пише Блумберг а преноси Спутњик.
Волунтаризам
Комунизам и идеје лажних једнакости, питања општег и појединачног увек се те идеје ломе на леђима слабијих, некако мени делује да би било боље да се нађу одговорни за ширење ове пошасти па да они плате ако не адекватно бар колико год могу, овако ако сви једнако плате задужени да до оваквих ствари не дође опет ће да ошљаре и доћи ће још већа пошаст на коју неће упозорити.
miroslav sarcanski
Moramo da se suocimo sa realnim stanjem, a ne da zvanicnici sredinom jula pricaju kako smo bili najbolji u 1. kvartalu. U VB procenjuju da vakcina nece biti spremna do kraja godine. Ino investitori vec smanjuju obim proizvosdnje, imamo i povratnike iz inostranstva. Na osnovu toga treba HITNO saciniti program pomoci privredi sa nekoliko mogucih scenarija, treba forsirati domaci privatni sektor. Vazno je kako finansirati te mere - zaduzivanje, smanjenje rashoda u javnom ili privatnom sektoru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља