петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.07.2020. у 21:11 Далиборка Мучибабић

Градња градске галерије – следеће године

Изменама планског документа дела Косанчићевог венца, просторно културно-историјске целине од великог значаја, стварају се услови за добијање грађевинске дозволе за тај објекат културе

Градска галерија на Косанчићевом венцу, просторно културно-историјској целини од великог значаја, могла би коначно да почне да се зида крајем следеће године. Плански основ за наставак пројектовања и потом издавања грађевинске дозволе и избор извођача радова требало би да добије зелено светло у Скупштини града у октобру. Тада се, како каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста, очекује усвајање измена плана детаљне регулације Косанчићевог венца за део блока између улица Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац који је на јавном увиду до 29. јула. Будући да план осим галерије диктира правила игре и за градњу меморијалног центра на темељима порушене Народне библиотеке, Ђумрукане, Центра за културу „Мале степенице”, променаде, али и станова на двема локацијама, сигурно је да ће изменити изглед личне карте престонице што Косанчићев венац као један од најзначајнијих и најосетљивијих делова старог Београда представља.

Промене тог плана ставиће тачку на проблем који је будућој галерији висио над вратом, а односи се на имовинскоправне зачкољице на земљишту које је неопходно да се формира грађевинска парцела, додаје Стојчић.

Пре две године све је изгледало као готова ствар. Стојчићев претходник Милутин Фолић 2018. најавио је почетак изградње галерије до краја 2019. године. Фолић је као и у многим другим пројектима мислио да има разлога за радовање, али се оно показало прераним. Додуше, влада је тада изградњу градске галерије прогласила за јавни интерес, што је требало да омогући експропријацију објеката на падини између Косанчићевог венца и Карађорђеве улице како би на тој локацији могла да буде подигнута галерија.

− Реч је о малим површинама које ће град експроприсати. Откуп простора од приватних власника објеката на овом земљишту, које је посед града и државе, основ је за расписивање тендера за избор пројектанта, што је процедура коју градске власти припремају – говорио је Фолић октобра 2018. године.

Његова обећања пала су у воду, а оно што се не мења од 2016. јесте идејно решење градске галерије која ће укопана у падину бити веза приобаља и Косанчићевог венца, односно реке и пешачке зоне у центру. Осим тога, од напада агресивне транзиционе градње биће сачуван један од најлепших градских видиковаца у најстаријем српском насељу у Београду. Надземни део будуће галерије од 140 квадрата и висине осам метара, према победничком идејном решењу са пре четири године окончаног архитектонског конкурса тима ARCVS-a са архитектом Браниславом Реџићем на челу, наћи ће се на тргу дужине 60 и ширине 24 метра. Трећина тог плаца биће под дрвећем.

Са будућег трга видиковца степеништем и рампама посетиоци ће се спуштати до првог од укупно три нивоа галерије, на којем ће бити инфо пулт, радионица, простор за децу, сала за предавања и кафић. Ту је предвиђено постављање главног улаза, одакле ће лифтом и степеништем публика силазити у две подземне етаже намењене изложбама.

Поред уског бетонског степеништа између кућа у Карађорђевој 15 и 17, које води до платоа на коме је данас биста Мике Аласа, биће почетна станица, „писта за полетање”, мини-возића који ће путнике реком приспеле у Београд превозити практично до центра града. Возићем ће моћи да стигну до прве етаже галерије, која ће бити са десне стране, док су са леве планиране широке степенице, „сансет амфитеатар”, ширине 17 метара. Испод њих наћи ће се мултифункционална сала од око 300 квадрата са 100 седишта, потврђено је урбанистичким пројектом.

Тај будући културни центар, са салом и галеријом на којој је акценат, требало би да има око 4.000 квадратних метара. Грубе процене су да би изградња могла да кошта око 3,5 милиона евра, а пројекат ће финансирати град.

Коментари2
1fdaa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sokrat
Dokle više ljudi. Uvaljujete u centar Beograda projekte koje kupuju mali gradovi u Austriji ili Češkoj i to za van grada.
Avala
Ne gusite, ne davite , ne zatrpavajte i ne prepravljajte stari centar grada. Prelepa i prebogata galerija/ zgrada - fondacije/ LY nalazi se u Bulonjskoj sumi, na obodu grada Pariza , i uvek je puna turista i domaci posetioca , koji stizu autobusima/ bez problema/ . Nas Beograd , je i sire od "stogog" centra grada, i pruza lepe mogucnosti za sirenje i oplemenjivanje i ostalih njegovih interesantnih i ravnopravnih delova grada. Iskoristimo ih, to su dobri projekti !!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља