субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.07.2020. у 19:00 Далиборка Мучибабић

Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом

Стручњаци из Музеја града Београда имају 13 радних дана да истраже локалитет из млађег гвозденог доба, величине око 100 квадрата
Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом (Фото Музеј града Београда)

На градилишту Батајничке петље у Земуну багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба, а археолози Музеја града Београда прекјуче су се искрцали на ту локацију и у наредних 13 радних дана истражиће око 100 квадрата тог простора. На основу првог скенирања налазишта из првог века пре нове ере реч је о келтском објекту пречника 16 метара, каже др Милош Спасић, археолог Музеја града, који са тимом стручњака води посао ископавања вредног локалитета и артефаката, од којих су неки, попут керамичких предмета, испливали на површину пре два месеца, када су обустављени радови на том делу будуће петље Батајница. А јуче су пронашли две келтске бронзане фибуле, односно брошеве, каже Спасић.

– Документујемо затечено стање, копање тек следи. На први поглед делује да је реч о келтском ритуалном објекту, постоје и трагови горења, а да ли је ту била ломача тек треба да утврдимо. Комади керамике који су недавно пронађени добро су очувани, крупни су и израђени на витлу, а то је техника коју су Келти донели на ове просторе – објашњава Спасић.

За њега је ово откриће велико и значајно јер је доказ континуитетa организованог живота на овoм простору од праисторије до данас. Предмети који буду пронађени биће изложени у Завичајном музеју Земуна, односно у Спиртиној кући, за коју се после 18 година, колико је била затворена, припрема стална поставка.

На територији Београда и Србије регистровани су бројни локалитети који се везују за млађе гвоздено доба и келтске заједнице, које су ковале први новац у овој области. Међу најпознатијим налазиштима у престоници су Карабурма и Роспи ћуприја, као и келтска насеља у оближњем Јакову и Старом Сланкамену, истиче Спасић.

− Археолошко ископавање финансира инвеститор Батајничке петље „Коридори Србије” и њима, као и извођачу радова „Штрабагу”, захвални смо за то што су, упркос сложеним процедурама, показали велико интересовање за археолошко истраживање – додаје Спасић.

Како сада ствари стоје, ископавање новог још нерегистрованог локалитета не би требало да угрози завршетак Батајничке петље, који је планиран до краја године.

Коментари14
0983d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pink Panter
Jos jedno laziranje istorije u najavi.Srbi su na ovim prostorima od pamtiveka,a to su pokazala i genecka testiranja kostiju iz Lepenskog Vira.
Боро
За љубав истине, грана И2а, која је пронађена у Винчи и Лепенском Виру, је далеко ближа Саксонској грани И2а, него нама И2а-динарику. Даље, И2а-Динарик, је непосредно настао из те саксонске гране, која је жива и даље, и препуна је цела Саксонија ње. Закључак? Срби су постали од Саксонаца, или они од нас? Много тога још има на ову тему да се каже.
Budimir
Jednom ce neko slucajno otkopati "Beograd na vodi" iz kamenog doba !
Slobodan
"Багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба" U to vreme su počeli da rade Batajničku petlju.
Боро
Kelti, Rimljani, Sarmati, Vizantija....jesu li živeli nekad na ovim prostorima i Srbi? Bavi li se srbska arheologija i našim iskopinama? Ili smo pretplaćeni na Rimljane i Avare?
Dragan K.
Е, стварно је доста више тог аутошовинизма. Ако смо у новије доба дали толике научнике, да споменем само Теслу, да ли је могуће да смо у раном средњем веку, искочили из мовара, збацили коже, обукли се као други “развијени” народи, научили да пишемо, научили да копамо руду, накупили злата да купимо оружја да ратујемо са Источним Римом, поробимо цео Балкан, а иза себе не оставимо ништа. Па ми смо најталентованији народ Европе. Ко су Келти? Они су нестали када смо се ми појавили? Случајно? А?
Ljubomir Filipović
Bacila bi se arheologija i Srbima, samo kad bi ih našla. Dotle ostaje da proglašavamo tuđu kulturu i nalaze za srpske.
Gvido Prikaza
Kroz ove prostore mnogo naroda i kultura je bilo i prošlo.. šteta što od svake nismo prihvatali i sačuvali ono najvrednije za društvo a ne za pojedinca

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља