уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.07.2020. у 12:58 Далиборка Мучибабић

Западна капија Београда у легату Михајла Митровића

Део богате заоставштине архитекте његова супруга поклонила Историјском архиву Београда у којем ће Митровићев стваралачки опус бити доступан јавности
(Фото С. Мандић)

Макете, пројекти, цртежи, фотографије са виђенијим људима попут Добрице Ћосића, Ане Бешлић, Петра Лубарде, Миодрага Протића, текстови које је објављивао у „Комунисту”, „Оку”, као и реакције на важне друштвене теме које је писао за „Политику” само је део заоставштине која је пре два дана стигла у Историјски архив Београда.

Њу је уступила супруга архитекте Михајла Митровића, Јелена, са идејом да у тој културној установи буде формиран Митровићев легат и да дело њеног животног сапутника који је преминуо пре две године, каже, сачува од заборава.

– Годину дана сам сређивала Микичину архиву. Наша дневна соба била је пуна кутија које су људи из Архива однели и тада сам осетила као да је део Михајла и мене отишао са том грађом. Али, ипак сам задовољна јер верујем да ће сав тај материјал бити од користи истраживачима, али и једног дана и мојим унуцима којима још ветар капу носи – истиче Митровићева.

Ту документацију сређиваће стручњаци Архива како би што пре могли да сачине уговор о легату, каже Слободан Мандић, помоћник директора Историјског архива Београда.

– Заложили смо се да преузмемо Митровићеву архиву и кад завршимо правни део посла детаљно ћемо сортирати тај материјал великог архитекте који ће бити доступан јавности. Код нас је и легат архитекте Ивице Млађеновића, а осим тога ми чувано и огромну техничку документацију, пројекте зграда подигнутих у Београду међу којима су и дела Михајла Митровића – истиче Мандић и подсећа да се у депоу Архива чува 14 километара грађе о прошлости Београда.

Михајло Митровић био је „Политикин” колумниста са најдужим стажом, писао је за наш лист дуже од пола века. Пре пет година повукао се са места председника Академије архитектуре Србије, струковне организације чији је оснивач био. Као мало који домаћи архитекта стварао је дуже од пола века и имао је срећу да већина његових пројеката не остану само цртежи на папиру.

За Западну капију Београда, стамбено-пословни облакодер „Генекс” куле, говорио је да је то његово ремек-дело, а осим њих аутор је изведених зграда попут хотела „Путник”, стамбене вишеспратнице у Браће Југовића, Цркве Светог Василија Острошког на Бежанијској коси...

Аутор је бројних књига и добитник признања као што су Октобарска награда града Београда, две „Борбине” и Велика награда за архитектуру Савеза архитеката Србије, Орден Светог Саве, УЛУПУДС-ова и Седмојулска награда за животно дело.

Умро је у Београду у децембру 2018. године у 97. години.

Коментари1
36371
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

1984.
Orvelovska arhitektura

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља