уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.07.2020. у 15:16 Милица Димитријевић

Потрага за римским спомеником из Винче

Вредан артефакт пронађен је пре десетак дана, током протеклог викенда је нестао са места проналаска и полицијска истрага је у току. Нестанак квалификован као крађа
Споменик са предње и задње стране (Фото: Народни музеј у Београду)

Римски споменик пронађен 10. јула код депоније у Винчи, који је већ у ноћи између 11. и 12. јула нетрагом нестао са налазишта, а о којем су медији објављивали информације протеклих дана још није пронађен, потврђено је за „Политику” јуче у Народном музеју у Београду. Ова кућа, иначе наша матична музејска институција, у сарадњи са полицијом покушава да уђе у траг овом вредном проналаску и истрага је у току, о чему је музеј известио јавност на свом сајту.

Овај важан артефакт – римски камени епиграфски споменик са уклесаним текстом на латинском језику – јединствени је историјски извор и добро које ужива претходну заштиту и власништво је Републике Србије, а „искрсао” је пред очима радника који су обављали земљане радове уз пут који води ка депонији Винча.

„Савесни радник је исто вече о проналаску споменика обавестио наш музеј и на томе смо му заиста неизмерно захвални, управо због таквих појединаца културна блага остају сачувана. Након тога, наш стручњак је већ наредног јутра, у суботу ујутру, отишао на то место, све документовао, фотографисао. Констатовано је да је у питању римски мермерни споменик из другог века, на коме се са једне стране налазе два стопала у сандалама која су била део скулптуре натприродне величине, док се на другој страни налази натпис на латинском у 15 редова. На том натпису исписан је читав животопис римског званичника и може се сазнати да је споменик припадао човеку високог витешког сталежа који је током војничке службе руководио различитим војним одредима, службовао у три легије, учествовао у рату са Парћанима и више пута био одликован за војничке врлине”, објашњава Лидија Хам, кустос музеја и додаје:

„У циљу адекватне заштите, а сходно свим стручним процедурама, због габарита и тежине артефакта, било је неопходно ангажовање транспортног возила и више радника. Са управом депоније је договорено да се споменик у складу са могућностима заштити како би већ у понедељак ујутру безбедно могао бити транспортован код нас. Међутим, према информацијама којима располажемо споменик је нестао између суботе, 11. јула у 17 часова и недеље, 12. јула у осам часова.”

Како је наглашено у музејском саопштењу, највећи број таквих споменика у музеје доспева као случајни налаз, док последњих деценија таква открића из Србије најчешће илегалним каналима, путем црног тржишта, одлазе у иностране колекције и музеје.

„Будући да археолошки предмети откривени на територији Србије по закону припадају Републици Србији, а имајући у виду да је епиграфски споменик евидентиран и снимљен од стране стручњака музеја и да је покренут административни поступак за његово преузимање, његов ’нестанак’ се квалификује као тешка крађа, те је против непознатог починиоца поднета кривична пријава”, упозоравају из музеја и напомињу да „особе које су споменик незаконито присвојиле, морају бити свесне чињенице да га нигде и никада у иностранству неће моћи продати било којој аукцијској кући, јер је то ’врућа роба’ која је детаљно фотографисана и у блиској будућности биће публикована у стручној литератури”.

Како је најављено, ако истражни поступак не буде дао резултате и уколико споменик ускоро не буде пронађен и враћен, све релевантне информације о њему биће постављене и у Интерполову базу украдених археолошких предмета. У складу са важећим законским регулативама и ратификованим међународним споразумима ако се, на пример, споменик било где у свету појави на продају у било ком тренутку у будућности, мораће да буде враћен у Србију уз спровођење истраге о путу који је прешао до купца код кога је затечен.

„Како постоји могућност да је споменик могао бити отуђен из незнања позивамо особе које су то учиниле да га предају Народном музеју у Београду или га обавесте о томе где се налази, у ком случају неће сносити последице које следују за кривично дело крађе. Молимо све грађане који примете овај споменик да о томе обавесте Народни музеј или полицију. Особе које се руководе личном зарадом од продаје овог и многих других археолошких налаза, као и сви посредници у тим пословима, свесно се баве криминалним радњама без имало обзира према јавном и општем интересу”, апелују из музеја.

Коментари10
2fa69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule
Policija samo treba daprati ebay. Npr neka ukucaju Vincha tamo pa ce da vide gomilu predmeta koji su za prodaju i koji su prodati. Treba i prodate stvari da traze nazad jer se tamo lakse nadju podaci zvanicno.
Francesco
Sa jedne strane primetan je nemar "struke", takve stvari se jednostavno ne ostavljaju na ledini da prenoće, a s druge strane arheo mafija je postala jedna veoma opasna organizacija koja, po mojim saznanjima, ne preza čak ni od nošenja vatrenog oružja prilikom svojih noćnih "istraživanja". Danju tesar, noću Indijana Džons, a onda se po forumima hvale "ulovom". Znaju se poimence, samo što postoje strukture u redovima čuvara zakona koje im nude zaštitu u zamenu za procenat njihovog ulova.
milovan
Cim se nemoze naci pocinioc. Odmah se zna tko ima umesane prste.
bole
mislim da bi bilo pametno da se osim te opsesije Rimskim imperatorima na tlu Srbije posvetimo Ilirima koji su starosedeoci Srbije i samim tim deo nas. Da se otvore muzeji posvećeni Ilirskom kulturnom nasleđu.
Ненад
Илирско (а нису само они, већ ће пре бити заступљенији Трачани, а делом и Келти) културно наслеђе се своди на сукобљена племена и не треба их мешати са Винчом. Једини начин да створимо новац да би отварали музеје и да би они опстајали јесте туризам. Питам се, шта је богатом туристи занимљивије - богато римско/византијско наслеђе, објекти, споменици, уметност, или дивља и међусобно сукобљена племена?
SLOBODAN MIKAVICA
kad su nadjenji predmeti od ogromnog znacaja, cudi me da odgovorni nisu nasli za potrebno da iste automatski sklone na sigurno mjesto ili na mjestu propisno zastite. Ovo mi lici na tipicni srpski javasluk pa onda kuku sta se desilo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља