недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.07.2020. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: ДРАГАНА ВАРАГИЋ, глумица

Истина је лековита и враћа идентитет

Сад разумем оне који скачу из падобрана, одлазе на места где људска нога није крочила, треба ми тај противотров, не дам „Зуму” да ме за живот испразни
(Фото Драгана Удовичић)

Стигла је прва девизна донација на рачун Фонда солидарности УДУС-а. Корак по корак... Хвала пријатељима из Вашингтона. Док воде акцију за помоћ једној од најугроженијих болница у Србији, нису ни наш Фонд заборавили. Солидарност...

Ове речи глумице Драганe Варагић које су протеклих дана имале много „лајкова” на друштвеним мрежама, биле су повод да је замолимо за интервју. Наша саговорница која је годинама уназад живела и радила у Канади, поред бројних обавеза, протеклих дана истрајавала је на Фонду солидарности који је заживео при УДУС-у.

Драгана Варагић, једна од омиљених професорки Академије уметности у Београду, иза себе има бројне награђиване позоришне и филмске улоге, овога пута отиснула се у хуманитарне акције како би помогла свом еснафу и људима којима је у овом времену помоћ потребна.

– Ово је лична иницијатива коју сам повезала са институцијом, УДУС. Нисам желела да оснивам свој фонд, желела сам да урадим нешто за Удружење драмских уметника Србије, којем и сама припадам. УДУС има Фонд солидарности у којем нажалост нема новца. Немам никаквих амбиција да се званично укључујем у рад те институције, сем појединачних акција којима могу евентуално да помогнем. У ситуацији где нас је корона поделила на оне који редовно добијају плату, нас који радимо у установама културе и образовања, и самосталне и независне уметнике који више немају могућност да раде, ни да зарађују, сматрала сам да терет ове природне непогоде треба да поделимо. Држава је обезбедила минималце за три месеца за одређени број људи, али је један број остао „испод радара”, невидљив, а и бојим се да ће овај проблем да се продужи, нажалост, на целу годину. Таман и када бисмо сутра почели да живимо као да се корона никад није десила, треба времена да се поново покрене независна сцена. Упутила сам позив нама запосленима у Србији и дијаспори у Канади и Америци да се прикључе Фонду солидарности – прича за „Политику” Драгана Варагић.

Прве донације су већ стигле. Ко су појединци који су се истога трена одазвали вашем позиву?

Прве донације стигле су од мојих колега запослених на Академији уметности, хвала им што смо се разумели и што су се одазвали позиву. Прве иностране уплате „легле” су из Вашингтона. Тамо постоји део наше дијаспоре који већ годинама покреће многе акције за помоћ Србији. И све раде волонтерски. Не очекујем никакве велике резултате, желим да идемо корак по корак и да не одустанемо. Кад се будемо окренули видећемо где смо стигли.

Реч коју најчешће изговарате је солидарност. Колико нам је она данас потребна?

Чувена антрополошкиња Маргарет Мид каже да је цивилизација почела оног тренутка када је човек почео да помаже другом човеку у невољи. Цивилизација или не, то је избор који имамо. Једноставно је.

У приватном животу се највише чувате горчине. Зашто?

Зато што бес и љутња сагоре, а горчина када се насели остаје. Погледајте наша имена Вера, Нада, Рада, Слободанка, Драгана, Милица, Сања, Љубица, Даринка, Жељка… Тако треба да се живи. Да бисмо могли да живимо живот морамо да поверујемо, да бисмо веровали морамо језик да вратимо себи. Много смо га рашчинили, изобличили злоупотребом. Нема се на основу чега веровати. Мора се почети испочетка. Реч по реч, да се заслужи поверење у сваку понаособ. Када сам радила „Пенелопијаду” Маргарет Атвуд записала сам, а не бих ни данас ништа мењала: „Речи данас не значе много, и често служе да се замаскира истина и да нико не носи свој прави идентитет. Постале су често деструктивне и служе лажи, опасно средство у уништавању оног другог, користећи за то неког трећег... Тешко је данас пронаћи истину, а истина је лековита и враћа идентитет, и само тако поново се успоставља природни ред.”

На најновијем протесту били су и млади родитељи са бебама у колицима, и они који су дошли бициклом, или тротинетом, они који су седели на трави у парку и разговарали. То су људи жељни да верују друштву у коме живе. Бојим се да је тек после ових последњих догађања највећи број младих одлучио да оде из земље. И није реч о економској ситуацији, већ о „кружном току” манипулације насиљем. То што је полиција на најновијим протестима тукла и хапсила оне који су дошли да мирно протестују уместо оних са бакљама и оних који су их гађали каменицама је у малом – „шта није у реду у држави Данској”. Дивим се онима који су попут Марије Лукић натерали неког Јутку у затвор, па макар и на само три месеца.

Како се ванредна ситуација одразила на ваш рад? Да ли је ово време пандемије променило нешто у вашем ставу, навикама?

На почетку ми је „Зум” био занимљив. Сад га не подносим. Дарове које даје наплаћује стоструко и дуготрајно, бојим се. Држала сам часове и пробе преко „Зума”, сазивала састанке катедре. Урадили смо много, што се видело и на нашим испитима. Ипак, тај десети део секунде између аудио и видео записа, та лаж да се налазимо сви у истом комуникацијском времену, тај десети део секунде размака који морам стално да се правим да не осећам, кошта ме. Кошта ме да кад после неколико сати престанем да радим и искључим компјутер, функционишем са пола капацитета. Прва ствар која нестане је осећај за хумор. Уместо њега осећај тупости и довољности, као да прави живот постаје сурогат. Бистро сунчано јутро ме врати себи и нагрне потреба за животом, укус воћа, кафе, седење на сунцу затворених очију, поглед на реку. Једино мање читам. Углавном краће форме. Музика стално. Сад разумем оне који скачу из падобрана, одлазе на места где људска нога није крочила, треба ми тај противотров, не дам „Зуму” да ме за живот испразни.

На којим принципима, смерницама инсистирате у раду са својим студентима?

Глума је баланс између стицања и отпуштања контроле, између прављења структуре и дозвољавања да вам се нешто деси. Глума је небо и земља, а ви између разапети покушавате да разумете шта вам богови говоре, а да не изгубите тло под ногама. Глума је позив да се нечији дамари уједначе са вашима. Моји пријатељи из Канаде када им је ћерка имала 16 година и желела да упише глуму послали су је код мене да је чујем. Занимљива, радознала и рекла бих талентована природа, у међувремену је докторирала инжењерство у медицини. И ради разноврсне експерименте. Послала ми је један рад у вези са инструментима које је инжењерски креирала. Експеримент је био да је једна група људи ходала по ужареном угљевљу, а друга их посматрала. Истовремено су мерени  откуцаји срца групи која посматра. За неко време откуцаји срца код оних који су посматрали су се уједначили. То се дешава и у позоришту. Кад је догађај јаког унутрашњег интензитета, кад се деси то „нешто” што знамо да постоји, а не волимо да причамо о томе, кад се публика умири и почне да дише једним дахом, кад осетите као да вам је цело гледалиште стало на длан руке… то је оно што чини позориште вечним. То је живот сам у Талијином храму. Кад нестане потребе за тим, онда смо можда престали да будемо живи, а да то и не знамо.

Коментари2
405a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sanja Grujic
Svaka cast.☺
Miki Andrejevic
Fantasticno, sjajno i istinito. Daje nadu da ce biti zivota posle korone i svega sto nas je snaslo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља