четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.07.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Договор ЕУ предуслов и за наш опоравак

Повећана претприступна помоћ из ИПА фондова, а много важније је што ће њихове компаније које овде раде добити простор за дисање па неће зауставити инвестиције
„Сименсов” погон за производњу ветрогенератора у Суботици (Фото А. Васиљевић)

Немају само чланице Европске уније разлога за задовољство што је постигнут договор о вишегодишњем заједничком буџету и фонду за опоравак, већ и Србија и остале земље чије економије зависе од њихових и које добијају претприступну помоћ из ИПА фондова.

Укупан износ пакета за опоравак је 1.824 милијарде евра, од чега се 1.074 милијарде налазе у оквиру заједничког буџета за период од 2021. до 2027. године. Фонд за опоравак ЕУ износи 750 милијарди евра, а чине га 390 милијарди бесповратне помоћи и 360 милијарди зајмова.

У оквиру фонда за суседство и свет налази се и инструмент претприступне помоћи за Србију и друге земље у процесу евроинтеграција за који је у наредних седам година намењено 12,5 милијарди евра. У претходном буџетском периоду за ИПА фондове је било издвојено 11,7 милијарди евра.

Бранко Урошевић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је за ЕУ, цео свет, па и за нас, одлична вест што је споразум постигнут. На опаску да према приступним земљама нису били баш широке руке с обзиром на то колики су износ пакета помоћи себи наменили, овај економиста каже да је добро и то што нам помоћ није умањена. Поготово зато што су свађе око пара биле велике.

„За нас је корист пре свега то што се ЕУ није распала, а она је наш најважнији спољнотрговински партнер, што би изазвало код нас огромне поремећаје. Њихов договор је за нас добар зато што ће њихове компаније које овде послују добити простор за дисање па неће зауставити инвестиције. Због помоћи извеснији је и ранији опоравак. За нас је битан опоравак Италије, која је наш први спољнотрговински партнер, а њен најразвијенији део, Ломбардија, највише је страдао”, каже Урошевић.

Сад када је извесно да ће за нас бити финансијске помоћи из ЕУ намеће се питање како је потрошити, то јест коме је дати. Он сматра да би био погрешан конзервативни приступ, односно помагање онима који не могу да опстану. То исто важи и за садашње недоумице код нас у смислу коме помоћи у евентуалном другом пакету помоћи привреди. Увелико се прича да паре треба снајперски прецизно усмерити.

„Не треба помагати индустрије које не могу да преживе, већ треба видети шта се може учинити с њиховим запосленима. То није лак задатак и не завидим никоме ко води економску политику. Велике су непознанице и велика одговорност”, каже Урошевић.

Што се тиче помоћи из претприступних фондова, није битан само износ, већ и ефикасно трошење, додаје он. Важно је да повећамо капацитете администрације, као и владавину права како би их искористили. У том смислу најважнија су искуства Пољске, Мађарске, Естоније, које су у том смислу највише напредовале.

„Ми не можемо лако да утичемо на стратешка питања, као што су решење проблема Косова и хармонизације са спољном политиком ЕУ, што подразумева други курс према Русији. Али можемо да урадимо све што је до нас на привлачењу инвеститора”, каже овај економиста.

Његов колега такође с Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је добро и за нас и за њих што је постигнут договор око пакета помоћи, јер су Немачка и Италија наши главни спољнотрговински партнери и важно је да се они што пре опораве. У те две земље иде две трећине свог нашег извоза у земље ЕУ. Указује да је крајње неизвесно када ће се економија опоравити, и то упркос договору о парама.

„Актуелни пакет помоћи привреди ЕУ је много скромнији од оног након избијања прошле светске кризе 2008. године. Сада је предвиђено 1.800 милијарди евра, а онда је одмах на почетку ЕУ одлучила да помогне са 2.300 милијарди евра. Процењује се да је укупна помоћ у наредним годинама износила око 5.000 милијарди евра”, каже Савић.

Он не очекује да ће пакет помоћи да „испегла” привредни пад, јер је опоравак евро зоне, па и последично наш, врло неизвестан. Оцењује да је ова криза већа од претходне и опаснија, јер здравствени ризици повећавају неизвесност.

„Немачка је у 2008. години имала привредни пад од 4,5 одсто, а за 2021. годину предвиђа им се пад од десет одсто. Сличне су прогнозе међународних финансијских институција и за друге најразвијеније земље ЕУ. Све то говори о размерама кризе”, истиче Савић.

Коментари6
43d92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Toni Peric
Pretpristupna pomoc iz IPA fondova EU znacajna za oporavak Srpske privrede. Verovatno ce uslediti i finansijska pomoc iz Kine i Rusije?
Jimmy
Haha, koja pomoc iz Rusije i Kine? To ne postoji.
Радојко
Све треба подробно проучити. ЕУ себи намењује додатних 1824 - 1074 = 750 милијарди ЕУР. За нас и остале намењено је додатних 12.5-11.7 = 0.8 милијарди ЕУР. Треба уочити и да знатно мања Црна Гора добија више него Србија. То није крај, та средства ЕУ су до сада трошена да Србија плати ЕУ-стручњацима израду студија о прилагођавању наше привреде ЕУ жељама. Зато не треба мислити да можемо добити "силан новац ЕУ који ће решити све наше проблеме", само да "учинимо све што ЕУ од нас тражи".
Radoslav Jovanović
Štampaj i uživaj? Svi problemi se odlažu za budućnost? Pa ima li budućnosti?
Дипломирани политиколог
Одличан чланак. Укратко- како буде ЕУ, тако ће бити и нама. Приче о сарадњи са Кинезима и Русима су лепе овако за чути, али што се економије тиче, врло се добро зна са киме највише радимо и не би било добро да се ЕУ нешто лоше деси, јер онда можемо да се поздравимо са економијом.
Liu Ciu Volodja
"...„За нас је корист пре свега то што се ЕУ није распала,..." Moolim? Kakvi su ovo sad disonantni tonovi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља