четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.07.2020. у 11:59

Како је Клинтон хтео да оконча рат у Босни и зашто је његов план пропао

У објављеном документу пише да су босански званичници били запањени што Вашингтон покушава да их наговори на нове уступке, укључујући и прихватање евентуалне поделе њихове земље по етничким линијама
Бил Клинтон са супругом и ћерком у посети америчким трупама у близини Тузле, децембра 1997. (Фото EPA-PHOTO/EPA/ANTONIO BAT)

Некадашњи председник САД Бил Клинтон, уочи избора за председника САД 1995. године, позвао је босанску владу, коју су предводили муслимани, да учини територијалне уступке како би се окончао рат, пише у документима које је објавила председничка библиотека, а који говоре о дешавањима у БиХ током трогодишњег рата, пише британски Гардијан.

У декласификованом документу пише да су босански званичници били запањени што Вашингтон покушава да их наговори на нове уступке, укључујући и прихватање евентуалне поделе њихове земље по етничким линијама.

У документу се наводе и интервјуи са неким од главних јунака, а који одражавају одлучност Била Клинтона и његовог спољнополитичког тима да по сваку цену пронађу решење за трогодишњи сукоб пре почетка његове озбиљне председничке кампање 1996. године, чак и ако је то значило награђивање лидера босанских Срба за њихову политику.

У транскриптима телефонских разговора Клинтона са светским лидерима наводи се да је он понављао да је разочаран што снаге босанских муслимана нису успеле да сачувају Сребреницу, а исте недеље када је „Сребреница пала”, Клинтонов саветник за националну безбедност Ентони Лејк поставио је завршне детаље стратегије за извлачење САД из босанске катастрофе, преноси Танјуг.

Та стратегија, коју је Лејков тим започео у недељама пре напада на Сребреницу, била је да покуша да приведе крају мировни споразум заснован на приближно равномерној подели територије, али да се, ако то не успе, мировне снаге повуку, да се укине ембарго на оружје Босни и пружи муслиманско-хрватској федерацији подршка ваздушним ударима.

Али, цена такве подршке САД је била висока, јер би Босанци потенцијално морали да учине уступке, укључујући предају територијалног интегритета - федерација би можда требало да прихвати мање од половине државе, док би Американци размотрили притисак на муслиманску страну да пристане да Срби у Босни у року од 2 до 3 године по окончању рата одрже референдум за издвајање из БиХ.

„Уколико босански муслимани не могу да убеде босанске Србе да њихова будућност лежи у реинтеграцији у БиХ, нема смисла блокирати мирно раздвајање заједничке државе, по чехословачком моделу”, наводи се у документу.

Предлог је узбунио неке чланове администрације, попут Дејвида Шефера, тада саветника амбасадорке при УН Медлин Олбрајт, који је написао да је то веома клизав терен.

„Срби су заузели велики део територије захваљујући етничком чишћењу, а сада им омогућавамо демократски референдум да то потврде”, рекао је Шефер тада.

Александар Вершбов, у то време виши директор за Европу у Савету за националну безбедност, рекао је да је документ компромис између различитих америчких агенција.

Клинтон се у разговорима са Жаком Шираком жалио и на босанску војску, која је побегла уместо да се бори против Срба.

„У Сребреници је било око 3.000 босанских војника, али они су ... напустили зону борбе”, рекао је Клинтон.

На крају су се САД и њихови савезници сложили да заузму став над последњом муслиманском енклавом која стоји у источној Босни, Горажде, претећи великом одмаздом ако буде нападнута.

Хрватска офанзива на Србе у западној Босни у августу 1995. поново је цртала мапу и присиљавала Србе за преговарачки сто без обећања за одржавање референдума.

На крају, Клинтон је поново изабран за председника САД 1996. године, чиме је постигнут циљ, а Клинтонови документи, међутим, служе као подсетник колико је мало фалило да САД одустану од Босне, наводи Гардијан.

Коментари8
3e329
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boki
Cudan neki poraz Gdje ti vrh naredi povlacenje a druga strana zauzme praznu teritoriju koju godinama unazad gleda samo na razglednicama...
LaCosta
Citao sam juce ovu vest u Gardijanu u jednom dosta pristrasno intoniranom tekstu koji je izmedju ostalog ponavljao poznate fraze o "8000 ubijenih muskaraca i mladica". Za izlazak iz tog rata zapadne sile su upravo upotrebile famoznu Srebrenicu a sve u dogovoru sa svojim ljudima u vrhovima zaracenih strana. Ne treba ni smetnuti sa uma da je Klinton bio samo figura u rukama "askenaskog lobija" koji je u to vreme upravljao sa SAD a koji je u SFRJ pripremao poligon za Ukrajinu, krunu cele operacije.
Леон Давидович
Неко дакле рехабилитује Клинтона пред Србима, америчког председника који је донео највеће зло Србима. Зашто је САД подржала сепаратизам Бошњака и Хрвата у БиХ и хитно их признала већ 6. априла 1992. на дан Хитлеровог напада на Југославију? Сепаратизам БиХ био је узрок рата и свег зла и пропасти у БиХ. А у рату све три стране вршиле су етничка чишћења. На крају руководство РС предало је најсрпскије крајеве непријатељу , управо оне где је на данашњи дан 27, 7. 1941. избио устанак Срба.
Леон Давидович
@ Slavko Srpske snage našle su se u tom položaju zbog izdaje. Pustili su hrvatske snage da uđi i Glamoč i Grahovo iza leđa Knina, dok su deo vojske odvukli na Srebrenicu. Potom sledi "Oluja" a u avgustu i septembru predaja teritorije zapadne B. Krajine. To je proizvelo haos u vojsci, a neprijatelj je to hteo da iskoristi i sasvim progna Srbe iz BiH. Ipak im njihovi saveznici to nisu odobrili.
Божидар
Зато се и не зна ко је аутор текста!
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља