У очекивању реформе целокупне избегличке политике на јесен, јер је постојећа због неслагања унутар Европске уније практично пропала, Брисел се окреће Африци у покушају да колико-толико смањи притисак миграната који преко Средоземног мора покушавају да се домогну европских обала.
„Европска комисија жели да изгради снажна партнерства са државама у Африци за борбу против кријумчарења миграната”, каже Илва Јохансон, комесар ЕУ за унутрашње послове.
После видео-конференције с министрима полиције Либије, Туниса, Алжира, Марока и Мауританије европска комесарка је поручила како је потребна даља софистицирана координација. Пре свега, како би се помогло овим земљама у управљању миграцијама и начинима борбе против њихових узрока, а да притом буду заштићена људска права миграната.
„Изгубили смо хиљаде живота на овим рутама док кријумчари зарађују”, каже Илва Јохансон за портал „Политико” и додаје: „Борба против криминалних мрежа и затварање кријумчарских рута су основна питања уочи припреме предлога закона о миграцији и азилу”.
Европска комисија планира да на јесен поново покуша да усвоји нови законодавни пакет о миграцији, али за сада има мало маневарског простора за превазилажење разлика међу чланицама европског блока. У лето 2016, ЕК, коју је тада предводио Жан-Клод Јункер, изашла је с конкретним предлогом, али је он пропао јер су чланице Вишеградске групе –Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка – одбиле да примају мигранте.
На другој страни, државе јужне Европе, пре свега Италија, Малта и Грчка, које су прве на удару и већ су преоптеретиле своје капацитете, траже да мигранти, чим кроче на њихово тло, аутоматски буду пресељени у остале чланице.
Али, још од 2015. године, од првог великог таласа избеглица који је запљуснуо Европу, овај принцип је камен спотицања у ЕУ. Министри полиције Аустрије, Чешке, Естоније, Мађарске, Летоније, Пољске, Словачке и Словеније недавно су Европској комисији упутили заједничко писмо, у којем понављају свој ранији став: „Морамо поново да уложимо снажан приговор обавезном пресељењу азиланата и миграната у било којој форми”.
У међувремену, избегличка ситуација у Италији се погоршава. Према подацима Министарства унутрашњих послова, број миграната који су пристигли бродовима и чамцима повећао се за 60 одсто у односу на исти период прошле године. Само у последњих десетак дана више од 1.600 миграната се докопало италијанске обале.
Епидемија вируса корона је додатно закомпликовала иначе тешко стање. Тако је после тестирања утврђено да је 80 недавно пристиглих миграната позитивно на ковид 19. Како пише италијанска штампа, на броду-карантину усидреном још у мају поред обале Сицилије места више нема, тако да је влада морала да ове мигранте изолује по касарнама и другим бродовима.
Ситуацију покушава да искористи лидер десничарске Лиге Матео Салвини не би ли повратио популарност која му је опала у првим месецима пандемије и тако оборио владу у Риму.
„Ова влада представља опасност за Италију и Италијане. Тачка”, послао је Салвини поруку преко „Твитера” заједно за хештегом „затворене луке”, слоганом који је сковао док је био министар полиције у влади.
Немачка, која је преузела шестомесечно председавање ЕУ, не крије намеру да у свом мандату изгура усвајање нове мигрантске политике.
„Срамота је то што Европска унија још није пронашла решење за збрињавање азиланата, пет година након мигрантске кризе”, поручио је немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер на виртуелном састанку европских министара полиције, преноси АФП.
Немачка, Француска, Италија и Малта су у септембру прошле године договориле привремени механизам, заснован на добровољности, о расподели миграната спасених на мору, али само неколико земаља, попут Португала, Луксембурга и Ирске, придружило се тој иницијативи.
Хорст Зехофер рачуна на „убеђивање” како би се више чланица ЕУ прикључило том механизму, али признаје да је задатак веома тежак и да не искључује прибегавање притисцима.
Према резултатима анкете немачког листа „Велт ам зонтаг”, већина грађана Немачке подржава строжу политику Европске уније кад је реч о додели азила и жели да буде спречен незаконит улазак тражилаца азила на територију ЕУ.Како наводи тај лист, 59 одсто испитаника изјаснило се у корист измена заједничког система ЕУ за доделу азила, како би убудуће тражиоци азила били спречени да на територију уније улазе илегално. Уместо тога, рањивији део те популације био би довођен директно из избегличких кампова у кризним регионима.
