уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.07.2020. у 13:50 Катарина Ђорђевић

Београд богатији за 16.856 становника

Најновији подаци Републичког завода за статистику говоре да је током протекле године чак 127.421 особа променила адресу, односно трајно се преселила из једног места у друго, а број „интерних миграната” повећан је за седам хиљада у претходне две године
(Фото Н. Марјановић)

У Београд се током протекле године доселило 16.856 особа из других градова Србије, а највећи број нових становника престонице данас живи на Звездари, Вождовцу, Палилули и у Земуну. Највише људи иселило се из Шумадије и западне Србије, а од четири региона Србије само су Београд и Војводина имали позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене. Најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да је током протекле године чак 127.421 особа променила своје пребивалиште, односно трајно се преселила из једног места у друго, а број такозваних интерних миграната повећан је за седам хиљада током претходне две године. Највећи број особа, које су се преселиле из једног у друго место и ту промену пријавиле МУП-у, има између 30 и 35 година, а полна статистика сведочи да су током 2019. године жене биле те које су чешће мењале место пребивалишта него мушкарци. У ову „емигрантску” статистику не улазе студенти, јер они у највећем броју случајева не мењају место пребивалишта када одлазе на студије у велике универзитетске центре.

– Када се просечна старост миграната упореди са просечном старошћу приликом склапања брака, долази се до закључка да је велики број пресељења из једног у други крај Србије мотивисан емотивним разлозима, односно венчањем. Чињеница да становништво са југа наше земље одлази на север, односно у Београд и Војводину, мора се тумачити и економским разлозима – што значи да је већина њих кренула „трбухом за крухом”. Број „интерних миграната” се повећава из године у годину, а од 168 општина у Србији чак 133 је током 2019. године имало негативни миграциони салдо, односно већи број одсељених у односу на досељене. Једине три општине које су током претходне године имале и позитиван природни прираштај (већи број рођених него умрлих) и позитивни миграциони салдо (већи број досељених у односу на одсељене) јесу Звездара, Нови Сад и Нови Пазар –истиче мр Гордана Бјелобрк, начелница одељења за демографију Републичког завода за статистику.

Иако престоница и даље привлачи највећи број особа из целе Србије, бројке сведоче да и сами Београђани често мењају своје пребивалиште. Примера ради, чак 32.628 особа се током претходне године преселило из једне у другу београдску општину, на пример са Новог Београда на Палилулу, а 3.480 особа променило је место становања унутар исте општине – отишло је из Борче у Крњачу на општини Палилула. Сигурно је да повољни стамбени кредити утичу на селидбу људи – када се сазидало насеље „Степа Степановић” значајно је порастао број особа које су се преселиле на општину Вождовац, а чињеница да Звездара из године у годину добија све већи број становника сигурно се може тумачити и нижом ценом станова у насељу Миријево, у коме је број становника премашио 80.000. Статистика сведочи да су Вождовац, Земун и Звездара општине са највећим позитивним миграционим салдом у престоници – у њих се током 2019. године доселило 7.000 људи више него што се одселило. Ако је судити према бројкама националног статистичког завода, са Савског венца, Старог града, Новог Београда се више људи иселило него што се доселило, а једно од могућих тумачења јесте продаја станова, чији је квадратни метар најскупљи у земљи и селидба у насеља са повољнијом ценом некретнина.

И док анализа Института друштвених наука сведочи да се највише празне варошице које имају између 10.000 и 30.000 становника, а потом и насеља која имају од 50.000 до 70.000 људи, бројке Републичког завода за статистику говоре да регион Шумадије и Западне Србије има највећи негативни миграциони салдо – током 2019. године из овог региона се чак 4.600 људи више одселило него што се доселило, што директно утиче на смањење броја становника. Бројке такође говоре да је најнеповољнију имиграциону статистику имају златиборска и мачванска област.

Регион Јужне и Источне Србије је на разлици између броја одсељених и броја досељених током 2019. године изгубио око 3.600 становника, а најнеповољније стање је у јабланичкој и пчињској области. Нишке општине Црвени крст, Медијана, Палилула и Пантелеј су једине у овом региону које имају већи број досељених него одсељених, а Мерошина је једина општина у Србији која има потпуно исти број досељених и одсељених.

Наша северна покрајина је за годину дана постала богатија за свега 500 становника – Нови Сад, Суботица, Панчево и Стара Пазова су једине општине у Војводини које имају већи број досељених у односу на одсељене. Највише људи се иселило из Врбаса, Зрењанина, Сомбора и Кикинде.

Коментари7
1a332
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данило
Жива сила економске и политичке централизације... магнет беде
16000 usta u potrazi za boljim zivotom
a beograd bogatiji za 16 tona djubreta po kontejnerima-svaki dan!
Simeon
Beograd je grad bez urbanističkih planova, sa stihijskom gradnjom i doseljavanjem velikog broja ljudi koji nemaju posao, dakle bez pravog koncepta razvoja. Nezamislivo je da Mirijevo ima 80000 stanovnika, jer nema infrastrukturnih uslova. Pri tome grad nema rešeno pitanje kanalizacije, prečišćavanja otpadnih voda (jedini je glavni grad na Dunavu koji ne prečišćava otpadne vode) pa ih direktno ispušta u reke.
d blagojevic
U komunizmu to i nije bitno.Trebalo je stanove deliti i pokazivati kako je sistem napredan.Zivotna okolina,preciscavanje vode,ifrastruktura za sela takodje.Ovi su samo to nasledili ,i bilo bi potrebno 10 milijardi evra najmanje za to.I to samo za Sumadiju.
Vladimir
A iselilo se u inostranstvo 30,000
Cvet
A Srbija siromašnija za minimum taj broj

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља