До краја године Србија ће вероватно усвојити нови закон о ознакама географског порекла за пољопривредно-прехрамбене производе. Закон је у фази нацрта, а једна од предложених измена јесте и та да ће они производи који имају ову ознаку а не производе се последњих седам година, изгубити тај статус, потврђено нам је у Министарству пољопривреде.
– Суштина је да такве производе имамо на тржишту. Ми, нажалост, имамо такву ситуацију да за поједине нема произвођача из различитих разлога. Из неких објективних, попут кладсовског кавијара, који се не може производити јер у Дунаву више нема неких од тих врста риба или су ретке. Док за неке друге једноставно нема интересовања – рекао је за наш лист Бранислав Ракетић, руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране при Министарству пољопривреде.
Ракетић је истакао да ће министарство учинити максимално да сваки од тих производа са листе ревитализује. Ипак, како каже, свесни су да то неће моћи да буде изводљиво у свим случајевима. Очекује се и одређена измена спецификација јер оне раније нису одсликавале реалну производњу тих производа и потребно је да сада буду прилагођене.
У Европској унији успостављен је јединствени систем признавања ознака географског порекла. Постоји јединствена база таквих производа. Купци, најчешће велике трговинске компаније или власници специјализованих продавница имају могућност да директно контактирају произвођаче.
Произвођачи из Србије, будући да нисмо чланица ЕУ, морају да прођу кроз двостепену регистрацију.
Најпре на националном нивоу, а потом у још једном, уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште уније. Како је објаснио наш саговорник, нацртом новог закона сада је јасно дефинисан поступак комуникације са Европском комисијом,у случају приговора постављени су рокови за доставу допунске документације уколико се то тражи...
– У Србији би сада, према новим прописима, целокупна надлежност за регистрацију таквих пољопривредно-прехрамбениух производа прешла са Завода за интелектуалну својину на Министарство пољопривреде, изјавио је Ракетић. Он каже да, према тренутној евиденцији, у Србији има 47 пољопривредно-прехрамбених производа који би могли да буду заштићени и у Европској унији. Неки од њих ту ознаку имају 20 и 30 година, а поједини се и не производе.
Око много производа са заштићеним географским пореклом, попут грчке фете или крањске кобасице, годинама су се водили спорови у ЕУ о томе која држава има право на њихову производњу. Некада су окончавани споразумно уз посредство Брисела. Грчка је недавно од Европске уније формално затражила да се започну законске процедуре против државе Данске због присвајања фета сира. Министарство пољопривреде Грчке саопштило је да је фета препознатљив грчки прозвод, и да је Данска одбила да сарађује по правилима Европске уније. То је, како су навели, омогућило данским произвођачима да производе „имитацију фете“ и „имитацију сирева ЕУ“ и извозе у земље које нису чланице ЕУ.
На питање да ли се слични спорови у будућности могу очекивати и за неке производе на које Србија сматра да полаже право, Ракетић одговара да овакви производи имају добру репутацију, па су самим тим и често предмет злоупотреба. То је сталан проблем у ЕУ који траје годинама. Он верује како за већину производа Србија неће имати сличних проблема. Рецимо, лесковачки ајвар има тачну одредницу за подручје где се производи и паприка и крајњи производ који је заштићен.
– Али могли бисмо да имамо за нека географска подручја која делимо са суседима Срема или Старе планине. Ту ћемо дефинитивно имати приговоре, али ово је практично уобичајено. Само морамо да будемо спремни да дамо довољне доказе да су ти брендови потекли с подручја Србије – истиче Бранислав Ракетић.
Наш кавијар стизао до Америке
Специфичност „кладовског кавијара”, овог врхунског деликатеса била је да се производио по традиционалном рецепту у Кладову од икре моруне, јесетре, паструге и кечиге, уловљеним у Дунаву. Брендиран је још у доба СФРЈ, па поново 2000. Још 2009. објављивано је у медијима да су два преграђивања ове реке, када су грађени Ђердап један и Ђердап два, прекинути путеви морунама и јесетрама од Црног мора до природног мрестилишта у Ђердапској клисури када полако престаје производња овог познатог деликатеса. На тржиште Америке извожене су некада тоне познатог црног кладовског кавијара из Источне Србије. Фирма која се бавила производњом српског кавијара у међувремену је пропала.
