четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.07.2020. у 22:00 Жарко Ракић

Нема меденог месеца САД и Русије

Савети Бајдену: Од окончања хладног рата разумевање између САД и Русије никада није било на нижим гранама. У односима Вашингтона и Москве тешко је пронаћи неко питање око којег се две државе солидно разумеју. На другој страни постоји дугачак списак проблема око којих се САД и Русија не слажу, међусобно оптужују и жестоко свађају. Блиски исток, Либија, Украјина, Северна Кореја, Венецуела, Иран, Кина, Балкан, нафта и гас, контрола наоружања неке су од најважнијих тема где су две државе озбиљно укрстиле копља. Једну од најсликовитијих дефиниција односа Вашингтона и  Москве дао је Дмитриј Песков, портпарол Кремља, у интервјуу једној московској радио станици. „Они (односи Русије и САД) никада нису били превише блиски и нема разлога за медени месец. Да бисте отишли на медени месец, прво морате да се венчате, а нико се неће венчати”, духовито је објаснио Песков.

Портпарол Кремља је нагласио да су вође обе државе пре 2000. године биле вођене илузијама да, пошто Совјетски Савез не постоји, више неће бити ни конфронтације. „Они су погрешили и схватили своје грешке”, нагласио је Песков и додао да је председник Путин то добро разумео.

У таквој ситуацији озбиљно се анализира сваки догађај који би могао да озбиљно утиче на будућност америчко-руских односа, а ту су, на првом месту, предстојећи председнички избори у САД. У анализама се углавном закључује да у случају победе садашњег председника Доналда Трампа не би требало очекивати неке спектакуларне промене у америчкој спољној политици, па и односима с Русијом.

Када је реч о другом кандидату за председника САД Џоу Бајдену, ситуација је већ сасвим другачија. Много је непознаница шта би као нови председник САД бивши амерички човек број два могао да уради на међународном плану. Прилично неочекивано, један од савета Бајдену како би требало да се Америка понаша према Русији стигао је од већ готово заборављене Викторије Нуланд. Жена која је заузимала висока места у администрацијама бивших америчких председника остала је упамћена по недипломатском понашању и грубом речнику којим је знала да окрпи и савезничку Европу. Е па госпођа Нуланд у тексту који је објавио угледни „Форин аферс” закључује да је „Русија држава која реагује само на казне и изолацију”. У складу с таквим закључком, Нуландова препоручује Бајдену, како су протумачили медији, да се врати стратегији која је Америци донела победу у хладном рату, да опет одлучно преузме вођство у креирању светске политике и удари на Москву на сваком кораку – од напуштања свих уговора о разоружању, преко гушења њене економије нападима на извоз руске нафте и гаса до директне помоћи свим противницима садашњег режима у Кремљу.

„Сједињене Државе не смеју дозволити да Путин буде главни узор демократије и њених вредности младим Русима”, закључује Викторија Нуланд. У сличном тону пише и „Волстрит журнал”. „Да ли постоји нешто посебно што би господин Бајден требало да уради како би спречио Путина да напада Американце или да заштити америчке интересе”, пита се редакција овог медија. И уместо одговора наглашава своју жељу да би у односу према Русији Бајден требало да буде „бољи” од Трампа, значи још гори и још тврђи. Баш у стилу госпође Нуланд.

Нови сукоби, стари мотиви: На Кавказу се опет пуца. Стари непријатељи, Јерменија и Азербејџан, поново су се латили оружја. Овога пута сукоб није избио због Нагорно Карабаха, већ се запуцало у околини азербејџанског града Товуз. Шта се заиста догодило, ко је први потегао оружје и колико је жртава, питања су на које је тешко добити прецизан одговор. Обе стране имају своју верзију инцидента, међусобно се оптужују и једино је сигурно да се пуцало жестоко, да је коришћена и артиљерија и да има мртвих. Неутрални посматрачи процењују да се окршај догодио случајно, да су азербејџанске трупе грешком ушле на територију Јерменије после чега је уследила њена војна акција.

Јерменија и Азербејџан су у перманентном сукобу због нерешених територијалних питања. На првом месту то је проблем Нагорно Карабаха, територије с већинским јерменским становништвом која је у време распада Совјетског Савеза припадала Азербејџану. Од 1988. године у спорном подручју дешавали су се многобројни сукоби, што је, на крају, довело до отцепљења Нагорно Карабаха од Азербејџана у септембру 1991. Уследио је двогодишњи рат Јерменије и Азербејџана, окончан, уз руско посредовање, примирјем 1994. године. Према незваничним проценама, током ратовања је расељено више од милион људи.

Од тада су две државе стално на ивици сукоба, спорадично се догађају инциденти на граници који увек запрете да се претворе у нови рат. Најжешћи окршај забележен је 2016. године када су азербејџанске трупе ушле у Нагорно Карабах, али су се, после неколико дана борби, повукле с територије самопроглашене државе.

Коментари5
aff47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Autor je u pravu, medenog meseca nema. Ali, pojavljuju se novi horizonti. Prvi, SAD sve jasnije vide da im je glavni protivnik Kina, koja ih je prestigla na polju ekonomije i koja ih sustize na vojnom polju. Drugo, EU sve teze podnosi americku diktaturu u NATO, sankcije na Severni gasovod i otkazivanje vaznih internacionalnih sporazuma.
slavko
Oseča se nervoza u Rusiji jer njihovo dete Tramp krajem godine gubi na izborima.
Dragan Djordjevic
Dok god Rusija ima sta da joj se otme, nema mira izmedju Rusije i USA. Dok god ima onih na zapadu koji zagovaraju "podelu" ruskih sirovina, nafte, gasa i ruda, dok god oni pricaju da "nije fer" sto Rusija sama s tim raspolaze a oni su svoje potrosili (ako su i imali) ili ono pokradeno po svetu kroz istoriju presusilo, dotle nece biti mira izmedju Rusije i USA.
LaCosta
Ameri (duboka drzava i oni iza nje) sebe vide kao silu koja jedina treba da se pita oko svega na svetu. Posto je Rusija pocetkom 21. veka izasla iz potcinjenog polozaja prema SAD i insistira da se uvazavju i njeni interesi, to je dovoljan razlog za bes onih prvih. Posto im vojno ne mogu nista zbog nuklearnog oruzja, kipte od besa i zagorcavaju im zivot na svakom koraku. Tipicna siledzijska scena iz kaubojskih filmova.
Миодраг Стојковић
Недај Боже да се САД и Русија баш јако сједине , тада нешто неби ваљало ДЕБЕЛО , или у међународним односима или још горе нека непогода.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља