уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.07.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Од Европске централне банке милијарду евра за ликвидност

Зајам је превентивно одобрен и може се повући до краја јуна 2021, а постоји и могућност продужења рока
(Фото А. Васиљевић)

Србија има превентивно на располагању милијарду евра у случају да је нарушена ликвидност финансијског система коју јој је обезбедила Европска централна банка (ЕЦБ).

Народна банка Србије (НБС) саопштила је да је ЕЦБ позитивно одговорила на иницијативу за успостављање превентивне репо линије путем које би се, у случају потребе, домаћем финансијском систему могла обезбедити додатна ликвидност у еврима. На тај начин омогућен је додатни вид подршке домаћој економији у условима пандемије ковида 19.

„ЕЦБ и НБС постигле су споразум да успоставе репо линију за обезбеђивање ликвидности у еврима српским финансијским институцијама уколико се јави таква потреба у условима поремећаја на тржишту насталих због пандемије ковида 19. Путем ове репо линије ЕЦБ обезбеђује ликвидност у еврима централним банкама земаља које нису чланице зоне евра у замену за одговарајући колатерал у еврима. Репо линија даје могућност НБС да од ЕЦБ позајми максимално милијарду евра. Свако појединачно коришћење средстава може се вршити на рок од највише три месеца. Репо линија остаје на снази до краја јуна 2021, осим ако се тај рок не продужи”, наведено је у саопштењу.

НБС поново истиче да ни динарска ни девизна ликвидност домаћег банкарског сектора нису угрожене. И пре кризе изазване вирусом корона банкарски систем је пословао у амбијенту високих вишкова ликвидности. Благовременим и адекватним мерама, које је НБС спровела од самог почетка кризе, обезбеђена је додатна подршка ликвидности финансијског система Србије. Висок ниво девизних резерви земље представља више него довољан потенцијал за одговор на евентуалне поремећаје девизне ликвидности. У ситуацији глобалне неизвесности изазване пандемијом вируса корона, успостављање превентивне репо линије са ЕЦБ пружа додатну сигурност и даје снажну поруку да НБС предузима све што је могуће како би се сачувала стабилност домаћег финансијског тржишта и економије у целини.

Бранко Урошевић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се ради о краткорочном зајму, а из формулације да смо дужни да дамо колатерал у еврима јасно је да позајмица има и камату. Не знамо колику.

„Ово је само превентивна мера. Не треба заборавити да овде послује доста банака са капиталом из ЕУ које су у земљама матицама под ингеренцијом ЕЦБ. Давањем краткорочног зајма, који се ипак односи на све финансијске институције, ЕЦБ спречава наше проблеме који потенцијално постоје и за субјекте које она контролише”, објашњава Урошевић додајући да је то битно јер смо ми значајно интегрисани у европске финансијске токове.

Овај стручњак подсећа да је после избијања кризе сличну репо линију америчка централна банка (ФЕД) обезбедила Европској централној банци. Тада је ЕЦБ имала проблем с ликвидношћу, а ФЕД јој је обезбедио неограничену количину долара. Проблем је, између осталог, и настао и због тога што су финансијске институције широм света, услед избијања хипотекарне кризе, имале огромне количине хипотекарних обвезница у доларима.

Коментари10
ca7bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Nemci su pred svojim Ustavnim sudom postavili pitanje nadleznosti centralne banke u kontekstu protivrecnsoti sa nemackim Ustavom. Srbija nije clan EZ niti evro grupe.. Otkud onda nadleznost evropske centralne banke za Srbiju? U stvari vise je pitanje kolicine zaduzivanja nego nadleznosti. Centralna banka je otkupljivala bez ogranicenja drzavne i obligacije preduzeca. Zamenjujuci ih za ''likvidnost''. Pitanje je vrednost stampanog novca i placanje kamate i glavnice . Opet stampanjem novca?
Stari realista
Sada je valda svima jasno zasto nasi politicari pricaju da hoce u EU.a sta stvarno misle to je drga stvar.
gile
Колико видим,ово радосна вест !!! Е, унуци моји ....и праунуци...
Tomo Curanovic
Glavno pitanje je kolike su kamate i koji je rok vracanja. O tome u ovom clanku nista ne pise. Zaboga miloga, nemojte se zaletati.... Tomo, Texas USA
Radoslav Jovanović
Zapad se pretvorio u štampariju novca bez pokrića. Kockarski rezon da će se sve vratiti u budućnosti. Ima li budućnosti sa ovakvom njihovom politikom. Mi smo tu beznačajni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља