субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.07.2020. у 09:52 Владимир Вукасовић

Прва молитва у Аја Софији од 1934. године

Преобраћање бивше цркве у џамију нису критиковале ни секуларне странке, а положај хришћана ће се погоршати ако се настави с исламизацијом права, оцењују саговорници „Политикe” из Турске
Муслимански верници чекају почетак молитве испред Аја Софије (Фото EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU)

„Бићеш поносна на освајача твога”: тим стиховима се музичар из Босне и Херцеговине придружио песми о Аја Софији коју је отпевало деветоро људи из муслиманских земаља, на радост Реџепа Тајипа Ердогана, који је њихово дело објавио на „Твитеру” уочи данашње молитве, прве од 1934. године, којом ће тај бивши хришћански храм у Истанбулу поново бити преобраћен у џамију.

Та је песма очито настала по наруџбини за овај дан, двосмисленим остављајући то да ли се „освајач” односи на Мехмеда Другог, који је заузео Константинопољ и претворио га у Истанбул, или на тренутног председника Турске. Недавни дијалог из ТВ сапунице о Абдулхамиду Другом, последњем османском владару, није толико директна политичка пропаганда, али утолико још боље показује однос турских националиста према Аја Софији. У једној сцени, немачки цар Вилхелм Други каже султану да је претварање Аја Софије у исламску богомољу „рана на срцу сваког хришћанског детета”. Абдулхамид Други му одговара: „Та рана сад мора зацелити. Аја Софија ће увек припадати исламу.”

Тај детаљ указује на симболички значај Аја Софије за турске конзервативце и политичке исламисте, каже за „Политику” Биргул Демирташ, професорка политичких наука и међународних односа на Турско-немачком универзитету у Истанбулу. Ти кругови се никад нису помирили са секуларизацијом земље након пада империје, када се на власт уздигао Кемал Ататурк, који је и претворио Аја Софију у музеј.

„Ердоган своју одлуку представља као ’поновни успон Аја Софије’, ’симбол новог уздизања сунца наше цивилизације’, чиме ствара слику да се османска цивилизација продужава под владавином његове Партије правде и развоја (АКП). Та одлука има значење и за спољну политику Турске – да она, како је то Ердоган нагласио, ’има нешто ново да каже свету’. Његова изјава да ово ’претходи ослобађању Ал Аксе’ (џамије у Јерусалиму) може се схватити као порука муслиманима широм света”, оцењује професорка Демирташ.

„Ослобађање” Јерусалима од Израела Ердоган тешко да може спровести, али су његовом домашају изложени хришћани у Турској. Њихов ионако незавидан положај вероватно се неће погоршати, сем у случају да ово питање ескалира, процењује аналитичар из Турске чије име, на његову молбу, нећемо открити пошто ради за међународну организацију која је под притиском власти.

„Ако би калифат поново био успостављен, што би докрајчило и даље секуларни правни систем Турске, хришћани, алавити (огранак ислама ближи шиитизму него већинском сунитизму) и секуларисти осећали би да су још отуђенији и стављени под притисак”, каже саговорник „Политике”.

О ставу Турака према претварању Аја Софије у џамију поузданих испитивања јавног мњења још нема, мада овај аналитичар претпоставља да већина то унеколико подржава, можда и зато што имају пречих брига. Турска опозиција је остала уздржана према тој Ердогановој одлуци. Главна странка из тог блока, секуларистичка Републиканска народна партија, оспоравала је то што је одлука заснована на османском праву, не и сам тај чин, напомиње професорка Демирташ.

Ако опозиција није реаговала на преобраћање Аја Софије, можда је Ердоган реаговао на опозицију кад је донео своју контроверзну одлуку. Антивладине снаге су на лањским изборима преузеле контролу над готово свим већим градовима у земљи, укључујући и Истанбул, економско средиште Турске. Више од половине грађана Турске живи у опозиционим општинама. Из владајуће странке су у међувремену иступили и поједини утицајни чланови, који су основали сопствене партије и спремају се да Ердогану одузму конзервативно бирачко тело.

„Конверзијом Аја Софије Ердоган покушава да консолидује своје редове више него што се обраћа бирачима. Економска криза, ерозија вредности у његовом покрету и други политички проблеми створили су опасност од распадања Ердоганових страначких редова сад кад постоји алтернатива која се може повезати с истом друштвеном и гласачком базом”, оцењује саговорник „Политике”.

Економска криза коју он спомиње такође је један од разлога за то што се Ердоган – који је дуго тек повремено флертовао с идејом преобраћања Аја Софије, а у неколико наврата је и отворено одбијао – одједном предомислио. Пандемија вируса корона само је гурнула Турску дубље у привредне невоље. На дуготрајан пад вредности националне валуте надовезало се и априлско смањење индустријске производње за 31 одсто у односу на исти период лане. Радна места изгубило је 379.000 људи. Званична стопа незапослености је 13 процената, али поједини економисти сматрају да заправо износи 25 до 30 одсто, каже професорка Демирташ.

То су оне прече бриге за које други саговорник „Политике” каже да Турцима одвраћају пажњу од Аја Софије. Ни у иностранству није било драстичне реакције на промену статуса једног од најпознатијих споменика хришћанства и човечанства. Осим ЕУ и хришћанских цркава, изостали су гласни протести. И Русија, која се представља као заштитник православља онако како би Ердоган хтео да буде вођа свих муслимана, практично је ћутке прешла преко тог чина, вероватно не желећи да поквари добре односе с Турском, који су јој потребни за неке друге „ратове” и праве ратове. У том ћутању данас ће с Аја Софије поново одјекнути песма мујезина.

Коментари66
7f7f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mia
Jako tuzno ali u neku ruku izleda kao da se ipak mole Hristu ispred jednog predivnog pravoslavnog hrama. Istorija ce ipraviti ovu gresku.
Вукашин Јеленић
То знао и Ататурк да се не дрма на дрвету шамара.И да се Турска не меша у туђе политике.Очигледно Ердоган није видео како се распало Османско царство и да данас где земље имају атомско наоружање,не тражи се јаничари са сабљама и луком и стрелом......та времена су прошла.Многи у последње време траже старину.....незнам дали би се и нашим мафијашима свидело да се уведе Душанов законодавник.(батинање,сечење главе са тупом сабљом,жиговање итд)...кад сам прочитао шта се добије за клеветање..их
Дејан Филиповски
Бојкотујмо Турску!!!!! Не путујете у Турску и не купујте Турске производе!!!! Бранимо наше!
Sveta
Jadno je i žalosno šta se događa sa hramom koji je ceo jedan milenijum bio jedna od najvažnijih bogomolja hrišćanstva. Još je žalosnija mlitava reakcija jedne uticajne zemlje, koja to proglašava unutrašnjom stvari Turske. Primera radi, svidelo se to nekome ili ne, Jerusalim sada jeste pod izraelskom upravom, a uveren sam da se nikome u islamskom svetu, a ni svima ostalima, ne bi dopalo kada bi džamija Al Aksa u Jerusalimu bila pretvorena u sinagogu.
др Слободан Девић
Буцко лазмишља: 1) Чија је ливада, онога су и овце; 2) 1389-те смо бранили хришћанску Европу од продора Ислама (да би нам захвалила ножем у леђа), 1918-те смо спашавали "браћу" од нас самих, сада је можда напокон дошло време да срашавамо сами себе; 3) За ватикан су већи непријатељи Православље и Протестанти него Ислам. И Руси су се опаметили, а ми?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља