недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.07.2020. у 20:15 Бранка Васиљевић

Гроцка на трону српског воћарства

У „малој Калифорнији” око 3.000 регистрованих, активних пољопривредних газдинстава
Непрегледни виногради и шљиваци (Фотографије Зорица Атић)

Oпштина која заузима завидно прво место у земљи по производњи кајсијa, брескви и трешања, треће по производњи јабука и пето по производњи крушака смештена је непуних тридесет километара од центра града. Реч је о Гроцкој. Она је и прва на трону у читавој Србији по укупној површини земље под планташким воћњацима. Због свог плодног земљишта дуж међународне реке Дунав, заталасаног терена и одговарајуће климе, Гроцка је одавно надалеко чувен воћарски крај. Чак 90 одсто свих пољопривредних произвођача бави се гајењем различитих култура воћа, док се њих свега 10 одсто бави узгојем повртарских култура. Због тога не чуди што је називају и српском и малом Калифорнијом.

– У Гроцкој се под воћњацима налази 7.493 хектара и то у око 3.000 регистрованих, активних пољопривредних газдинстава. Оваквих газдинстава највише има у тзв. јужном делу општине – у Бегаљици, Гроцкој, Пударцима, Умчарима, Заклопачи и Дражњу, док велики број произвођача из северног дела општине – из Винче и Ритопека, имају обрадиве површине и у атару града Панчева, у Иванову – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка, истраживач и хроничар грочанског краја.

Осим модерних засада трешања, брескви, кајсија, јабука, шљива и крушака, на овом простору се већ стотинама година гаји винова лоза.

Винограде су овде, каже Атићева, садили још стари Римљани, будући да је овдашњи терен део чувеног Златног брда које се пружа дуж Дунава и стапа са смедеревским виногорјем. Сваки грочански земљорадник је од средњег века морао имати свој виноград ако је претендовао да буде, одувек важно на овом месту, домаћин. Као потврду ових историјских збивања, стара варош крај Дунава на свом грбу баштини грозд, чини се белог грожђа, окружен таласима реке и топлим зрацима сунца. Мало је познато да су Београд и Беч једине метрополе у Европи које на свом тлу имају винограде и грожђе са географским пореклом. У славу грожђа, али и једног од заштитних средстава за воће, један део Гроцке назива се, нимало случајно, Плавинци.

– Место је свој назив понело по некадашњим бескрајним виноградима који су се, третирани плавим каменом, под плавом капом небеском плавили на сунцу и огледали у плавој реци Дунав. Због тог „огледања”, Гроцка располаже специфичном микроклимом и овде стиже не само прво воће, већ оно најлепше, најкрупније и најслађе... – објашњава Атићева.

Управо у Плавинцима смештен је и јединствен виноград у коме се грожђе третира на органски начин и од кога настаје сертификовано органско вино.

Ово вино прављено је од отпорних и ретких сорти грожђа – од немачке сорте „регент” која се једино на овом месту гаји на Балкану настаје црвено вино, а од сорте „панонија” коју гаје само три виноградара у Србији – бело. Лоза се минимално третира и то традиционалним методама, какве се овде примењују вековима, уз помоћ плавог камена, без употребе пестицида, хербицида, фунгицида, али и без обраде и вештачког ђубрења тла. Виноград се чак не оре и не тањира, већ се додаје само органски компост биљног порекла.

Поглед на меандре Дунава са имања породице Петровић

Да би се потпомогло органско узгајање, око и унутар винограда саде се различите коровске и лековите биљке. Њих посећују корисни инсекти и дају свој допринос, а међу њима је и бубамара.

Виноград је засадио и мр Бранислав Анђелић, по занимању економиста, који се у Гроцкој обрео као „викендаш”. Овај београдски урбани номад је, након светских меридијана, своје нове корене пустио у Гроцкој крај Дунава.

„Докторка” – грочанско-француски производ

Модерно воћарство Србије отпочело је управо у Гроцкој и то 1908. године када је др Јован Јовановић, чувени гинеколог-акушер, на више од 60 хектара засадио 7.000 садница трешње, допремљених бродовима из Немачке и Француске. Успомену на овог великог човека и првог воћара сачувала је управо грочанско-француска трешња која је по њему у народу понела популарно име „докторка”. Од тада па све до данас некадашња ратарска и виноградарска Гроцка је зелена и „воћна Гроцка”, позната по свом сласном конзумном воћу.

Коментари5
39997
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Аурора
Kakva priča, kakva lepota...! Prelepa naša zemlja.
Милош Марић
Лепа наша Србија!
romanov
da sad dodje ,slavni doktor u ritopek,zaplako bi ,jer ovo mesto prvo po proizvodnji tresnje,jos nema pijacu vodu,
Gall
Sve lepo opisano sem dela o organskoj proizvodnji,o prevari veka! Ako se nesto naziva "organsko" zna se sta se podrazumeva pod tim nazivom!Nema prskanja,nema plavog kamena,djubrenje samo stajskim ugorelim djubretom,zivotinjskog porekla,nemoze da se koriste hemijska sredtva za organsku proizvodnju!Nema tu filozofije!
Gročanin
Plavi kamen i sumpor su organski preparati, kao i soda bikarbona. Jedini je problem što se za dobijanje sertifikata koji potvrđuje da je proizvodnja organska nekada rađena analiza zemljišta. Naime, zemljište je moralo da "odmara" od hemije minimum deset godina da bi se očistilo, a drugi uslov je bio da se u radijusu od 10km ne upotrebljavaju hemijska sredstva, tako da je organska proizvodnja krenula u napuštenim selima, a sada je usred voćarskog kraja gde sako što ne prskaju avionima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља