недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.07.2020. у 15:45 Владимир Вукасовић
ИНТЕРВЈУ: АЛОНА ФИШЕР КАМ, амбасадорка Израела у Србији

Можемо постићи много у сајбер-безбедности и пољопривреди

Солидарност Срба и Јевреја заснива се на заједничком страдању, а говор председника Вучића на конференцији АИПАЦ-а и најава отварања представништва у Јерусалиму изузетан су корак у развоју наших односа
Фото амбасада Израела

Напуштам Београд након четири године, током којих смо сведочили значајном продубљивању односа Израела и Србије. Kао најзначајнија достигнућа у развоју тих односа истакла бих посету израелског председника Рувена Ривлина Србији 2018. године, одлуку председника Александра Вучића да у Јерусалиму отвори дипломатско представништво Србије, већу разноврсност израелских инвестиција у Србији, отварање Лектората за хебрејски језик и културу на Филолошком факултету у Београду, као и усвајање закона о меморијалном центру „Старо сајмиште”, каже Алона Фишер Kам, амбасадорка Израела у Србији, у опроштајном интервјуу за „Политику”.

Израелске компаније су много уложиле у београдске некретнине. Ту су и значајне инвестиције, већ начињене или планиране, у обновљиве изворе енергије. Осим отварања представништва у Јерусалиму, председник Вучић је најавио и да ће Србија купити израелско оружје, и то не у малим количинама. Има ли новости у вези са свим тим плановима и шта се даље може очекивати од наше сарадње?

Израелске инвестиције у некретнине годинама су представљале мотор наших билатералних односа. Последњих година премашиле су две милијарде евра и са поносом сам посматрала како су утицале на урбани развој градова широм Србије, посебно Београда. Инвестиције водећих израелских компанија укључују и секторе обновљивих извора енергије, третмана вода, јавног превоза, хране и пића, авио-мотора, пољопривредне технологије… Број израелских туриста знатно је порастао, али се услед пандемије вируса корона очекује пад на том пољу. Ту је и привредна размена стабилног раста од 15 одсто на годишњем нивоу, што је одлично, имајући у виду да наше две земље немају потписан преференцијални трговински уговор. Верујем да много више можемо постићи, на пример на пољима сајбер-безбедности, пољопривреде и третмана вода. Много труда смо уложили како би били потписани уговори који омогућавају јачање економске размене. До сада су закључени они о избегавању двоструког опорезивања, ваздушном саобраћају, царињењу и пољопривреди.

Израел је светска сила у области информационих технологија, чији је развој један од приоритета српске владе. Kако нам Израел може помоћи у томе?

Jeдинствене историјске и геополитичке околности у којима је Израел развио своју високотехнолошки оријентисану економију могу бити изузетно релевантне за Србију. Сличности наше две земље и наших друштава чине Израел добрим примером. Десетине израелских предавача и ментора долазиле су у Србију да поделе своја искуства и знање. Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић иницирао је посету оснивача „Питанга”, најстаријег израелског фонда ризичног капитала, имајући у виду да овдашњи стартап екосистем мора да привлачи инвеститоре. Израелско Министарство спољних послова обезбедило је грантове за неколико ИТ пројеката у Србији. Имамо и први заједнички менторски програм у области спортских технологија. Имала сам привилегију да упознам бројне заинтересоване стране српског иновационог екосистема и, импресионирана њиховим ентузијазмом и способностима, сматрам да Србија треба да преузме активнију улогу у светском екосистему иновација.

Kакве су биле реакције у Израелу на учешће председника Вучића на последњој конференцији АИПАЦ-а (комитета који заступа интересе Израела у САД)?

Говор председника Вучића на тој конференцији, као и његова изјава о намери да отвори не само економско, већ и званично дипломатско представништво Србије у Јерусалиму, у Израелу се сматра изузетним кораком у односима наше две земље. Да би се разумео значај те најаве, треба је посматрати у ширем контексту, с једне стране изазова с којима се Србија суочава, а с друге у светлу корака које су обе стране предузимале у циљу јачања билатералних односа.

Да ли је пандемија зауставила успостављање меморијалног центра „Старо сајмиште”, према закону коначно усвојеном у фебруару?

Поздрављам парламент Србије због усвајања закона након дугог ишчекивања и бројних дебата. Старо сајмиште је симбол заједничког страдања Јевреја, Срба и Рома. За нас Јевреје, то је место одакле су јеврејске жене, деца и стари одвођени и убијани у гасним камионима. Влада Србије обезбедила је одређени буџет за прву фазу пројекта, који је планиран за другу половину године. Надам се да ће се то догодити без одлагања имајући у виду да је реч о дугорочном пројекту који ће омогућити како Србима, тако и странцима, да науче више о историји логора. Што више чекамо, више се суочавамо с опасношћу не само од порицања Холокауста, већ и од појаве алтернативних историјских наратива у тренутку када генерације оних који су преживели ужасе и сведочили им полако одлазе.

Да ли је вирус корона имао утицаја на процес реституције?

Kолико ја знам, реституција јеврејске имовине тече у складу с плановима. Тај закон не представља гест према Јеврејској општини, већ моралну и законску дужност враћања правде жртвама. Србија је једина земља у Европи која је усвојила овакав закон и успешно га спроводи. Његов успех требало би да служи као добар модел земљама које нису раде да предузму такав корак.

Очекујете ли да ће последња судска одлука о легалности избора у Јеврејској општини Београд умирити раздор у јеврејској заједници Србије?

Последња одлука суда важан је корак у том смеру. Сада када је конфликт, надам се, превазиђен, треба уложити напоре у обнављање заједнице, враћање поверења у њене лидере и радити за добробит мале, али активне јеврејске заједнице у Србији.

Јасеновац је важно место у сећању и Срба и Јевреја. Покличи и погрде из времена усташког режима користе се и данас против Срба, последњих месеци опет појачано. Шта мислите о непосустајућем ревизионизму у тој земљи?

Солидарност Срба и Јевреја заснива се и на заједничком страдању током Холокауста. Јасеновац, познат као „Аушвиц Балкана”, важна је компонента те трагичне историје. Борба против ревизионизма, порицања или релативизације Холокауста у нашем је заједничком интересу. За то су неопходна додатна академска истраживања која би умањила шансе за политичку злоупотребу тог осетљивог питања. Међутим, борба против антисемитизма и порицања Холокауста није само билатерално питање. Оно треба да буде европска и глобална брига јер је реч о подривању вредности на којима је Европа саздана. Данас, када се број преживелих Холокауста смањује, од изузетне је важности да Европа ојача три кључна стуба у борби против антисемитизма и порицања Холокауста, а то су образовање, законодавство и сећање.

Kако Србија стоји с ревизијом историје? Многе теорије завера протурају се и у нашем сајбер-простору. Антисемитски инциденти све су чешћи у Европи. Да ли је тај талас захватио и Србију?

Охрабрена сам посвећеношћу Владе Србије борби против антисемитизма и њеном укљученошћу у бројне пројекте сећања на Холокауст. Недавно је усвојена радна дефиниција антисемитизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), отворена је прелепа суботичка синагога, ту су и закон о реституцији јеврејске имовине и активности на Међународни дан сећања на жртве Холокауста и током године широм земље. У Србији сам упознала бројне наставнике, људе из невладиног сектора и појединце који посвећују своје време и знање сећању на Холокауст. Посебно ме охрабрује велики број младих који учествују у таквим активностима, јер је порука „Никада више” њима упућена. Нарочито нас је дирнула посета председника Вучића Јерусалиму поводом 75. годишњице ослобађања Аушвица, уз гест истицања жуте заставе са Давидовом звездом на балкону председништва. Срећна сам што сам научила да су јудаизам и Јевреји цењени у Србији и да је антисемитизам маргинална појава. На неколико инцидената који су се догодили током мог мандата овде надлежни органи углавном су адекватно реаговали. То су важни кораци које би и друге земље требало да следе. Ипак, треба знати да ниједна земља није имуна. Говор мржње и антисемитизам живе на друштвеним мрежама које не познају географске границе.

Коментари1
a9d26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Saradnja
Imamo vojne vezbe Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije. Mogli bi da imamo vojne vezbe Israel Defense Forces i Vojske Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља