субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.07.2020. у 22:00 Маријана Авакумовић

Капитална улагања надокнађују мањак страних инвестиција

Прилив капитала из иностранства у априлу и мају мањи за трећину
Услед пандемије немачки МТУ за шест месеци одлаже почетак својих активности у Србији (Фото ЕПА/ Michael Hanschke)

Немачка компанија МТУ саопштила је недавно да ће померити почетак својих активности у Србији за шест месеци услед глобалне пандемије. Првобитни план овог авио-гиганта био је да у Новој Пазови за две године отвори погон за ремонт авиона. Ова компанија вероватно није једина. Страни инвеститори одлажу улагања јер се штедњом очигледно бране од кризе. Прилив капитала из иностранства, као важног покретача привредног раста током априла и маја, био је мањи за трећину него у истим месецима претходне године.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за аналитику Привредне коморе Србије, каже да је епидемија ковида 19 допринела да се и у овој области деси пад, што је било очекивано. Међутим, захваљујући снажном приливу у првим месецима 2020. године, апсолутни износ прилива у периоду јануар–мај свакако је респектабилан и износи 1,3 милијарде евра.

– Према актуелним информацијама, нико од значајнијих страних инвеститора није одустао од планираних инвестиција. Наиме, услед епидемиолошке ситуације у њиховим матичним земљама, а свакако и у Србији, неке инвестиције су одложене на период три до шест месеци – каже Станић за „Политику”.

С обзиром на то да се према основном сценарију међународних финансијских институција у наредној години очекује нагли опоравак, наш саговорник наводи да се очекује и наставак снажног прилива страних инвестиција.

– Досадашњи прилив страних директних инвестиција је довољан да се финансира дефицит текућег рачуна платног биланса. Треба имати у виду да ће се услед кризе, у овој години, смањити хронични дефицит текућег рачуна платног биланса на око пет одсто БДП-а. Такође, с обзиром на то да се већина аналитичара слаже да, када је реч о другом таласу епидемије (који се очекује на јесен), не би требало очекивати да дође до примене истих мера затварања као што је био случај у првом таласу. Таквим приступом би реализација инвестиција имала мање техничких ограничења, која су у значајној мери допринела паду инвестиционе активности у априлу и мају – сматра Станић.

Иван Николић, виши научни сарадник у Економском институту у Београду, каже да су у мају нето директне стране инвестиције износиле 201 милион евра, што је за око 26 одсто мање него у истом месецу прошле године.

Он је изнео податак да су за првих пет месеци 2020. стране директне инвестиције за 11,7 одсто или за 166 милиона евра мање него у истом периоду 2019. године. Оценио је да је добро што се, када падају инвестиције, смањује дефицит текућег рачуна, који је за 4,5 одсто мањи него у мају прошле године.

– Дефицит текућег рачуна је смањен пре свега због мањег одлива новца по основу изнетих дивиденди и реинвестирања добити у Србији – објаснио је Николић за агенцију Бета.

Према његовим речима, држава улаже напоре да вредносно надокнади пад нето директних страних инвестиција повећањем капиталних издатака из буџета.

– Капитални расходи су за првих пет месеци ове године већи за 239 милиона евра и премашили су пет одсто бруто домаћег производа (БДП) – рекао је Николић.

Додао је да држава на тај начин покушава да, када падају страна директна улагања, одржи висок ниво инвестирања који утиче на привредни раст.

И Фискални савет наводи да доступни подаци показују да је у априлу дошло до снажног смањења страних директних инвестиција.

– Оне су у априлу биле за трећину мање него у истом месецу претходне године и очекујемо да се овај тренд извесно настави и продуби до краја године услед повећања глобалне неизвесности. То значи да ће Србија неко време остати без важног покретача привредног раста – наводи Фискални савет у најновијем извештају.

Аутори указују да Србија има велику асиметрију између домаћих и страних инвестиција, тако што се сувише ослања на стране, а премало на инвестиције домаћег приватног сектора. Стране инвестиције у Србији су у претходне три године износиле преко седам одсто БДП-а, што је за трећину више од просека земаља централне и источне Европе, док су инвестиције домаћег приватног сектора у Србији биле приближно за трећину мање него у земљама централне и источне Европе.

– Пошто је опоравак страних директних инвестиција у наредном периоду неизвестан и не зависи од домаћих економских политика, Србија би требало да овај мањак инвестиција надокнади у кратком року повећањем јавних инвестиција у инфраструктуру у 2021, а трајније побољшањем инвестиционог амбијента (владавина права сузбијање корупције) за стимулисање инвестиција домаћег приватног сектора – препоручује Фискални савет.

Према подацима Народне банке Србије, током 2018. бруто прилив страних директних улагања у Србију износио је 3,5 милијарди евра (8,2 одсто БДП-а, а током 2019. године забележен је рекордан прилив од 3,8 милијарди евра, 8,3 одсто БДП-а).

Бојан Станић каже да је у последњих неколико година Србија због својих компаративних предности убедљиви лидер у региону у привлачењу страних улагања.

– Криза, за коју се очекује да буде превазиђена на прелазу у наредну годину, не утиче на политику Владе Србије о неопходности привлачења СДИ. С тим што је сада фокус на привлачење СДИ које носе већу додату вредност, која би погодовала производној и извозној структури Србије у периоду када отпочне привредни опоравак – каже Станић.

Коментари5
9c6a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
Сталне инвестиције или кредити? Србија треба да се интегрише са дијаспором око многих питања! Њихове инвестицје и искуства би много помогла у развоју Србије! Како то да није формирана нека нова банка у власништву грађана Србије? Зашто је банкарски сектор препуштен странцима?
Ах ах каква срећа
Кад од власника земље и фабрика постанеш прекарни радник и дође барон инвеститор. Ето за неко време ни неће више бити оних који се сећају како је било пре 30 година када су дошли спасиоци а ми им интелигентно предали своје животе у руке.
Мр Радомир Шћепановић
Стане инвестиције или кредите? Србија треба да се интегрише са дијаспором око многих питања! Њихова искуства би много помогла у развоју Србије! Како то да није формирана нека нова банка у власништву грађана Србије? Зашто је банкарски сектор препуштен странцима?
Божа
Производња авионских мотора је због пандемије опала, па и њихово сервисирање. Ербас очекује новац од ЕУ-а за развој авионских мотора на хидрогенски погон.
Vesa D
...Jat tehnika servisira avio motore vec skoro jedan vek..sta ce taj MTUda otima leba a nasih avio-majstora da ribaju avio delove I rade za koricu leba..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља