уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.07.2020. у 20:15 Мирјана Сретеновић

Фрагменти на размеђи филозофије и књижевности

„Што се круна више сија, тим је народ више у мраку”, писао је Божидар Кнежевић пре једног века у делу „Мисли”, о коме се говорило на скупу у Институту за књижевност и уметност у Београду
Божидар Кнежевић (Фото: Википедија), Мисли, 1925, допуњено издање

Кажу да је свако своје среће ковач. Само што судба једноме даје и чекић и готово усијано гвожђе, а други га мора ковати често хладно, а често и голом песницом.

Ово је записао Божидар Кнежевић (1862–1905), професор историје и преводилац, аутор дела „Мисли” о којем је недавно било речи на скупу „Српска књижевност почетком 20. века, модерност и стари задаци” у Институту за књижевност и уметност у Београду.

Проф. др Саша Радојчић приредио је књигу „Божидар Кнежевић” у едицији „Десет векова српске књижевности”. Он пише да Кнежевићу трајно место у културном памћењу нације нису обезбедиле његове опсежне историозофске студије, већ једно позно, са становишта ауторових интенција вероватно и споредно дело.

‒ Иако неспорно пионир у области филозофије историје код нас, Кнежевић је пуно признање и читалачки одзив стекао својим „Мислима”, објављиваним у „Српском књижевном гласнику”, а потом и као засебна књига 1902 ‒ навео је Радојчић. Додао је да ови фрагменти на размеђи филозофије и књижевности немају узора у ранијој српској књижевности, а у европском контексту донекле су сличне афористици француских моралиста и Фридриха Ничеа.

‒ Према сведочењу Кнежевићеве ћерке Милке, „Мисли” су настале на подстицај Бране Петронијевића, Кнежевићевог земљака, коме се једном приликом овај пожалио на то да се његови „Принципи историје” слабо читају. Петронијевић му је рекао да те ствари врло мали број људи код нас може да разуме и препоручио да извади из те књиге опажања и засебно одштампа. Тако су се појавиле „Мисли” које су наишле на широк одјек. Настале као дестилат, суштина ослобођена наслага опширније аргументације и научне апаратуре, „Мисли” ће остати најважније његово дело. За неко ново није имао више времена, пошто почетком 1905, у 43. години, умире од последица упале плућа ‒ нагласио је Радојчић.

Кнежевић је објавио „Закон реда у историји” и неколико превода са енглеског, историјски календар за школску употребу и српско-француски речник. Студирао је историјско-филолошки одсек на Великој школи у Београду, превео је Баклову „Историју цивилизације у Енглеској”, „Огледе” Маколеја, „О херојима” Карлајла. Радио је у гимназијама у Нишу, Чачку, Крагујевцу и Шапцу, да би 1902. прешао у Гимназију краља Александра Обреновића у Београду.

У мислима је записао: „Велики духови јесу казаљке на сату, које казују које је доба у животу једног народа.” Или: „Мишљење је највиши ступањ кретања.”, „Што човек мање зна задовољнији је собом и оним што зна”, „Само духови првог реда читају природу у оригиналу, нижи духови могу је читати само преведену на људски језик.”

Јован Скерлић наводи да у „Мислима” не треба тражити оне лако фабриковане афоризме, рађене по рецепту или калупу, духовите парадоксе, вешто поређане антитезе, живописне дефиниције. „То нису ни савети практичне моралне филозофије, требник за живот, какав су стари моралисти давали. Поред извесних метафизичких спекулација, поред трагова од суве и апстрактне научне терминологије, он је ту унео врло много свога, личног, аутобиографског, готово лирског. И оно што је најбоље и најјаче у ’Мислима’, то је тај њихов дубоко интиман тон.”

Да видимо да ли Кнежевићеве мисли важе и данас. За њега „стил је рукопис духа”, а „библиотека је гробље умова”.

Он сматра да „најдубље боре на челу једне идеје урезују прљави, лични интереси”. Верује у тезу: „Најгори је умор од нерада”, али и примећује: „Џепови су плућа на која социјални човек дише у друштву.”

Наглашава да „човек одличан душом и духом може бити понекад и потребан друштву, понеки пут и досадан, често смешан, али је увек несрећан”. Примећује и овај парадокс: „Кад велики човек погреши и падне, онда се и најситнији осећа већи од њега.”

Из књиге издвајамо и поуку: „Веће је зло учинити добро неваљалом и злом, него учинити зло добром. Прво је грешније, јер се зло снажи и расте; друго се да поправити, кад се увиди.”

Кнежевић бележи: „Благо оном учитељу који дочека да има чему да се научи од свог ученика”, а ми подсећамо на речи професорке Данице Грујичић која често понавља да сваки професор који иза себе не остави ученике боље од себе, не заслужује да добије пензију.

„Кад човек великим очима гледа ситни живот, он или не види његове ствари, те се спотиче о њих, или их види другачије и у другачијем односу него што је у ствари. Великим очима гледају се само велике ствари”, мисли овај аутор.

И о крају живота имао је увид: „Има једна тачка, на којој се и сама таштина, иначе бљутава и гадна, чисти до племенитости. То је жудња оставити траг за собом после смрти своје, оставити ма какав помен о себи, то је жудња идеално продужити стварни, земаљски живот.”

И једна о владарима: „Што се круна више сија, тим је народ више у мраку. Да би народ био осветљен, доста је да круна буде чиста.”

Коментари1
4eadd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

хвала на тексту
Паметан човек, паметне мисли, добро да сте га се сетили.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља