четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.07.2020. у 21:00 Живојин Ракочевић
ДВАДЕСЕТ ЈЕДНА ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НАД ЖЕТЕОЦИМА У СТАРОМ ГРАЦКУ

Анђели косовског завета

Славица Јанићијевић на парастосу са фотографијама побијених чланова своје породице (Фото Ж. Ракочевић)

„Брат је био најумиљатије дете у селу. Грли ме, љуби ме, био је млађи од мене девет година. ’Моја сестра, моја сестра’, викао је од среће кад сам му од прве плате купила одећу за екскурзију. Млађи син личи на њега, седне поред мене загрли ме исто као мој брат. Бог ми је нешто подарио да се сећам (плаче). Ја плачем и код куће, а не само кад причам. Урадила сам њихову слику, уље на платну – стриц, отац и брат Новица у средини.

Једном сам брисала ту слику и узмем да помазим брата... Моја рука је прошла кроз његову главу, моја рука је прошла кроз његову косу. Касније су ми рекли да га је моја жеља додирнула и да је то дар из дубине душе. Ја мислим да су они анђели који нас чувају и да су живи на овом нашем Косову”, сведочи Славица Јанићијевић Поповић. Пре двадесет једну годину на жетви код села Старо Грацко у општини Липљан изгубила је четири најближа члана своје породице – оца Момчила, стрица Милета, брата дечака Новицу и другог блиског рођака Слободана.

Зашто се сећамо злочина у Старом Грацку код Липљана? Зар двадесет једна година од убиства жетелаца није довољна да несрећа нема такву снагу? Да ли је све исто као после прве годишњице? Има ли смисла понављати и слушати исти бол, исте захтеве, исту атмосферу села, што се двадесет година колеба између живота и смрти? Гледано површно и са стране, одговор на ова питања је једноставан и често се поклапа са идејом Албанаца и делом међународне заједнице да би све „требало превазићи и окренути се заједничкој будућности”. Да ли је то могуће и шта овај злочин чини тако видљивим у великом низу најчешће заборављених несрећа које су погодиле овај простор?

„Стриц се често воли више него отац, тако се радовао мојим близанцима, имали су две и по године кад је погинуо. ’Дођи Цици да те загрлим”, говорио је. Други стриц ми је био ближи годинама, па сам расла уз њега. Возио је мотор, једном сам узела да возим и ставила позади мога брата Новицу. А он трчи за мном уплашен. Све сам их изгубила. Погоде ме песме које су волели, па певам и плачем. Шта се ово десило... Сви су крваво радили, дуг нису имали, никоме”, говори Славица Јанићијевић.

На првом месту реч је о злочину у ком је познато све до последњег детаља. Уредни и прецизни војници и официри британског Кфора прикупили су све, до најмање ситнице. Описали живот убица, њихове куће, марке аутомобила, писма која су писали, командну одговорност, па и личне страхове учесника после почињеног злочина. Све то није био аргумент за суд и суђење, те су припадници Ослободилачке војске Косова и њене јединице „Фортуна”, која је, према документима, починила злочин, већ почетком јесени 1999. били слободни људи. „Политика” је ексклузивно објавила детаље и документе ове истраге. Правосудне институције, међународне и локалне одавно су „затвориле случај”.

Други ниво злочина је његова повезаност са основним људским потребама. „Шта год да почнем да радим, мој отац би био ту. Све је знао да ради. Кад сам кућу правила, сваки детаљ ме је подсећао на њега. ’Он би ово знао, он би оно знао’, остало му је пет унучића, а пре неки дан је добио и праунуче. Био је господин сељак, савремен. За све сам га питала и увек је рекао: ’Може.’ Осећам и данас његово поверење”, говори његова ћерка Славица. И јуче, на годишњицу злочина, поверење у те жртве је било потпуно јасно, дошли су већином млади људи. Носе маске и слушају парастос који је служио свештеник Срђан Станковић из Липљана.

Прости сељаци, земљорадници, одлазе да жању жито. Побили су их људи из шуме. Један део ове несрећне приче досеже до оних првих, готово библијских, сукоба земљорадника и сточара. Људи везани за земљу и чекање плодова насупрот оним који се крећу и убирају њихове плодове.

Момирка Чанковић, новинарка из овог села, подсећа да се ове године навршава сто година од његовог оснивања. У једном делу Старо Грацко се укључило и у историју косовског завета. Архитектура овог села и живот његових становника требало је да означе раскид са вековима ропства. Велики пространи трг у центру, широке улице које излазе на њега, различити менталитети српског народа од Лукића, личких рођака Николе Тесле, па до косовских Срба који су у суседном Штимљу једва дочекали крај свог османског ропства. На овом парчету земље где се засновао нови и другачији живот који је требало да покаже практично остварење сна о заветној земљи догодила се жртва која се дубоко уградила у свест савременика.

„Ми смо као једна душа живели”, сведочи Славица Јанићијевић.

Проста, невина, једноставна потреба да се изађе на њиву, да не пропадне година претворила се у фатални масакр из ког се није вратио жив ниједан мушкарац. Кишни јул ратне 1999. године одлагао је жетву, баш као ове године. Вирус корона је условио да старијих људи нема на парастосу. Док се чује „Вјечнаја памјат” свештеника Станковића, на другом крају сеоског трга Албанац гради кућу на купљеној земљи и високо у небо диже дрон који снима нову грађевину и радове.

Имена страдалих

На жетви су убијени Јанићијевићи: Новица, Момчило, Миле и Слободан, Цвејићи: Саша и Љубиша, Живићи: Јовица и Радован, Ђекићи: Станимир и Божидар, Андрија Одаловић, Миодраг Тепшић, Милован Јовановић и Никола Стојановић. Парастосу је присуствовало неколико десетина углавном млађих људи.

Представник Српске листе и министар за повратак у косовској влади Далибор Јевтић је поручио: „Данас смо овде да поручимо да, и поред свих удараца које мештани Старог Грацка проживљавају, од крваве жетве до данас, ми ћемо бити ту да помогнемо да Срби опстану.”

Парастосу су присуствовали градоначелник Грачанице Срђан Поповић, начелник Косовског округа Срђан Петковић, председник Привременог органа општине Липљан Златко Лазић и локални званичници.

Коментари6
0ba57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

damjan
Znamo svi po neku tako tuznu pricu prema nasim rodjacima na KiM a znamo i koliko je nasih hrabrih branioca stradalo u odbrani nase teritorije Srbije.Zato volimo svoje KiM i ne smemo dozvoliti tim otimacima da to ikada dobiju.Ni pomisliti.
Sastav
ima jedna priča, to je valjda rekao vozač koji je prevozio ljude za kada su uzimali organe i prodavali... i kaže on da se seća kako ga je jedan molio da puste sestru, njega ne moraju ali sestru da puste... oni naravno nisu pustili... onda čuo od drugara priču kada su njegovi otišli sa Kosova a njegov deda odlučio da ostane još godinu dana, i nisu mogli da ga dobiju nakon godinu dana... i onda im javio ili su zvali nekog komšiju Albanca i reko im on, došli ovi učk i ubili ga ispred kuće.. strasno
Ima takvih priča
@ Sastav, Dijaspora,... Nažalost tako je - takvih priča ima mnogo i sa Kosova, i iz Hrvatske i iz Bosne. I sa druge strane...
Dijaspora
Tuga ; ovakvih priča ima s Kosova ; Krjine , Hrvatske ; Bosne Kada će sve naše komitragicne vlasti i politicari sabrati sva naša stradanja i obelodaniti ih ? Onda kad su svoj na svome i nisu u zapadnom Džepu ; jer zapadau ( NATO ; evropa ...) , a i domaćim vazalima ne odgovara istina
Mirjana M.
Tolika bol....ne postoje reči za ovo.
Sasa
Hvala Politici i Zivojinu na tekstu.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља