среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.07.2020. у 19:19 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Русија у улози коректора

Осла­ња­ње Мо­скве на Пе­кинг ни­је не­ло­ги­чан по­тез (Фото EPA-EFE/Pa­vel Go­lov­kin)

Русија се све одлучније приклања новој улози у глобалној политици. Клуб најмоћнијих светских сила, којем и она припада, добио је у протеклим годинама нове чланове, неки ка томе тек теже, а неки стари су се у међувремену повукли. Доба поделе утицаја оружјем су минула, преостали су само локални ратови који више спадају у „надлежност” трговаца оружјем него војних команданата.

У новонасталим околностима улога коректора за Москву је, по свему судећи, најприхватљивије решење. Било да је намењена дешавањима на теренима Блиског или Далеког истока, залеђеним капама наше планете или у самом срцу Европе. С јасно дефинисаним сопственим интересима, Русија и у тешким приликама изазваним пандемијом короне иде утабаним стазама.

Не чуди стога све јасније приклањање водећих европских земаља источном суседу. Сви разлози за евентуалне међусобне несугласице практично су обесмишљени оног тренутка када се 1945. над куполом тадашњег Рајхстага у Берлину завијорила совјетска застава. Све после тога било је лечење рана, али не и подгревање осветничког анимозитета покопаног заједно с милионима изгинулих у светском рату.

Европљани су свесни тога да немају снаге да сами контролишу односе између САД, Русије и Кине. Неком јату морају да се приклоне, а Москва им је, објективно, у том троуглу најближа. Уосталом, источни сусед им је и историјски и културно гледано – најприхватљивији.

Исхитреним „одласком” Велике Британије из европске породице Немачка и Француска су се, на неки начин, затекле незаштићене. САД су доживеле фијаско: расни немири, огроман број оболелих од ковида 19 (посебно међу сиромашним слојевима становништва и припадницима оружаних снага), пожар на војном броду код Сан Дијега који данима није могао бити угашен, па и то што су Американци због изградње руског гасовода „Северни ток 2” морали да прибегну разним санкцијама (не баш успешно), најбоље указују на то да су у Вашингтону многи конци – попуцали. Слични малери догађали су се и догађају се и другима, али не износе се на сва звона. То је питање угледа.

Недавно је Пентагон одлучио да из Немачке повуче 9.500 својих војника, уз објашњење да Берлин не пристаје да у фонд НАТО-а годишње уплаћује два одсто свог БДП-а. Одлуком Брисела само је потврђена недавна тврдња француског председника Емануела Макрона да алијанса више није спремна да „беспоговорно” прискочи у помоћ било којој својој чланици. Обавеза Америке у таквим ситуацијама не само да је доведена у питање већ, практично, више и не постоји.

У игру ускаче – Кина. Москви одговара то да део свог терета у односима са Вашингтоном пребаци Пекингу на леђа. Да се не уплиће у сукобе који нису њени. Напротив, да у њиховом разрешењу пронађе корист за себе. Време великих ратова минуло је оног тренутка када су се сви њихови потенцијални учесници опремили довољним залихама нуклеарног наоружања и ракетама способним да погоде било коју тачку на кугли земаљској. За све њих мир је постао једини излаз. А за мир је потребна – мудрост.

Ослањање Москве на Пекинг није нелогичан потез. Азијски џин је, попут некадашње царске Русије, вековима био затворен за спољни свет. Живело се по другим правилима, која су у немалој мери подсећала на војно устројство. Али, хиљадугодишња империја се после многобројних преврата, унутрашњих сукоба, ратова, проласка кроз епоху комунизма Мао Цедунга, уздигла до државе која је овладала свим технолошким и социјалним ресурсима за које су многи сматрали да оличавају само свет либералног капитализма.

Данашња Русија има специфичну позицију у свету. Довољно је јака да вештим лавитирањем између те нове Кине, САД и Европе може да игра улогу коректора. У тренутку када монополарност убрзано прекривају сенке прошлости и када се тражи нови, прагматичнији начин размишљања, стабилност постаје главна врлина. А свет је на евроазијског џина увек гледао као на непромењиву творевину. Још од царских времена, и кроз најтеже ратне тренутке, па и револуционарне преврате.

Уз то, сарадња Москве и Пекинга већ дуже време је устаљена ствар. На источним границама Русије годинама функционише споразум по којем кинеска страна може на најближим деловима руске територије да насељава своје грађане који се овде баве пољопривредом или индустријском делатношћу. Омогућено им је чак да формирају насеља и подижу читаве градове.

Европа има о чему да размишља…

Коментари32
972f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan
Cista tema za zamlacivanje i svi nasedamo,jer je vazno da bitne stvari prodju u senci ovakvih vesti.Ajde neka neko kaze sta je tu vazno iz ove teme,bar jednu sustinsku stvar.
ПераПерић
Сви они гледају на Русију као што су неарденталци гледали на мамуте током леденог доба - за њих је она опасна неман, али биће меса за све ако га оборе. Ништа се ту није променило задњих 300 година. И не мисалим да руски политичари брину мање о људима од мултинационалних компанија. Једноставно, државни капитализам нема то у дефиницији...
tja
Vrlo interesntno. Mislim na komentare. Ne znam gde su bili ovi komentatori do sada ali je cinjenica da mnogo realnije vide situaciju u Rusiji. Nigde nema takozvanih rusofila! Tesko je pogoditi sta se desava. Da li se u Politici nesto promenilo pa je okrenula curuk naopako i propusta komentare obrazovanih realista umesto "onih drugih"?
Војин
@ tja, да ли је то име или аргумент у сваком сл. и једно и друго је логички танко. Дакле, у Русији су се од 16. до 21. Септембра 2019. одржале велике војне вежбе заједно са Кином и Индијом на територији од Каспијског мора до Средње Азије. Учествовало је око 128.000 војника са више од 20.000 јединица технике, свих видова и родова. Тја, казао би ти али цифра је импозантна и све скупа то је преко 2,6 милијарди људи - и то је све што можеш да кажеш као и онај што каже да Русија нема савезнике...
Игор Г.
„радисав" Зна се да је извоз у земље ЕУ 67% од укупног и износи око 11 милијарди еура, извоз у Русију износи око 860 милиона еура, извоз у Кину око 70 милиона еура. Где ви нађосте да се просперитет Србије базира на Истоку. Не дај Боже да ЕУ заврне извоз, јели би корење.
Прикажи још одговора
Stefan
Ovo je najlosija analiza koju sam procitao u poslednjih 10 godina. Mozete mnogo mudrije da nadjete i promovisete
nikola andric
Primer ''redukcije kompleksiteta'' je imovinsko pravo. U njemu su ''lica'' (individue) reducirane na ''fizicka'' i ''pravna''. ''Bógatstvo naroda'' kao ekonomska tema je postvljeno od Adama Smita dok je raspodela proizvedenog bogatstva prosirena na takozavanu ''politicku ekonomiju''. Umesto klasa izmedju kojih je narodno bogatstvo deljeno sada imamo drzave izmedju kojih se dele ''pare''. Pare mozemo videti kao ''potrazivanja'' a '''svojinu'' kao prirodno bogatstvo kojim drzave raspolazu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља