петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 29.07.2020. у 21:21 Ивана Албуновић

Цена малине добра због несташице

Килограм овог воћа откупљивачи плаћају од 210 до 270 динара јер је укупан овогодишњи род смањен најмање за 30 одсто
(Фото Д. Урошевић)

Ово лето проћи ће без протеста малинара који су први пут, после неколико година, задовољни ценом тог воћа. Због несташице, не само код нас већ и на светском тржишту, хладњачари малину откупљују за најмање 210 динара по килограму.

Стручњаци, међутим, овакво стање на тржишту оцењују као краткорочну добит за произвођаче јер је род малине драстично смањен што би у перспективи могло да доведе до нових проблема.

Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за јагодасто воће, каже да је светска несташица малине дефинитивно утицала на раст цене која се тренутно креће од 210 до 270 динара. Берба тог воћа у нижим пределима је завршена и по свим показатељима, истиче, приноси су јако редуковани. Каже да је род малине у Србији смањен минимум 30 одсто и да ће тешко бити остварива ранија пројекција о укупном приносу од 55.000 до 57.000 тона. Квалитет је такође шаренолик и зависи од тога колико су малињаци били на удару непогода. Тамо где је било града појављује се такозвана флекава малина, с делимичним оштећењима.

Међутим, како објашњава, због значајног мањка тог воћа на тржишту при откупу се не обавља класификација и све иде у продају по истој цени. Он не верује да ће укупни род моћи да буде увећан на основу увоза малине из БиХ, како се последњих дана могло чути у медијима, јер је и тамо производња пала на једну трећину некадашње производње од око 20.000 тона.

– Питање цене се уопште не поставља. Микер се, једино, плаћа више у односу на виламет и друге сорте – каже Лепосавић и додаје да је оваква ситуација краткорочно добра за оне произвођаче који имају шта да понуде, али да с обзиром на навике из ранијих година такво стање на тржишту може поново да доведе до пораста тражње за садним материјалом којег, нажалост, ми немамо довољно.

– Поново се вртимо у оном кругу. Узимамо заражене саднице, садимо и повећавамо површине, али приноси не расту пропорцијално. Ово је наш највећи проблем. Једноставно, недостаје нам стратегија – каже Лепосавић. Наводи добар пример Чилеа. Ова држава је, објашњава, у једном тренутку плански снизила производњу и када су достигли одређени ниво, држава је обезбедила квалитетан садни материјал и ставила га на располагање произвођачима.

Како је за Бету изјавио председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић аконтна (почетна) цена прве класе малина порасла је ове године, због преполовљеног рода услед невремена, на око 210 динара. У исто време 2019. износила је од 150 до 170 динара.

Он је оценио да статистика ипак неће показати да је род малина мањи 50 одсто јер власници хладњача увозе малине из БиХ и мешају их са малинама из Србије и извозе као домаћи производ. Радовић каже да упркос вишој цени произвођачи неће моћи да остваре зараду јер су временске неприлике уништиле део рода па су приноси слаби и једва ће покрити трошкове производње.

– У свету је огромна потражња малина и очекујемо да извозници након продаје робе доплате још 20 динара по килограму – рекао је Радовић. Истакао је да сада због девизног прилива од извоза држава, која и сада субвенционише произвођаче, треба још више да их мотивише да обнове производњу. Према његовим речима, због ниских цена, посебно 2017. многи су запустили малињаке и да је Србија, која је међу лидерима у свету по производњи и квалитету малина, изгубила то место јер је производња пала. Како је објаснио, откуп малина по багателним ценама последњих пет-шест година допринео је да се површина под засадима од око 6.000 хектара смањи на око 1.600–2.000 хектара.

Коментари11
774a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

peki
o kakvoj vi dobroj ceni pricate, ova cena je ispod visegodisnjeg proseka/srecnih god./pa pre ....godina je bila 250,ja sam 2002 davao malinu za 70din, tad je cena jagode bila 10din,sad je jagoda 350din, a malina 210, toj je pravo stanje u zemlji srbiji..a bice jos gore...
Sreten Bozic -Wongar
Srbija ima najplodniju zemlju u Evropi - mogla bi imati i najbolji zivotni standard. U evetu je 8 milijardi gladnih dusa - proizvodnja hrane je najunosniji posao. Srbija je narod sa sela poslala u diasporu i zivi od njihovog doprinosa umesto da unaporedi poljuprivredu Malinarima kao sto su ova deca treba dati orden za rad i skolsku stipendiju.U njima je buducnost Srbije a ne na paradi ponosa.
Poznavalac_prilika
Sada kada su proizvodjaci malo uzeli novaca i kada je situacija sa finansijske strane kudikamo bolja treba da se razmislja sta i kuda dalje? Treba da se udruzuju, da ulazu u bolji sadni materijal, da se pokusaju uvesti nove sorte pogodne za konzum, da se mladima da sansa a da se stara garnitura skloni itd itd. Nista od ovoga se nece uraditi jer oni kad im je dobro oni misle da nikad nece doci drugacije vreme misle da se trzisne prilike ne menjaju a one se menjaju iz minuta u minut.
geras
neće ništa od predloženog uraditi, kao što nisu i za sve ove godine koje su obeležile kuknjave i blokade puteva . ove godine im odgovara kako tržište deluje, a dogodine, ako rodi, jovo nanovo .
Раћа
Каква срамотна цијена откупа! Каква пљачка узгајивача! У Аустралији, у самопослугама, малине из Србије коштају 52 долара по килограму. То је 31.5 евра или 3711 динара. Они плаћају 270 динара (2.3 евра) српским узгајивачима и још кажу да је то добра цијена. Радо бих вам поставио и фотографију из супермаркета, да поткрепим ову моју тврдњу.
Darko
Hoce li malinari sada visak dobiti uplatiti u budzet? Kad su im cene bile male trazili su nasilno blokadama da svi mi kroz budzet pomognemo njima da dostignu zeljenu cenu i profit mimo trzista. Treba li sada svi ostali da blokiramo njih i trazimo isto? Da pomognu budzet, jer ocigledno imaju visak profita.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља