субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.07.2020. у 19:19 Тања Вујић
ИНТЕРВЈУ: МОХАМЕД АМИН БЕЛХАЏ, амбасадор Краљевине Мароко у Србији

Рабат и Београд јачају стратешко партнерство

Решење питања Косова мора произаћи из преговора између страна у конфликту, и оне морају одобрити то решење
(Фото Амбасада Марока)

Краљевина Мароко и Република Србија деценијама негују одличне дипломатске односе и изванредну сарадњу на међународној сцени. Поводом прославе 21. године од устоличења Њ. в. краља Мухамеда VI, коју Мароко обележава 30. јула, амбасадор Мохамед Амин Белхаџ дао је за „Политику” ексклузивни интервју.

Мароко прославља 21. годишњицу устоличења Њ. в. краља Мухамеда VI. Какве су одлике друштвено-економске збиље Марока данас?

Ове године прослављамо 21. годишњицу устоличења Његовог величанства краља Мухамеда VI у веома тешком контексту, који је обележен ширењем вируса корона.

Дан престола има снажно симболично значење за целу мароканску нацију. Осликава обнову савеза између престола и народа, приврженост мароканског народа постојаности нације, и јединствено место које монархија заузима у колективном сећању и у срцима Мароканаца.

Желео бих да подсетим на то да је од ступања Његовог величанства на престо, 30. јула 1999, Мароко спровео бројне економске и социјалне пројекте, и ангажовао се у свеобухватном процесу дубоких реформи у свим сферама, кроз инклузиван и партиципативан приступ. Овај процес омогућио је Мароку да прође кроз велике промене и довео је до значајних постигнућа.

Осим тога, Краљевина Мароко, која је стуб регионалне стабилности и поуздан и одговоран партнер, повећала је улагање у своје луке, транспорт и индустријску инфраструктуру да би се поставила као чвориште и капија до Африке и страних улагања, одржавајући свој пословни примат у Северној Африци.

Краљевина Мароко и Република Србија у 2020. години обележавају 63 године од успостављања дипломатских односа између Рабата и Београда. Која би била кључна досадашња достигнућа дипломатских односа две земље, какве су даље перспективе?

Наши односи су одлични и засновани су на искреном пријатељству и узајамном поштовању. Обележени су сагласним назорима о питањима од заједничког интереса. Посвећени смо наставку наше изванредне заједничке сарадње с међународним организацијама, за узајамну подршку и одбрану нашег националног суверенитета и територијалног интегритета.

Током 2019–2020. ови односи су достигли одличан динамичан ниво сарадње на различитим пољима, што је поткрепљено наставком политичког дијалога, и применом споразума договорених током последње Заједничке економске комисије, одржане у Рабату у марту 2019. године. Све то утрло је пут ка остваривању нашег стратешког партнерства. Штавише, правни оквир сарадње Марока и Србије ојачан је потписивањем неколико споразума и биће додатно оснажен реализацијом више од десет великих споразума.

Чврсто верујем да ћемо у наредним годинама наћи нове путеве за даљи развој дубоког мароканско-српског пријатељства, заснованог на бројним приликама за јачање наших економских и трговинских веза.

Какво је виђење Рабата кад је реч о Косову?

Тај став је потпуно усклађен с међународним законом и заснован је на Резолуцији С/РЕС/1244 (1999) Савета безбедности УН, која обезбеђује да решење питања Косова мора произаћи из преговора између страна у конфликту и да оне морају одобрити решење.

Поврх тога, Мароко је увек подржавао Србију у међународним организацијама и форумима. Могу само да поменем последњу кандидатуру за приступ у Интерпол коју су поднеле приштинске привремене институције, чему се Мароко супротставио.

Кад је реч о Магребу, како Мароко види решење за кризу у Либији?

Либија се, као суседска и братска земља, суочава с многим изазовима и наша стабилност и безбедност зависе од ситуације у овом делу Магреба.

Мароко је забринут због погоршања хуманитарне ситуације у Либији, што је повећало рањивост земље на епидемију ковида 19. Моја земља је такође разочарана због недостатка међународне политичке воље, упркос међународној доброј вољи, и због ширења иницијатива и страних интервенција које ни на који начин не помажу либијским актерима да се суоче с изазовима заједничког стварања боље будућности за Либију.

Решење мора бити политичко, а не војно, и мора доћи од самих Либијаца, што ће гарантовати јединство, територијални интегритет и национални суверенитет Либије. Желим да подвучем да либијска браћа морају да прилагоде и ажурирају политички споразум потписан у Схирату (Мароко), зато што не постоји једнака алтернатива на столу.

Који је даљи пут развоја Мароканске Сахаре?

Регија Мароканске Сахаре, као саставни део краљевине, доживљава до сада незабележен економски, друштвени, културни и еколошки напредак, захваљујући развојној и инвестиционој политици и значајним ресурсима који су намењени том циљу. Регија Сахаре постаје економско чвориште и водећи стуб сарадње Југ–Југ, и данас представља геостратешки простор мира, стабилности и заједничког просперитета. Њено становништво је укључено у дневни политички живот и изабрало је представнике у локалним скупштинама и у парламенту.

Стога, хтео бих да нагласим чврсту посвећеност Марока политичким процесима за решавање питања Мароканске Сахаре, под ексклузивним окриљем УН, у оквиру Иницијативе за аутономију, која је призната као „озбиљна, кредибилна и реалистична”, у шеснаест резолуција Савета безбедности УН, у оквиру потпуног суверенитета и територијалног интегритета Марока, која дозвољава становништву да демократски управља својим пословима кроз законодавна, извршна и судска тела с ексклузивним надлежностима.

Осим тога, баш као и претходне резолуције, најновија РЕС/2468, усвојена 30. априла 2019, у потпуности одбацује било каква друга застарела решења, која нису ни реалистична, практична, обострано прихватљива, нити заснована на компромису. Штавише, Савет безбедности УН препознао је Алжир као једну од страна које су укључене у регионални спор и потребно је његово јако и конструктивно учешће како би се ставила тачка на ово дуготрајно питање. Стога, Алжир мора да има улогу пропорционалну његовој одговорности у настанку и развоју овог питања, будући да пружа уточиште, финансије, оружје и дипломатску подршку сепаратистичким ентитетима преусмеравајући ресурсе са свог становништва за поступке регионалне дестабилизације.

Вреди поменути да поједине стране настављају са својом пропагандом и дезинформацијама, с циљем да искриве природу овог регионалног конфликта и да фалсификују историјске чињенице. Треба подсетити да је питање Мароканске Сахаре питање довршетка територијалног интегритета у складу с међународним законом. Те стране које одбијају да се суоче са чињеницама и истином још су закључане у застарелим доктринама из времена Хладног рата.

На крају, желео бих да истакнем ситуацију становништва у Тиндуф камповима на територији Алжира, које доживљава најгори облик кршења међународног хуманитарног закона и људских права, с обзиром на то да је Алжир напустио своје међународне обавезе и поверио их наоружаној групи. Алжир и тзв. Полисарио су проневерили хуманитарну помоћ намењену овом становништву, што је Европска канцеларија за борбу против превара (ОЛАФ) открила још 2015. године. Овај чин је недавно осуђен у поднетом нацрту резолуције Европског парламента, који осуђује наставак ове преваре и диверзију међународне помоћи.

Коментари2
35ec3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Eusebio
Bilo bi veoma korisno da marokanska vlada končano ukine turističke vize za državljane Srbije u duhu dobrih odnosa dve zemlje..Nema nikakvih razloga za ovu zastarelu administrativnu meru,tim pre sto se broj turista povecava iz godine u godinu.Takodje je potrebno uvesti redovnu liniju Beograd Kazablanka.
mak
Тако је. Не постоји само Европа, Њемачка, Француска и Британија . Срби и Србија имају велику подршку од многих афричких и азијских земаља и требало би мало више да се поради на међусобној сарадњи. Политичари у Србији треба већ једном да престану да воде политику додворавања Европи и да се отворе према свијету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља