среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.07.2020. у 14:53 Дејан Спаловић
ПРОФЕСИЈА ДОПИСНИК

Живот вам увек пружи прилику

Радећи свој посао, Славица Џиновић, дописница РТС-а из Лознице, научила је многе ствари, између осталих, да секиром цепа дрва, вуче плуг који је закачен за волове, вози улт... И управо су то неке смешне ситуације по којима је људи препознају
(Фотографије лична архива)

Бити новинар у Лозници је за дописницу Радио телевизије Србија Славицу Џиновић изазов. Да би што боље дочарала живот у овом делу Србије Славица је возила тракор, цепала дрва и багер у Љубовији. Није је уплашила ни пандемија ковида 19, а баш када је отишла на прошлогодишњи одмор, позвали су је из редакције да се врати на посао, јер су поплаве поново направиле велику штету у местима у источној Србији.

- Када сте новинар, није важно где сте, јер причу видите у свему. Лозница је град у ком сам рођена, и у који сам се вратила после завршетка студија, и у којем, искрена да будем, нисам веровала да ћу наћи посао у струци. Живот вам, међутим, када се најмање надате пружа прилику, и ја сам своју искористила. У почетку сам се борила за приче, а онда како су људи почели да ме упознају, оне су долазиле саме. Више пута се показало да моји суграђани имају поверења у мене, али и у РТС као Јавни сервис, и да често из својих тешких ситуација излаз виде само ако емитујемо њихову причу. И заиста се и дешавало да се ствари након тога мењају. Успевали смо да  анимирамо људе да пруже помоћ онима којима је потребна, да се обнове путеви, обезбеде клизишта - истиче Славица Џиновић за „ТВ ревију“.

Иако не жели да призна, њени суграђани јој верују више него политичарима. Кажу да политичару дођу и оду, а да Славица остаје и наглашавају да је увек ту да им помогне у решавању комуналних проблема.

- Дописништво РТС-а често је сламка спаса за коју се људи хватају онда када на њихов проблем не реагују они који су за то надлежни. Највише сам поносна на то што сам радећи свој посао упознала сваки ћошак Лознице, Крупња, Љубовије и Малог Зворника, и у сваком селу, и оном најзабаченијем стекла познанике и пријатеље. Дешавало се да ми у знак добродошлице направе торту, да ми спреме ручак када у њиховом месту остајем цео дан, или да ме уведу у свој дом да се угрејем онда када промрзнем због ниске температуре... Било је и ситуација када су због доброг кадра и правог момента били спремни да цео догађај помере и организују онако како ја сматрам да треба - шеретски наглашава Славица.

Реке које су поново поплавиле овај део Србије и клизишта која су однела куће, имовину и стоку биле су додатни изазов за Славицу Џиновић. Каже да

свака непредвидива ситуација и догађај који изискују дозу ризика, за њу  представљају изазов, јер је зависник од адреналина, и признаје да је неко ко је немирног духа.

- Током трајања ванредног стања због вируса корона, показала сам сама себи колико могу бити сналажљива, и у ситуацији у којој је све затворено доћи до приче. Лозница није била град у којем је било великих проблема због вируса, али је свакако био изазов радити у таквим околностима. Током поплава крајем јуна, први пут сам се суочила са ситуацијом у којој је живот мог колеге и мене заиста био доведен у питање, јер смо били на лицу месту у моменту када је пукао мост у Љубовији и када је река почела да са собом повлачи и бандере. Иако смо били упозорени од полиције да не идемо преблизу, јер није безбедно, нисмо, као и обично послушали савет, и тако смо се нашли у опасности. На сву срећу, успели смо да побегнемо, а када су ме питали да ли сам извукла неки закључак из те ситуације (у смислу да не треба толико да ризикујем), мој одговор је био да сам схватила да могу много брзо да трчим -  истиче ова новинарка.

Признаје да јој често буде жао што у својој екипи, док се суочава са ћудима природе, немам неког ко би бележио само оно што се дешава иза камере. Додаје да те ситуације једино могу да покажу колико је њен посао занимљив, али често и тежак.

- Многи мисле да је то што виде на телевизији и што траје некад и мање од два минута, све оно што смо урадили тог дана, а не знају да иза тога стоје сати проведени на терену. Радећи овај посао срела сам се и научила многим стварима којима иначе не бих. У Крупњу су ме, рецимо, научили да секиром цепам дрва, у Малом Зворнику да вучем плуг који је закачен за волове, а у Љубовији сам возила улт. И управо су то неке смешне ситуације по којима ме људи препознају. На улици ме често зауставе и питају: „Јеси ти она Џиновић што је уживо кисла на врху зграде са оџачарем?“ Или ми после целодневног извештавања, не наплате пиће у кафићу, јер сам, кажу, заслужила да се освежим -  препричава Џиновићева.

Да ће кренути новинарским путем знала је када је још као мала од оловке замишљала микрофон, а од огледала камеру, и потом препричавала све што јој се десило тог дана. Потајно је маштала да ће бити бити новинарка и драго јој је што машта постала стварност. Управо из тог разлога јој је после средње школе смер новинарство на Факултету политичких наука био једина жеља. У дописништво РТС-а у Лозници тврдида је дошла случајно, као почетник.

- Међу првим теренима ми је било извештавање из Зворника у Републици Српској када је младић ушао у полицијску станицу и убио полицајца. Верујем да су тада схватили колико истовремено могу бити сналажљива, храбра, али и луда, јер је за многе и даље мистерија како сам са целом екипом прешла границу и организовала одлазак до места догађаја које је било потпуно блокирано. Због тога што сам нас довела у опасност, била сам критикована од свог одговорног уредника, али моја екипа и ја бисмо опет урадили исто - наглашава.

С поносом истиче да подршку заиста има са свих страна и да јој никада није фалила. Каже да је сам свој највећи критичар, и да има проблем са тим да не уме да прихвати речи хвале, јер увек сматра да је све што је урадила могло много боље. Ипак, признаје да би слагала кад би рекла да јој не прија када јој неко каже да је добро урадила посао, нарочито старије колеге од којих свакодневно учи.

- Најсрећнија сам, ипак, када похвале добијем од свог четворогодишњег сина, којег често због посла не видим по два или три дана. Његова реченица: „Славка, баш си била данас екстра, и немој да бринеш добро сам“ - у исто време ми даје ветар у леђа, али и слама срце - закључује Славица Џиновић која је рођена 1. децембра 1988. године у Лозници где је завршила основну и средњу школу. Звање дипломираног новинара на Факултету политичких наука у Београду стекла је 2012. године, а на Радио телевизији Србије је запослена од 2015. године.

Глоса: „Највише сам поносна на то што сам радећи свој посао упознала сваки ћошак Лознице, Крупња, Љубовије и Малог Зворника, и у сваком селу, и оном најзабаченијем стекла познанике и пријатеље. Дешавало се да ми у знак добродошлице направе торту, да ми спреме ручак када у њиховом месту остајем цео дан, или да ме уведу у свој дом да се угрејем онда када промрзнем због ниске температуре...“

Коментари0
7b1e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља