субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.07.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

У октобру дивиденде малим акционарима Комерцијалне банке

Укупна добит из ранијих година која мора да се исплати износи 104 милиона евра, а држава ће је поделити са другим садашњим и бившим акционарима
(Фото Н. Марјановић)

Након недавних разговора наших званичника са Међународним монетарним фондом (ММФ) у вези са актуелним аранжманом, популарно названим „чуваркућа”, сазнали смо да продаја Комерцијалне банке иде по плану. Део тог аранжмана је и исплата дивиденди из ранијих година акционарима. Доминантни деоничар је држава, која је словеначкој НЛБ банци у власништву америчког инвестиционог фонда продала 83,23 одсто својих акција и по том основу јој припадају неисплаћене дивиденде.

Држава међутим није једини акционар. Има и оних малих у преосталих готово 17 одсто акција – кастоди рачуна, предузећа, физичких лица којима такође припадају те дивиденде. Управо ове мале акционаре интересује када ће почети та исплата. То је једини начин да виде корист од свог акционарства. На продају акција новом власнику за сада не могу да рачунају, јер се, према купопродајном уговору, НЛБ банка на то није обавезала.

У Народној банци Србије кажу да још нису примили захтев Комерцијалне банке за одобрење исплате дивиденде акционарима. Према прописима, централна банка за тако нешто мора да да сагласност.

У Министарству финансија кажу да је уговором предвиђено да се исплата дивиденди изврши пре затварања трансакције, које се оквирно очекује у октобру ове године. Акције Србије у Комерцијалној банци су продате за 387,02 милиона евра, а додатно, држава ће приходовати од камате по стопи од два одсто годишње коју ће НЛБ имати обавезу да исплати Републици Србији за период од 1. јануара 2020. до датума завршетка трансакције. Укупан износ дивиденди које треба да буду исплаћене акционарима Комерцијалне банке, а односе се на период пре приватизације (2014, 2017. и 2018. година) и 2019. годину, 12,2 милијарде динара или 104 милиона евра. Појашњавају у Министарству финансија. Од тог износа Република Србија треба да добије око седам милијарди динара или око 60 милиона евра, од чега се 3,7 милијарди динара односи на уговорну обавезу да се 50 одсто добити за 2019. расподели кроз дивиденду.

Иако ово на први поглед изгледа нелогично, јер произлази да ће садашњих 17 одсто малих акционара добити више од 40 одсто добити, то није тако. Ваља се присетити да се у међувремену власничка структура променила. До прошле године деоничари су били и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и два фонда, шведски и немачки „Дег” и „Свед”. Прошле године држава их је исплатила према цени на коју се раније обавезала, независно од постигнуте купопродајне, и тако стекла већински удео. Њима међутим припадају дивиденде за 2014, 2017. и 2018, када су били акционари.

„Поред исплате дивиденди, а према обавези из купопродајног уговора, биће исплаћено и преко 1,3 милијарде динара заосталих обавеза према запосленима које се односе на године пре приватизације, као и учешће запослених у добити за 2019. у износу од око 900 милиона динара“, кажу у министарству финансија.

Сада када је „Комерцијална” продата, чини се да се малим акционарима није исплатила куповина акција банке на берзи,. намеће се питање колико се малим акционарима исплатила. Подсећања ради, банка је највише вредела пре кризе 2008. године, око две милијарде евра.

Ненад Гујаничић из брокерске куће „Моментум” подсећа да су се акције Комерцијалне банке почетком 2019, када је поново покренут поступак приватизације, биле незнатно изнад 2.000 динара, да би током исте године стизале надомак 3.500 динара. Крајем фебруара ове године, банка је приватизована по цени од 3.250 динара, али без обавезе већинског власника да исту цену понуди и мањинским акционарима. Зато је вредност акција веома брзо кренула надоле, чему су допринели пандемија и генерални пад акција банкарског сектора. Тренутно се акције Комерцијалне налазе око нивоа од 2.150 динара, на ком су и биле у моменту покретања приватизације.

„Може се закључити да мањински акционари нису много профитирали на акцијама Комерцијалне банке. Они који су акције куповали у годинама непосредно након што се појавила на берзи (2006–2007) плаћали су седам, осам пута већу цену од тренутне, па су ретки добитници они инвеститори који су акције куповали током кризе домаћег банкарског сектора 2012. године, када је цена акција била око 1.000 динара”, каже овај брокер.

Главни разлози за велики пад вредности акција Комерцијалне банке у годинама за нама јесу лоше управљање банком, што је резултирало и великим губицима 2015. и 2016, али и генерално скромнија вредновања банака након светске економске кризе узрокована растом лоших кредита и амбијентом екстремно ниских камата, истиче Гујаничић

Много дозвола до затварања трансакције

Процес затварања продаје наше највеће домаће државне банке траје месецима зато што је потребно много сагласности различитих институција Србије, Словеније, Европске уније, међу којима су најзначајнија одобрења сагласности регулаторних тела за заштиту конкуренције и централних банака.

„Када је у питању заштита конкуренције, од неопходних пет одобрења до овог момента је добијено четири, а пето се очекује у наредних месец дана. Потребно је добити и четири одобрења централних банака, а процедуре за њих су у току. С обзиром на то да су оне знатно сложеније и да дуже трају, очекује се да буду успешно окончане почетком последњег квартала ове године”, кажу у ресорном министарству.

Коментари0
cd342
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља