Некадашњи председник САД Бил Клинтон, уочи избора за председника САД 1995. године, позвао је босанску владу, коју су предводили муслимани, да учини територијалне уступке како би се окончао рат, пише у документима које је објавила председничка библиотека, а који говоре о дешавањима у БиХ током трогодишњег рата, пише британски Гардијан.

У декласификованом документу пише да су босански званичници били запањени што Вашингтон покушава да их наговори на нове уступке, укључујући и прихватање евентуалне поделе њихове земље по етничким линијама.

У документу се наводе и интервјуи са неким од главних јунака, а који одражавају одлучност Била Клинтона и његовог спољнополитичког тима да по сваку цену пронађу решење за трогодишњи сукоб пре почетка његове озбиљне председничке кампање 1996. године, чак и ако је то значило награђивање лидера босанских Срба за њихову политику.

У транскриптима телефонских разговора Клинтона са светским лидерима наводи се да је он понављао да је разочаран што снаге босанских муслимана нису успеле да сачувају Сребреницу, а исте недеље када је „Сребреница пала”, Клинтонов саветник за националну безбедност Ентони Лејк поставио је завршне детаље стратегије за извлачење САД из босанске катастрофе, преноси Танјуг.

Та стратегија, коју је Лејков тим започео у недељама пре напада на Сребреницу, била је да покуша да приведе крају мировни споразум заснован на приближно равномерној подели територије, али да се, ако то не успе, мировне снаге повуку, да се укине ембарго на оружје Босни и пружи муслиманско-хрватској федерацији подршка ваздушним ударима.

Али, цена такве подршке САД је била висока, јер би Босанци потенцијално морали да учине уступке, укључујући предају територијалног интегритета - федерација би можда требало да прихвати мање од половине државе, док би Американци размотрили притисак на муслиманску страну да пристане да Срби у Босни у року од 2 до 3 године по окончању рата одрже референдум за издвајање из БиХ.

„Уколико босански муслимани не могу да убеде босанске Србе да њихова будућност лежи у реинтеграцији у БиХ, нема смисла блокирати мирно раздвајање заједничке државе, по чехословачком моделу”, наводи се у документу.

Предлог је узбунио неке чланове администрације, попут Дејвида Шефера, тада саветника амбасадорке при УН Медлин Олбрајт, који је написао да је то веома клизав терен.

„Срби су заузели велики део територије захваљујући етничком чишћењу, а сада им омогућавамо демократски референдум да то потврде”, рекао је Шефер тада.

Александар Вершбов, у то време виши директор за Европу у Савету за националну безбедност, рекао је да је документ компромис између различитих америчких агенција.

Клинтон се у разговорима са Жаком Шираком жалио и на босанску војску, која је побегла уместо да се бори против Срба.

„У Сребреници је било око 3.000 босанских војника, али они су ... напустили зону борбе”, рекао је Клинтон.

На крају су се САД и њихови савезници сложили да заузму став над последњом муслиманском енклавом која стоји у источној Босни, Горажде, претећи великом одмаздом ако буде нападнута.

Хрватска офанзива на Србе у западној Босни у августу 1995. поново је цртала мапу и присиљавала Србе за преговарачки сто без обећања за одржавање референдума.

На крају, Клинтон је поново изабран за председника САД 1996. године, чиме је постигнут циљ, а Клинтонови документи, међутим, служе као подсетник колико је мало фалило да САД одустану од Босне, наводи Гардијан.