уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.07.2020. у 21:21 Јасна Петровић-Стојановић

„Фантоми” утајили 14,8 милијарди динара

Откривене 92 фирме које су покушале да не плате порез због чега су поднете 1.364 кривичне пријаве
(Фото Н. Неговановић)

Током прошле године откривене су 92 такозване перачке и фантомске фирме за које је познато да су главни покретачи сиве економије у Србији. Реч је о фирмама које на разноразне начине покушавају да изиграју закон и „помогну” предузећима – која иначе регуларно послују – да утаје порез.

Пореска управа је због тога поднела 1.364 кривичне пријаве, а износ изгубљеног прихода, односно утајеног пореза је скоро 15 милијарди динара. Како стоји у извештају о раду владе за прошлу годину, утврђени су новооткривени јавни приходи у укупном износу од 24,8 милијарди динара.

Проф. др Горан Радосављевић, с универзитета ФЕФА, указује да, генерално гледано, поменути број перачких фирми није велики будући да у нашој земљи послује на стотине хиљада правних лица и предузетника.

– Истовремено, чини се и да је добар помак ако се узме у обзир висина избегнутог пореза од 14,8 милијарди динара, јер је протеклих година та свота бивала и знатно већа – каже наш саговорник.

Разлоге за опстајање таквих фирми треба сагледати с две стране.

– С једне стране, заказала је држава зато што не спроводи законе и спроводи контролу, али и закони у којима перачи увек нађу рупу да преваре и државу и порезнике. Па док их не ухвате – истиче Радосављевић.

На питање колико се годишње по овом основу оштети буџет, одговара да су процене различите и да иду чак и до 20 одсто БДП-а годишње, значи толико се изгуби услед сиве економије.

Он истиче да није реално очекивати да се сива економија и постојање ових фантомских фирми анулирају, јер то нигде у свету није успело, али се мора настојати да им се уђе у траг и прекине утаја.

– Сива економија се и у земљама Европске уније исказује двоцифреним бројевима. Неки од начина спречавања масовне злоупотребе и избегавања плаћања пореза јесу боља координација инспекцијских служби, али и ефикаснији правосудни систем – сматра проф. Радосављевић. Казне су, истиче, различите – од новчаних до затворских, у зависности од висине утајеног пореза.

Сектори у којима се порез таји су различити, од угоститељства до грађевинарства. Генерално, фантомске фирме се оснивају с намером избегавања плаћања пореза у свакој области. Оне се оснивају како би предузетницима омогућили нелегалне послове и утају, а у нашим условима их није тешко ни основати. Упућени у проблематику објашњавају да је у почетку тешко и утврдити да ли је реч о чистој или о перачкој фирми јер се предузећа оснивају врло брзо и с улогом не већим од 100 евра. У Пореској управи подсећају да је раније за отварање фирми било потребно 5.000 долара, а сада од 2.000 до 3.000 динара.

Проблем је што од тренутка када почне да се обавља делатност и док порезници примете сумњиве нелегалне радње, таква фирма се угаси и нестане због чега се и зове фантомска.

Такође, проблем је и у томе када је више фирми регистровано на једној адреси јер те особе или не постоје или их порезници не могу наћи. Притом, ако је фирма регистрована на старију особу, што се најчешће дешава, држава не може да наплати потраживање, порез или нешто друго, јер та особа нема никакав капитал.

Поводом фантомских предузећа порезници се слажу да је најчешће реч о нелегалном увозу, извозу или финансијским трансакцијама. Дакле, примера ради, на царини фирма покаже сву уредну документацију, али док стигне на проверу до тржишне инспекције, они су већ продали робу и угасили фирму.

Проблем порезницима праве и удружења као посебна врста фантомских фирми. То и нису фирме него су основане по Закону о удружењу, значи нису профитабилне.

Када пореска управа уђе у траг овим предузећима, фантомима се одмах одузима ПИБ и онемогућава рад, а Агенција за привредне регистре не дозвољава власницима или власнику да промене податке у регистру.

Пореска полиција потом од банака тражи податке о фирмама које су фантому уплаћивале паре на рачун.

Најчешће се на овај начин покушава избећи плаћање ПДВ-а, и то неоснованим коришћењем претходног пореза из лажних рачуна перачких и фантомских фирми.

Најједноставнији начин да се порез не плати јесте да правно лице пребаци новац на пословне рачуне фантома чији власник потом подиже кеш и враћа новац правним лицу које је уплатило, уз задржавање накнаде, односно провизије.

Примера ради, ако фирма има на рачуну пет милиона динара, а хоће да дође до готовине, она проналази фантома који ће јој издати фрактуру на три милиона за испоруку неке робе. Од тога су два милиона за робу и милион за ПДВ. За уплаћени новац ће се прво одбити ПДВ, а перачу ће бити исплаћена провизија од пет или 10 одсто, како се већ актери нелегалне трансакције договоре, за услугу лажног фактурисања.

После свега, тужилаштво је на потезу да казни пераче и фантоме, а што су казне оштрије, већа је вероватноћа да ће се проценат сиве економије смањивати.

Коментари12
6d2c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gustav Floberka
Šta kaže gosn profesor, "izgubi se 20%"? Mogli bi takođe da kažemo da privreda uspe da sačuva 20% od alave države, kojoj ni pola svega našeg nije dovoljno... Ne može čovek ništa ni da pokuša da radi a da mu se država odmah ne ugradi sa "đe si poš'o bez nas, daj odma nama naše". A zamislimo samo kako bi izgledalo da svako ko ima ideju može da proba da je i ostvari, bez da odmah mora da plaća advokata, knjigovođu, notara, poreznika i opštinsko ćatu...
Vid
Bravo Dragano,jer je istina da PDV plati krajnji potrošač- građanin ,a firme koje se razmeću da su veliki poraski obveznici ustvari su samo veliki državni blagajnici- naplatioci PDV-a u ime države pa otuda priča o visini PDV-a pogađa smo krajnjeg potrošača.
Dragano
Tih 20% pdv nije vaše,već ja plaćam državi,vaša je marža!Vas država ima kao posrednika.
Београђанин
Народ, тј фирме, би плаћале више пореза да су порези и доприноси нижи.
bole
smanjite PDV i resena stvar
Lingvista amster
Postovani gospodin profesor bi mogao da objasni u kom vremenu i stanju je rec “bivala”.
zeljko951
Podici minimalni promet za PDV na 20000000.00 i na taj nacin smanjiti broj obveznika koje treba kontrolisati i avaziju PDV a eliminisuci rad "na casnu rec" !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља